BEOGRADSKA KOMPANIJA OTVARA POGON ZA PRERADU DRVETA KOD VALJEVA Posao za 120 radnika
Preduzeće "Krstaco" iz Beograda otvara pogon za preradu drveta u Beloševcu kod Valjeva. U početnoj fazi biće otvoreno 120 radnih mesta, dok za kasnije planiraju zapošljavanje većeg broja radnika.
Prema rečima Milana Krstića, vlasnika i direktora kompanije u pogon kod Valjeva uloženo je 6 miliona evra. Probni rad u novom pogonu je već počeo, a kako se navodi na sajtu Grada, očekuje se da će fabrika planiranim kapacitetom početi da radi uskoro.
"Naš dnevni kapacitet prerade je kad su sveži trupci u pitanju 120 kubika u dve smene, dok je kapacitet peletare, koja se nalazi u okviru same fabrike 50 tona peleta na dan. Proizvodnja koja se realizuje trenutno je probna proizvodnja, inspirisana je time da se od trupaca sve iskorišćava, od kore pa do otpadaka. Celokupan plasman je izvozno orijentisan i maltene već prodat unapred. Smatram da će od 30 do 40 kontejnera bukove građe sušene za industriju nameštaja biti mesečno plasirano iz ove fabrike i oko 15.000 tona peleta na teritoriji Italije i Austrije. Jedan deo plasmana ćemo obezbediti za domaće tržište, a uradićemo i jednu kratku edukaciju građana, šta je to pelet, čemu služi, i smatramo da ćemo u narednom periodu imati još ulaganja, što će povećati naše proizvodne kapacitete", rekao je Krstić.
On je dodao da je reč o prvoj fazi ulaganja, a očekuje se da će u drugoj fazi biti zaposleno 200 ljudi, i u trećoj oko 250 u dve smene.
"Ovo je investicija bez ikakvih subvencija, banke su nas podržale, verovali su u ovaj projekat, a mi se nismo nikome obraćali za pomoć sem lokalnoj samoupravi. Smatram da su za državu dobre strane investicije, ali lično mislim da je poželjnije da se srpski investitori više uključe u investiranje u ovoj zemlji u proizvodne kapacitete", istakao je Krstić.
Krstić je naveo i da su smatrali da je ovo delatnost koja ima budućnost, jer, Srbija je jedna od retkih zemalja u svetu koja uopšte izvozi svoj trupac, odnosno svoje drvo u sirovinskom stanju.
"Moj dalji cilj je da ovde ne bude poluproizvod, odnosno rezervna građa za nameštaj, nego da se ovde pravi nameštaj koji će se izvoziti u celo svet. U zemlji imamo veliki šumski kapacitet, mislim da nije dovoljno iskorišćen i smatram da možemo mnogo da uradimo na tom polju", zaključio je Krstić.