Vučić za Standard: Beograd neće priznati Kosovo u aktuelnim granicama, za nastavak dijaloga postoji samo jedan uslov

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić isključio je, u intervjuu bečkom dnevniku "Standard“, mogućnost da Beograd prizna Kosovo u aktuelnim granicama i dodaje da je malo verovatno da će Beograd uopšte priznati Kosovo, iako kaže da je od SAD čuo da je EU promenila stav i da bi od Beograda mogla tražiti priznanje.

Upitan da li će Srbija ikada priznati Kosovo kao ravnopravnu članicu međunarodne zajednice, Vučić je odgovorio da je to za Srbe teško pitanje.

PROČITAJTE JOŠ -Vučić: Srpske nežne uši bi volele da uvek čuju ono što im se sviđa, iako to nije blizu realnosti

"Međutim, želimo da vidimo šta oni (prištinski pregovarači) kažu i zašto nešto kažu. Naravno želimo da čujemo i šta EU ima da kaže. Do sada EU nije postavljala nikakve preduslove Srbiji. Mi smo, međutim, od Amerikanaca čuli da se to možda promenilo, ali želimo to da čujemo od naših evropskih partnera. Ne mogu da isključim da će EU tražiti priznanje, ali to do sada nije učinila”, objasnio je on.

Vučić je kazao da je ideja EU bio model sporazuma dve Nemačke, bez formalnog priznavanja od strane Beograda, što bi, naravno, kako konstatuje, bilo jednostavnije za Srbiju.

Upitan da li, ukoliko dođe do priznanja Kosova od strane Beograda, to moglo da usledi u postojećim granicama, Vučić je kazao: ”Mogu vam reći, da to gotovo apsolutno isključujem”.

Na dodatno pitanje da li to znači da bi se to moglo učiniti samo promenom granica ili razmenom teritorija on je odgovorio da ne zna šta će se desiti.

“Nije veoma verovatno da ćemo priznati Kosovo. Ne mislim da će se to dogoditi, ali ne možemo zatvoriti vrata dijalogu. Obe strane moraju izgubiti, kako bi nastala vin-vin situacija. Ne može biti da jedna strana dobije sve - priznanje, našu teritoriju i naše ljude. Šta bi mi dobili ? Moguće članstvo u EU za deset godina ? I ko bi nam to garantovao ? Da li bi to bila garancija kakvu je dobila Severna Makedonija, kojoj je bilo obećano otvaranje pristupnih pregovora“, upitao je Vučić.

On je podvukao da za nastavak dijaloga postoji samo jedan uslov.

„Priština mora da ukine takse i onda bi trebalo da o svim stvarima, bez preduslova, da razgovaramo. Međutim ako se već pre mogućeg dijaloga kaže „ne razgovaramo o teritorijama, ne razgovaramo o autonomiji za sever, o čemu onda treba da razgovaramo? Pod tim uslovima nema pregovora“, poručio je Vučić.

Na konstataciju da je pobednik proteklih parlamentarnih izbora na Kosovu Aljbin Kurti spreman da ukine takse, ali želi da Srbija prizna kosovske registarske tablice Vučić je odgovorio da lider Samoopredeljenja očigledno nije pročitao sporazum.

„Već postoji dogovor o registarskim tablicama, prema kojem vozila sa kosovskim brojevima moraju staviti nalepnicu i obratno. Ako Kurti želi da dogovori nestso novo onda da vidimo šta možemo učiniti. Oni nikada nisu bili država i frustrirani su, zbog čega govore tako glupe stvari“, kazao je on.

Povodom promene generacija nakon izbora i mogućeg uticaja na dijalog Vučić je rekao da strepi od tog uticaja.

„Poslednjih dana njihove javne izjave su bile tri puta gore od izjava Hašima Tačija i Ramuša Haradinaja“, dodao je on.


Kada je reč o blokiranju početka pristupnih pregovora EU sa Severnom Makedonijom i Albanijom od strane Francuske Vučić ističe da će to „ne“ u Srbiji voditi ka tome da Unija bude još nepopularnija i smanjiti poverenje u Brisel.

„Međutim, kako god, mi se nadamo da Emanuel Makron iz francuskog ugla radi u korist budućnosti Evrope. Mi se brinemo o nama samima. Moramo rešiti odnose u regionu i imamo i dobre odnose sa Kinom, Rusijom i Turskom”, rekao je on.

Upitan da li je to „Plan B“ Vučić je kazao da nema takvog plana, ali da neće ni početi da plače niti štrajkuje glađu pred ustanovama u Briselu da bi otvorio jedan, dva ili tri poglavlja.

“Nisam sanjar, već veoma racionalan“, istakao je on.

Kazao je da se ne može više govoriti samo o umoru od širenja u državama EU, već se sara radi i o izbegavanju svakog prijema novih država u dogledno vreme.

„Zbog toga trebalo bi sada da se brinemo o nama samima i da se skoncentrišemo da dostignemo četiri slobode - slobodni protok robe, kapitala, osoba i usluga - u regionu. Trenutno su nam potrebni pasoši ako putujemo u Tiranu ili Skadar. Krajem godine ćemo postić da možemo putovati samo uz ličnu kartu“, objasnio je inicijativu „malog Šengena“ dogovorenu sa premijerima Severne Makedonijie i Albanije.

Vučić je podvukao da je cilj da ne postoje više granične kontrole, i dodaje da to neće biti lako postići.

"Istovremeno moramo ukinuti barijere i prepreke za transport robe na granicama, jer time možemo više od sedam odsto operativnih troškova uštedeti. Radimo na tome da radne dozvole koje su izdate u Albaniji važe i u Srbiji", dodao je predsednik Srbije rekavši da je ralno da se takva carinska unija postigne do kraja 2022..

Upitan koja je bila najvažnija reforma u proteklih pet godina u Srbiji Vučić je ukazao da je, kada je došao na funkciju premijera, prosečno primanje iznosilo 329 evra neto, a sada je na 510 evra.

"I dalje smo veoma siromašna zemlja, ali smo pretekli sada Bosnu i Hercegovinu i pretećićemo Crnu Goru. Imamo četiri godine uzastopce budžetski suficit", objasnio je on.

Na pitanje da će se građani koji su iz ekonomskih razloga napustili Balkan ponovo vratiti Vučić je preneo da mu je estonska predsednica rekla da je 50 odsto stanovništva napustilo tu zemlju, da su počeli da se vraćaju kada su prosečna primanja porasla na 1.100 evra.

"Preduzeli smo određene mere za lekare i medicinsko osoblje. Plate su povećane za 15 odsto", ukazao je on.

Na konstataciju da u suprotnom medicinsko osoblje odlazi u Nemačku Vučić je kazao da Berlin uviđa te negativne posledice, ali se brine o sopstvenim interesima.

"Zbog toga se mi sami brinemo o nama, oni se ne brinu o nama ", kazao je Vučić.

Povodom poglavlja 23 i 24, te neuspešnim pokušajem da se promeni ustav kako bi se poboljšala nezavisnost pravosuđa Vučić je kazao da će to biti sprovedeno.


"Međutim moramo da vidimo šta ćemo uraditi sa Kosovom. Za obe teme je neophodan referendum kako bi promenili ustav, a ne možemo dva referenduma održati u jednoj godini. Za uspešan referendum potrebna je izlaznost od više od 50 odsto. Za referendum o pravosudnoj reformi samo bi dva do tri odsto birača izašlo na glasanje“, uveren je on.

Na konstataciju da je do sada Kosovo upisano u Ustavu kao deo Srbije, te pitanje da li je moguća promena ili sporazum s tim u vezi, Vučić je kazao da će učiniti sve da do sporazuma dođe, jer bi to osiguralo budućnost nacije.

„Ono što mene zanima je šta će stajati za 30 ili 40 godina u knjigama istorije“, podvukao je on.

Na pitanje da li su klimatske promene biti tema na predstojećim parlamentarnim izborima u Srbiji, Vučić je odgovorio: „Ne neće uopšte, jer ljudi u Srbiji imaju hiljadu puta veće probleme od klimatskih promena“.

Kraj intervjua „Standarda“ posvećen je odnosu prema Peteru Handkeu, za kojeg je Vučić rekao da ga do sada nije nikada sreo, ali da ga je nazvao i čestitao na Nobelovoj nagradi.

„Sada sam sebi nabavio knjige koje je pisao i želim da ih pročitam pre nego što dođe u Srbiju“, kazao je on.

Najavio je da će Handke uskoro biti njegov gost i da je veoma ponosan na to.

„On je pokazao kako bi trebalo da se ponašaju intelektualci. Za vreme krize na prostoru bivše Jugoslavije on je delovao na veoma moralan način. Bio je drugačiji od svih drugih. Zbog svog političkog stava mnogo je izgubio, ali mu je bilo svejedeno. Njegov intelektualni pogled na situaciju bio mu je važniji od novca ili bilo čega drugog“, rekao je Vučić.

Podsetio je da su u Francuskoj i drugim zemljama njegova dela skinuta sa programa pozorišta, ali on svoj stav nije promenio.

Na tome, dodaje, se vidi da se radi o veoma snažnoj ličnosti koja ima hrabdost da kaže šta misli i koja se brine za svoju moralnu verodostojnost nezavisno od toga koji stav neko voli ili ne.

Upitan da li misli da je njegov stav bio ispravan Vučić je odgovorio da ne želi o tome da priča.

„Iz njegovog ugla on je bio u pravu. Međutim ako me pitate za Slobodana Miloševića onda bi bilo moje pitanje "Kako je procenio stvari ? Izgubili smo najveći broj ljudi, naša zemlja je bila uništena i sada smo tek dostigli BDP koji smo imali 1990. Izgubili smo tri decenije. Da li je to bila njegova krivica ili greška drugih ? Mislim da je to bila velika greška drugih, ali i pogrešna procena i naša greška. Tako misli svako u Srbiji. Međutim Handke je apsolutno u pravu što se tiče uloge zapadnih država. Bilo je apsolutno moguće izbeći bombardovanje ove zemlje”, podvukao je predsednik Srbije.