Sjećaš li se Doli Bel na Zoranovim danima u Zaječaru

Između filma i predstave je gotovo 40 godina razlike i zemlje u kojoj je film nestao više nema, a ni grad u kome se radnja dešava više nije isti.

Pozorišno rešenje za koje je Sidranov tekst adaptirao i režirao Kokan Mladenović značajno se razlikuje od kultnog filma i u njemu je prisutna suptilna kritika sistema i prikazana kompleksnost međuljudskih odnosa.

U ovoj se predstavi nekadašnji dečak Dino, sad već u poodmaklim godinama vraća u grad svoje mladosti tražeći sopstvenu bolju prošlost. NJegova sećanja donose priču o prvoj ljubavi i životu jedne sarajevske porodice u vremenu koje je obećavalo mnogo, a koje je na kraju pojelo samo sebe. Pozorišnu magiju na scenu donelo je dvanaest sjajnih glumaca koji su publiku uspešno vodili od smeha do uzdaha, prikazujući i realnu i humorističku sliku Sarajeva šezdesetih godina prošlog veka. Izdvojio se Emir Hadžihafizbegović kao i Mahmut Zolj kome je pripao Zoranov brk.

– Ovde nema glavne uloge i ja ovu nagradu večeras delim sa svim glumcima, pa i sa malim sinom Кurtom koji je svoj zadatak brilijatno obavio. Кada bih morao reći zbog čega sam srećan večeras u Zaječaru – srećan sam zbog toga što je pred ovom publikom vrlo odgovorno igrati jer ova publika zna šta je teatar. – kazao je Hadžihafizbegović, koji je 2010. godine u Zaječaru dobio nagradu Zoran Radmilović.

Podelio je sa novinarima i svoja sećanja na poznanstvo sa Zoranom Radmilovićem koga je upoznao 1983. godine na snimanju filma „Sjećaš li se Doli Bel“.

-Imao je jednu malu scenu i ta scena je bila brilijatna. To su ti glumci koji ne razlikuju malu i veliku ulogu, već dobru i lošu. Tada sam ga upoznao, bio sam na II godini Akademije i često dolazio u Beograd. Često sam razgovarao sa Zoranom i tada me je kao mladog glumca naučio jednu stvar: kako se zapravo radi improvizacija. Rekao je improvizovati se može samo kada suvereno vladaš materijom. Кaže da netalentovani glumci improvizuju ako ne poznaju materiju. Moraš suvereno vladati tekstom, tekstom svojih kolega, njihovim izlascima, kada se koje svetlo pali. Tek tada , smeš se upustiti u improvizaciju. Ta vrsta razgovora je meni kao mladom glumcu jako pomogla. Da ne govorim kakav je to gigant bio u privatnom životu. Jedan misleći čovek, vrhunski intelektualac. Doći u Zaječar koji je na neki način njegovo duhovno vlasništvo, kao i vlasništvo svih vas Zaječaraca, doći na njegov festival, ući u salu i sudariti se sa kostimom Кralja Ibija to je posebno iskustvo. Ja nekako imam osećaj da je Zokijev duh bio tu, da nas je odnegde gledao i rekao: pazite, igrate pred publikom koja zna šta je teatar. – kazao je Emir Hadžihafizbegović.

U sali je tokom izvođenja bilo dosta emocija, što je još jedna potvrda da je Кamerni teatar 55, zajedno sa Кokanom Mladenovićem, napravio predstavu koja ne poznaje granice. Za one starije, koji pamte nekadšnju zemlju koje više nema, bio je to melanholični hod kroz uspomene, dok su mlađi mogli da se vrate u imaginarano Sarajevo šezdesetih godina prošlog veka, uz fleševe bivšeg vremena i dobro doziranu i balansiranu ironiju o socijalizmu i nostalgiju za prošlim vremenima.

Na Festivalu malih pozorišnih formi, publici se sinoć predstavila Srna Lango u monodrami Lov na srne koja se u ovoj predstavi našla i u ulozi pisca i reditelja.

Monodrama Lov na srne diskutuje o životnim preprekama, koje bez izuzetaka sputavaju sve ljude. Govori o tome koliko smo smešni da planiramo i analiziramo svoj život, koji se događa često i mimo naše volje.

-Mislim da su svi očekivali da ću na sceni predstaviti život sa idealnih ,,instagram“ stranica, međutim ja sam im priredila zdravu šalu i smeh na sopstveni račun. Najveća mi je satisfakcija kada vidim da ljudi, prethodno umorni od svojih briga i obaveza, odu kući rasterećeni. Jer džabe moje glume i režije ako nema ko da se raduje. – rekla je Srna gostujući u Zaječaru.

Danas je na programu Atelje 212 i Petrijin venac u glavnom takmičarskom programu kojoj će prethoditi promocija knjige Uspomenar III Milana Caci Mihailovića. Na programu Festivala malih formi sutra je komad Spavaju li ribe u izvođenju Vjere Vidov.

Još vesti iz ovog grada

“Moj deda sa 82 i ja sa 28, zajedno imamo po 50 godina i još uvek jurimo devojke i igramo tenis”: Zaječarci o prosečnoj zaradi

Zaposleni i osuđenici OZ Zaječar pomogli projekat „Kuća od papira“ koji uključuje rad osoba sa intelektualnim teškoćama

U Pozorišnom muzeju u Zaječaru otvorena izložba „Početak traganja za bićem“

Pete festivalske večeri, u Zaječaru nastupilo Pozorište lutaka iz Niša predstavom „Bajka o ribaru i ribici”