Grubo rečeno, to bi mogla da bude neka vrsta utehe ovdašnjem regionu koji, što svojom ali i krivicom EU, isuviše dugo tapka u mestu i kome se zbog toga evropska perspektiva čini sve dalje.

 

To je prošle nedelje potvrdila i sama Francuska koja se usprotivila otvaranju pristupnih pregovora Unije sa Severnom Makedonijom i Albanijom i, praktično, do daljnjeg stavila rampu proces proširenja. To ne samo da je izazvalo revolt kako u ove dve zemlje, nego i u samoj EU, čije su članice u najvećoj meri kritikovale ovakvu odluku, čije je objašnjenje - prvo reforma Unije pa njeno proširenje.

 

Praktično, poruka koju su dobile i ove dve zemlje, ali i druge koje teže članstvu, uključujući i Srbiju, glasi - za razliku od vas, mi ne moramo da ispunimo svoje obaveze i obećanja.

 

Uzgred, treba dodati da ovaj "recept" nije baš neka novina, jer je pre gotovo deceniju ista ponuda bila upućena Turskoj od strane Nemačke, što je zapravo shvaćeno kao elegantan način odustajanja od primanja Turske u EU.

 

Ovakav razvoj događaja nije ostavio ravnodušnom ni javnost u Srbiji, koja se, mnogi će reći sa pravom, pita: Zašto da ispunjavamo bilo šta, ako će rezultat biti odbijanje? To su se upitali i pojednimi mediji, poput "Euroobservera", koji je ovaj potez nazvao "političkim vandalizmom bez presedana", uz opasku da je "Emanuel Makron uništio politiku koja je donedavno bila osnovna funkcija EU, koja je ujedno i jedina strategija prema njenim balkanskim susedima".

 

Zbog ovakvih oštrih kritika, što iz same EU, a naročito sa Zapadnog Balkana, Francuska je posegla za nekom vrstom "iskupljenja". Odatle i informacija, koju prenose banjalučke "Nezavisne", da je Pariz pokrenuo nezvanične diplomatske konsultacije sa pojedinim zemljama na ovim prostorima, kako bi umesto punopravnog članstva dobile "privilegovano specijalno partnerstvo".

 

Tiho odustajanje

 

Taj predlog, za sada nezvaničan, podrazumeva da bi zemljama zapadnog Balkana mogla da bude ponuđena finansijska pomoć, posebni aranžmani za pristup evropskim tržištima i druge pogodnosti u zamenu za "tiho odustajanje" od punopravnog članstva.

 

Pošto zvanične potvrde da će se pristupanje Zapadnog Balkana odvjati po ovom scenariju nema, za sada je sve u domenu speklulacija. Isto to navode i diplomatski izvori "Blica", koji kažu da sa srpskim vlastima oko ovoga, bar do sada, nije bilo razgovora.

 

- To bi poremetilo ceo sistem jer bi značilo da najpre mora da se uvede ta kategorija privilegovanog partnerstva koja trenutno ne postoji - priča naš izvor, i dodaje da je ova ideja daleko od realnosti.

 

Kako kaže, ona je i u suprotnosti sa svim onim o čemu je sam Makron pričao i stavovima koje je zastupao.

 

- Suštinske reforme a ne "šminka", slobodno tržiše, veća prisutnost EU na svetskoj političkoj sceni... To je ono o čemu je on govorio. Ako bi pak ovo nekakav model ili ponuda, to bi bio sasvim pogrešan potez jer biste došli u situaciju da praktično deo svoje teritorije prepustite nekoj trećoj strani. Zaista, na više nivo je pogrešan pravac - navodi izvor "Blica".

 

Ovakvu "ponudu" već je odbio premijer Severne Makedonije Zoran Zaev, koji je naveo da za njegovu zemlju nisu prihvatljive nikakve varijante partnerstava umesto članstva u EU.

 

- Za našu zemlju ne postoji druga alternativa osim punopravnog članstva u EU - naveo je on, pojašnjavajući da će i onako proći sedam, osam godina u pregovorima, što je vreme tokom koga će se zemlja reformisati iznutra.

 

Da li je ponuda nužno loša?

 

Sa druge strane, ova priča ne mora da bude nužno loša, ukoliko uz nastavak integracija postoji i nekakvo privilegovano partnerstvo. To za "Blic" kaže Igor Novaković iz Centra za međunarodne i bezbednosne poslove, koji pojašnjava da je francuski predsednik u nekoliko navrata govorio da je nije problem u nama (Zapadni Balkan), nego u njima (EU).

 

- Međutim, ono što je činjenica jeste da Srbija ima potpisan Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju (SSP) sa Evropskom unijom, što ne može da se poništi. Zapravo može, ali bi tako nešto ozbiljno narušilo kredibilitet EU - priča on, navodeći da pored toga naša zemlja ima i perspektivu proširenja.

 

On navodi da ne vidi ništa sporno u tome da, uz nastavak integracija, postoji i neka vrsta privilegovanog partnerstva tako da, ako se ovo ispostavi kao tačno, ne mora nužno da bude loše.

 

- Sa druge strane, i naši pregovori dugo tapkaju u mestu, za šta smo i mi sami krivi. Ako bi ova varijanta podrazumevala da se osigura kvalitet reformi i da će one biti sprovedene, ne bih bio toliko dramatičan - zaključuje on.

 

Za sada je neizvesno šta će se u perspektivi dešavati. Ono što jeste tačno je da je Francuska pod pritiskom partnera iz EU, zbog čega bi u narednom periodu, tačnije na proleće naredne godine, možda mogla da promeni aktuelni stav i odobri Albaniji i Severnoj Makedoniji početak pregovora.