Partije s krajnje levice i krajnje desnice osvojile su više od polovine glasova na izborima u Tiringiji, dok su demohrišćani Angele Merkel pretrpeli velike gubitke završivši na trećem mestu, ukazuje portal Politiko.
Stranka Levica je obezbedila prvo mesto s 31 odsto glasova, zahvaljujući popularnosti premijera pokrajine Boda Ramelova, dok je ekstremno desna Alternativa za Nemačku (AfD) opet dobila veliku podršku na istoku Nemačke, završivši na drugom mestu s 23,4 odsto glasova, što je više nego duplo od rezultata na izborima 2014.
Izborni rezultati su ozbiljan udarac etablišmentu, Hrišćansko-demokratskoj uniji (CDU) i njenom koalicionom partneru na saveznom nivou Socijaldemokratskoj partiji (SPD), ističe Politiko.
CDU je završila na trećem mestu s 21,8 odsto, a SPD na četvrtom mestu osvojivši osam odsto glasova. Zeleni i liberalne Slobodne demokrate (FDP) su osvojili oko pet odsto glasova čime su prešli izborni cenzus.
Tiringija je suočena s političkom pat pozicijom pošto izbori nisu dali većinu koja bi omogućila stabilnu vladajuću koaliciju, što ističe kako je nemački politički pejzaž postao fragmentiran, ocenjuje Fajnenšel tajms.
Uprkos dobrim rezultatima nije jasno kako će Levica moći da sastavi funkcionalnu vladajuću koaliciju. Ta stranka trenutno vlada u Tiringiji u savezu sa socijaldemokratama i Zelenima, ali te tri stranke posle izbora u nedelju više nemaju većinu. CDU kancelarke Merkel je odbila saradnju s Levicom, a većina bi, ukazuje britanski list, mogla biti formirana ako Levica ubedi liberale iz FDP-a da se pridruže vladajućoj koaliciji.
Izbori u Tiringiji su zacementirali ulogu AfD-a kao velike opozicione patrije na istoku Nemačke, pošto je u septembru dobila 27,5 odsto glasova u Saksoniji i 23,5 odsto u Brandenburgu, čime je na drugom mestu u parlamentima te dve pokrajine.
Ekstremno leve i ekstremno desne partije su zajedno dobile 53,5 odsto glasova što će, kako piše britanski list, uzbuniti koridore moći u Berlinu dok se zemlja priprema da obeleži 30. godišnjicu pada Berlinskog zida.
Pored toga što su nastavili višegodišnji trend ka fragmentaciji političkog spektra, izbori u Tiringiji su potvrdili još jedan razvoj - proširenje političkog jaza između istoka i zapada Nemačke, ocenjuje Volstrit džurnal.
Uprkos decenijama ekonomske i političke konvergencije zapada i istoka Nemačke, generalni trend ka podeljenom političkom pejzažu sa slabljenjem mejnstrim partija i jačanjem marginalnih grupa, ide mnogo brže na istoku, navodi konzervativni njujorški list.
Skoro 30 godina posle pada Berlinskog zida 9. novembra 1989, psihološka podela i dalje postoji između Istoka i Zapada, ističe agencija Rojters i ukazuje da ljudi na Istoku veruju da su na drugom mestu.
Bivši kancelar Helmut Kol, arhitekta ponovnog ujedinjenja, istočnim Nemcima je 1990. godine obećao procvat, ali je ekonomski oporavak Istoka bio daleko sporiji i bolniji nego što je zamišljao, ocenjuje Rojters.
Dva miliona ljudi, posebno mladi i žene, otišlo je iz tog regiona posle ujedinjenja, dok je malo velikih globalnih kompanija došlo.
Posle injekcije od dve hiljade milijardi evra u poslednje tri decenije, bruto domaći proizvod na Istoku je i dalje na tri četvrtine nivoa na Zapadu, pri čemu je produktivnost niža, dok je nezaposlenost dva odsto veća nego na Zapadu.
Mnogi Nemci na Istoku nezadovoljni su kako se reunifikacija odvijala i kažu da podele u društvu i dalje postoje, što neke razočarane na Istoku gura ka političkom ekstremizmu, ukazuje Rojters.
Prema prošlomesečnom izveštaju savezne vlade o stanju nemačkog jedinstva, 57 odsto istočnih Nemaca se osećaju kao građani drugog reda. Tek 38 odsto na Istoku smatra da je ujedinjenje bilo uspešno, uključujući samo 20 odsto mlađih od 40 godina.
Osećaj na Istoku o inferiornosti plodno je tlo za ekstremne partije, podvukla je agencija u tekstu uoči izbora u Tiringiji.
Izveštaj instituta ZEW ranije ove godine pokazao je da je verovatnoća da tražioci azila budu žrtve zločina iz mržnje 10 puta veća na Istoku Nemačke nego na Zapadu. Autor knjige o ujedinjenju Ilko-Saša Kovalčuk rekao je da je ekonomski šok reunifikacije poremetio celo društveno tkanje Istoka Nemačke. Posle 1990. mnogi istočni Nemci pokušavali su da budu veći Nemci, što je rezultiralo u otvorenom nacionalizmu i rasizmu, ukazao je Kovalčuk.
Komentari (0)
POŠALJI KOMENTAR