EKSKLUZIVNO Direktor Evropske federacije računovođa za "Blic Biznis": "Novim pravilima do JAČEG TRŽIŠTA i bolje zaštite građana i investitora"
"Usvajanje i implementacija evropskih računovodstvenih i revizorskih pravila, kao i mnogih drugih, deo su priprema Srbije za pridruživanje evropskom klubu. Vaša zemlja, kao i ostale države Zapadnog Balkana, nalazi se na putu ka članstvu u EU i usvaja ova pravila dobrovoljno, jer još uvek niste deo Unije, ali na taj način se približavate Evropi i velikom jedinstvenom tržištu. Tako će vaše kompanije, institucije i građani već igrati po evropskim pravilima kada stignete do EU", kaže u ekskluzivnom intervjuu za "Blic Biznis" Pol Tompson (Paul Thompson), direktor i glavni izvršni rukovodilac Evropske federacije računovođa i revizora (The European Federation of Accountants and Auditors, EFAA).
Britanski stručnjak je i bivši direktor Svetske federacije računovođa (IFAC), a trenutno je član više komisija, komiteta i radnih grupa eksperata u IFAC-u i u institucijama EU. U svojstvu konsultanta formirao je više uglednih nacionalnih instituta ovlašćenih računovođa i revizora širom sveta i uticajan je u regulatornoj zajednici.
Tokom prošlonedeljnog boravka u Beogradu razgovarali ste i sa ministrom za rad Zoranom Đorđevićem. Glavne teme bile su integrisano izveštavanje i izazovi nove regulative finansijskih izveštaja u EU od 2020. godine. Dokle je Srbija stigla na tom putu?
"Koliko sam informisan, čini mi se da ima još dosta posla koji je potrebno uraditi, i to nije neko veliko iznenađenje. Čak i veoma stabilne dugogodišnje članice EU imaju još puno posla pred sobom, ali to nije razlog za odustajanje. Potrebno je ići korak po korak i imati u vidu konačni cilj, a put neće trajati godinu ili dve. Bitno je samo uhvatiti dobar zalet i biti siguran da se krećemo u pravom smeru, jer je ipak reč o maratonu, a ne o sprintu, i to u trci gde se linija cilja kreće i udaljava."
Nisu sve knjigovođe u Srbiji zadovoljne predlogom novog Zakona o računovodstvu i reviziji. Koji će biti glavni izazovi u usvajanju i primeni novih pravila?
"To me uopšte ne čudi i verujem da su knjigovođe iz manjih agencija i kompanija imale najviše primedbi. Jer, regulativa će nepovratno biti sve strožija. Kada govorimo o promenama, tu nije reč samo o većoj kompleksnosti i sofisticiranosti globalnih pravila, već je ideja stvaranje konkurentnijeg i jakog tržišta za kompanije, i bolje zaštite za građane i investitore, bez obzira da li su u Srbiji ili Španiji.
Ipak, promena neumitno predstavlja izazov za ljude koji moraju da prođu kroz neke oblike transformacije i moraju da pojačaju svoje napore, i zato me zaista ne čudi da ima primedbi od strane računovođa, ali to nije slučaj samo u Srbiji - tako je u celoj Evropi kad god se menjaju pravila."
Knjigovođe imaju najviše zamerki na novi način licenciranja i obavezu redovnog pohađanja seminara?
"Moramo da imamo u vidu da se pravila konstantno menjaju. Za profesionalne računovođe je veoma bitno da uvek budu u toku sa aktuelnim setom propisa i nije više moguće reći – učio sam na fakultetu i to je dovoljno. Svi smo u igri doživotnog učenja, bez obzira na to da li je reč o digitalnim veštinama ili računovodstvenim zakonima. To svakako zahteva više napora, ali na duže staze je bitno za zaštitu građana Srbije."
Da li bi samo jedno profesionalno telo trebalo da izdaje licence računovođama, kako je predviđeno predlogom novog zakona? Koliko je tu realna opasnost od monopolističkog ponašanja?
"U mnogim evropskim zemljama za licenciranje računovođa je ovlašćeno više profesionalnih tela, ako postoje! U zemljama poput Srbije, moguće da veličina zemlje ne može da podrži više od jednog. Samim tim, to znači da je ovo telo u monopolističkom položaju i potrebna je dodatna pažnja vladinih agencija da ne bi zloupotrebilo takav položaj.
To je nešto nalik javnim preduzećima – zašto bi trebalo da imamo više od jednog snabdevača vodom ili strujom... Na primer, mi smo u Velikoj Britaniji kroz razne mehanizme uspeli da dobijemo više od jednog, ali britansko tržište je mnogo veće od srpskog. Tako je i kod profesionalnih udruženja kojih ima šest, ali mi imamo populaciju od 60 miliona ljudi. U Nemačkoj ih ima možda tri, sa populacijom od 80 miliona...“
Jedan ste od lidera u oblasti integrisanog izveštavanja. Šta ova vrsta izveštaja predstavlja za mala i srednja preduzeća i koje promene donosi?
"Finansijsko korporativno izveštavanje se u osnovi vrlo malo menja tokom decenija. Glavni principi su prilično isti kao ranije, ali u moderno, digitalno doba, vrednost firmi ne potiče više od njihove imovine, mašina ili vozila, već od intelektualnog znanja (know-how), odnosa sa korisnicima, brenda... Dakle, vrednost dolazi od stvari koje se ne iskazuju u klasičnim izveštajima, pa integrisano izveštavanje pokušava da obuhvati sve ove ostale značajne pokretače ekonomske vrednosti."
Koliko mala i srednja preduzeća shvataju značaj integrisanog izveštavanja?
"Za mala preduzeća je izazov kako da na što jednostavniji način uvedu integrisano izveštavanje, a najčešće im je glavna briga da li će to doneti više troškova. Mi se ne zalažemo da ova vrsta izveštavanja bude obavezna, već želimo da ohrabrimo preduzeća da ozbiljno razmotre njegovo korišćenje konkretnim argumentima".