Najveće srpske otmice

Od subote do nedelje uveče trajala je agonija porodice Mitrović iz Stare Pazove. Trinaestogodišnjeg Petra kidnapovala su trojica otmičara, pa odvezla u napuštenu kuću u Belegišu. Otmičari su verovatno planirali da traže novac za otkup, ali do toga nije došlo. U nedelju uveče policija je upala u vikendicu u naselju Belegiš i oslobodila 13-godišnjeg Petra.

"U ovom slučaju je porodica dobro postupila što je sve prijavila policiji, bilo je nekih nagoveštaja na osnovu kojih je policija došla do otmičara i sprečila da oni iznesu svoj zahtev porodici", kaže novinar RTS-a i autor emisije Srce zločina Veljko Medić.

Jedan od poslednjih slučajeva otmice koji se, na sreću, završio nauspešno kao ovaj u Pazovi, bio je onaj iz jula prošle godine. U Ljigu je tada pokušana otmica dede supruge najboljeg srpskog i svetskog tenisera Novaka Đokovića. Porodici su stigle poruke u kojima se tražilo dva miliona evra za otkup, ali je policija dedu Jelene Đoković pronašla vezanog za metalnu konstrukciju u blizini njegove kuće. Branislav Matić iz Ljiga za ovo krivično delo dobio je deset godina zatvora.

Novinar NIN-a Vuk Cvijić ističe da su ovo slučajevi iza kojih ne stoje ozbiljne i organizovane kriminalne grupe koje smo ovde imali u prošlosti. "Devedesetih i početkom 2000-ih do akcije 'Sablja' imali smo nekoliko takvih slučajeva. Ovo je najviše odjeknulo jer je to porodica našeg najboljeg sportiste, ali, na sreću, nema dublju pozadinu, nego su to izveli ljudi iz čisto lukrativnih razloga koji nemaju ozbiljniji kriminalni dosije i nisu članovi ozbljnih kriminalnih organizacija", ističe Cvijić.

Najdramatičnija otmica desila se u beogradskom naselju Braće Jerkovića, u martu 2015. godine, kada su od majke troje francuskih državljana oteli trogodišnju devojčicu. Usledila je filmska potera za Mašom. Posle dva sata, otmičari su uhapšeni na auto-putu kod Šimanovaca.

"Ne mogu da zamislim šta bi se desilo da policija nije reagovala i bez svih modernih tehnologija koje se koriste u kriminalistici, ne mogu da zamislim šta bi se desilo da su ti ljudi sa tim detetom prešli granicu, a mogli su veoma lako da pređu", kaže Dušan Telesković, novinar Nedeljnika.

„Ti francuski državljani su osuđeni pravosnažno, njihova namera je bila da otmu devojčicu i da je iskoriste u postupku koji su vodili u Francuskoj za starateljstvo i činilo im se da ta devojčica liči na devojčicu čije su starateljstvo hteli da dobiju. Ima nekih nelogičnosti u tom slučaju", ističe Veljko Medić.

Troje francuskih državljana zbog ove otmice dobilo je ukupno 26 godina zatvora. Tamo se i danas nalaze.

Otmica Stefana Živojinovića

Sve ove otmice bile su šokantne u vreme kad su se pojavile. Pratili su ih medijski izveštaji koji su gotovo išli uživo. Dve decenije ranije, u jednom drugom vremenu, bile su veoma česte otmice poznatih biznismena, sportista, njihove dece.

Tih 2000-ih Srbiju je zapljusnuo talas otmica. Najpoznatija, koja do danas nije razjašnjena, bila je otmica iz novembra 2000. godine. Stefan Živojinović, sin pevačice Lepe Brene i bivšeg tenisera Slobodana Bobe Živojinovića, otet je ispred porodične kuće na Bežanijskoj kosi. Otmičari su porodici saopštili: "Vaš sin Stefan se nalazi kod nas. Prema njemu ćemo se ponašati ljudski dok ste vi korektni. Neće mu faliti dlaka s glave."

Veljko Medić priseća se da su otmičari odmah roditeljima dostavili tačno pisano uputstvo kako da se ponašaju, šta da rade, koliko onvca da spreme, kako da ga spakuju, gde da ga ostave i kojom trakom da zalepe.

Lepa Brena je kasnije govorila o ovom slučaju: "Javili su da Stefana možemo otkupiti na dva načina. Živog za 2,5 miliona tadašnjih nemačkih maraka ili njegovo mrtvo telo za pet miliona", ispričala je jednom prilikom poznata pevačica. Otmičari su pretili i da će za svaki dan kašnjenja na Stefanovoj ruci biti jedan prst manje.

Dušan Telesković kaže da je ova otmica do koje je došlo nedugo posle petooktobarskih promena 2000.

"Upravo je to bio razlog za talas otmica koje smo imali početkom 2000-ih. Sve je počelo sa tom otmicom Stefana Živojinovića, koja ni dan-danas nije rasvetljena, ali koja je jasno pokazala da je vrlo moguće oteti sina bogatih ljudi, tražiti otkup i dobiti ga, i proći nekažnjeno. To je bila jedna veoma loša poruka koja je dovela do toga da smo imali talas otmica koje su se dešavale praktično jednom nedeljno", kaže novinar Nedeljnika.

Za otmice mediji nisu uvek lako saznavali niti izveštavali. O nekima su kasnije pričali svedoci saradnici. Najviše otmica izveli su pripadnici zloglasnog "zemunskog klana".

„Mi smo tada, posle 5. oktobra, imali otrgnuti deo Državne bezbednosti koji je sarađivao sa najozloglašenijim kriminalnim klanom, to je ta sprega koja je nastala 90-ih, i 90-ih su bile otmice, ali su rešavane unutar kuće", kaže Vuk Cvijić i dodaje da je sve počelo sa otmicom Vuka Bajruševića, brata Bojane Bajrušević.

Miroslav Mišković, najpoznatija srpska otmica

Ipak, najpoznatija otmica desila se 9. aprila 2001. godine. Ispred sedišta kompanije "Delta" na Novom Beogradu kidnapovan je vlasnik kompanije Miroslav Mišković. Članovi "zemunskog klana" dobili su sedam miliona maraka za Miškovićevo puštanje na slobodu.

"Mišković je angažovao kuma da pregovara, pa su morali to da drže tajno, a nisu mogli jer je otet vlasnik jedne od najvećih kompanija u Srbiji, pa kad su pregovarali s kumom, pitali su koliko imaš para, on je rekao, još malo fali do te sume od pet miliona, onda su se oni naljutili pa su tražili još dva miliona, pa kad je spremljeno sedam miliona maraka, vozali su ga u automobilu sa parama. Primetili su da ima policiju iza sebe, koja je pokušala da isprati primopredaju...", priseća se Veljko Medić.

"Čak je u jednom momentu Mišković pozvao tadašnjeg ministra policije Dušana Mihajlovića i rekao – hoću da se plati, pobiće nas, a da je Mihajlović rekao – pobićemo i mi njih. Otkup je plaćen, on je brzo oslobođen. Ta otmica je značajna zato što je to prvi događaj u nizu koji je doveo do ubistva premijera Zorana Đinđića. Tada je taj 'zemunski mafijaški klan' lupio šamar državi i rekao – mi smo jači od vas", smatra Dušan Telesković.

U vreme najveće srpske otmice, one u Beogradu, u Novom Sadu je kidnapovan sin Petra Matijevića, vlasnika Mesne industrije "Matijević". Bojan Matijević je iz Novog Sada prebačen u Crnu Goru, zatim u Albaniju, a posle tri dana je pušten, kada je njegov otac platio tadašnjih 980.000 maraka.

Početkom 2002. u Zrenjaninu su kidnapovani roditelji fudbalera Ilije i Vladimira Ivića. Za njihov otkup sinovi su platili 100.000 maraka. Policija je rešila slučaj i uhapsila osobe iz Niša i Nove Pazove.

Slučaj Babović – najveći otkup

U martu te godine, desila se jedna od najvećih otmica u kojoj su učestvovali pripadnici "zemunskog klana". Otet je Milija Babović, vlasnik "Verano motorsa", zastupnik "Pežoa" za Jugoslaviju. Babović je otet uveče, posle fudbala koji je igrao sa prijateljima na Južnom bulevaru. Presrela ga je grupa ljudi koja se predstavila kao policija.

"On je bio vlasnik jedne od najuspešnijih kompanija sa najvećom zaradom, bilo je očito, kad se otimaju takvi ljudi, koji imaju obezbeđenje i o čijoj bezbednosti se vodi računa, da to ne rade amateri i da iza toga stoji ozbiljna, organizovana grupa", kaže Vuk Cvijić, novinar NIN-a.

„On je bio u zarobljeništvu više od 40 dana, više od deset miliona maraka je plaćeno, i ono što je bilo interesantno – njega je tipovao Milorad Ulemek, koji je sa njim bio prijatelj i on je učestvovao u primopredaji novca. A oni su ga držali na jednom imanju u Vojvodini, onda je on pobegao, pa su ga uhvatili i prebili. To je bio najveći otkup i najduže je trajao", kaže Veljko Medić, autor emisije Srce zločina.

Sve ove otmice rešene su posle ubistva premijera Zorana Đinđića, odnosno akcije "Sablja". Nakon tih presuda, nije bilo velikih otmica biznismena i njihove dece koje su organizovale velike kriminalne grupe.

"Drugačije su otmice. Kad je otet Babović, okruženje je shvatilo da iza toga stoji ozbiljna kriminalna grupa i nisu bili saradljivi sa medijima i morali su da plate otkup da bi bio oslobođen. Bilo je drugo vreme, sada se po načinu otmice može prepoznati da li je reč o amaterima ili profesionalcima. Sada te kriminalne grupe imaju druge poslove, šverc kokaina na primer. Ovo je veliki rizik, mogu biti otkriveni, ostavljaju više tragova, pa nema potrebe da se time bave", kaže Vuk Cvijić.

„Ono što je karakteristično za slučajeve otmice jeste da tu postoji takozvana tamna brojka, često se dešava da u tim unutarmafijaškim razračunavanjima kriminalci otmu drugog kriminalca ne bi li iznudili novac od njega i svi oni, naravno, to ne prijavljuju policiji, tako da takvih slučajeva verovatno ima, ali oni nisu medijski eksponirani i nisu prijavljeni", kaže Veljko Medić.

Veća otmica desila se 2014. godine, kada je kidnapovana supruga suvlasnika Planete sport Zorana Boškovića. U otmici su učestvovali radnici te firme. Dva sata posle kidnapovanja, otmičar Slobodan Stojković pozvao je Boškovića i rekao mu da sakupi četiri miliona evra ako želi suprugu da vidi živu. Zapretio mu je i životima sinova ako obavesti policiju o otmici. Bošković je ipak pozvao policiju. Dva dana kasnije, njegova supruga je pronađena i oslobođena u jednoj kući u okolini Batočine.

Za dve decenije, otmice su se promenile, ali promenili su se i mediji. Danas se otmice prate gotovo uživo i mediji ponekad svojim objavama mogu da ugroze operacije policije i sudbinu otetih. Za razliku od onog vremena, danas nema velikih otmica poznatih ljudi i njihove dece. Ipak, ono što je isto i onda i danas jeste to što većina otmica u poslednje dve decenije nije ostala bez kazne. Na kraju, skoro svi otmičari završe na istom mestu.