Maja Lalević Piščević prvog dana Sajma potpisivala je svoju knjigu „Tamo je ovde“. Književni prvenac čuvene Senke iz „Nacionalne klase“ govori o njenom životu u Americi.
Malo o Njujorku, malo o bardu Draganu Nikoliću, ali najviše o Beogradu i ljubavi prema čitanju i knjizi razgovarali smo s glumicom koja je, nažalost, odustala od glume.
Šta za vas znači Sajam knjiga?
- Dugo nisam bila na Sajmu. Moram nešto da kažem u svoju odbranu, ja knjige kupujem redovno i nekako nikad ne dočekam popuste i priliku da ih nabavim po povoljnoj ceni. Imam teoriju da ne treba kupovati više od jedne knjige, jer to čoveku umanji fokus. Skloni smo da lakše odustanemo kad imamo pri ruci više naslova. Na Sajmu sam posle mnogo godina. Živela sam dugo u inostranstvu. Fascinirana sam ljudima, a bila sam uverena da takvih više nema. Mnogi koje srećem i ne mogu da kupe mnogo knjiga, ali im je lepo da budu na Sajmu.
Da li ste već nešto nabavili za sopstvenu biblioteku?
- Moram da priznam da sam odmah kupila deset svojih knjiga. Nemojte pogrešno da me shvatite. Mnogi očekuju da im poklonim jedan primerak, a ja nemam u lageru 500 komada. Napravila sam spisak knjiga koje me interesuju. Neću žuriti s kupovinom.
Šta vam kažu ljudi o knjizi?
- Nemam prijatelje pisce da mi kažu šta mogu da očekujem, ali dobijam toliko lepe i lične poruke od ljudi. Mnoge počinju sa „Draga, Majo“, a mi se ne poznajemo. Lepo je čuti da ljudima znači moja knjiga. Pišu mi ljudi koji žive u inostranstvu ili roditelji dece koja su otišla iz Srbije, a ima i onih koji se osećaju kao emigranti u sopstvenim životima. Njihove tople reči i pohvale su veći poklon od svakog honorara koji mogu da dobijem.
Imaju li Beograd i Njujork nešto zajedničko?
- Zajedničko smo im mi koji smo i tamo i ovde. Ljudima koji nisu bili u Njujorku ne zvuči kao zajednička energija. Zaista, verujem da Beograd ima dobru energiju koja nije vidljiva kao u Njujorku. U Americi vas ona udari kako izađete na ulicu. Ovde čovek mora da se kreće i da osluškuje, ali ti kanali inspiracije su potpuno isti.
Jedini tekst u knjizi posvetili ste Draganu Nikoliću i on nosi naslov „Umetnik s kojim su svi bili na ti“. Kakva su vaša sećanja?
- Naježim se i danas kad mi to pomenu. Ne mogu ništa novo da kažem o Gagi. On je bio čovek za koga sam znala, još dok je bio živ, da će mi mnogo nedostajati kad ne bude među nama. Ima mnogo ljudi za koje tek kad odu kažemo kolika je rupa ostala, a za Gagu smo to znali. Nosio je tu bolest i tugu, kao i prazninu, koja nas je sve dočekala njegovim odlaskom.
Kakav je bio kao partner?
- On je bio čovek koga svaki glumac i glumica mogu da požele kao partnera, a posebno prvi put kada stajete pred kameru. U knjizi i opisujem tu našu ljubavnu scenu. Želela sam tada da se zemlja otvori, a Gaga je od toga napravio takvo veselje. Mislim da je i njemu bilo neprijatno. Međutim, na tom snimanju smo se sjajno proveli i nisam imala nijedan trenutak neprijatnosti.
Da li vas i dalje ljudi prepoznaju kao Senku?
- Sada ređe nego kad je film prvi put prikazan. Pre nekoliko nedelja devojka me je na naplatnoj rampi prepoznala. Nije imala više od 30 godina. A rekla mi je da sam ista. Hvala joj lepo. Ja sebe ne prepoznajem, a drago mi je da sam nekom ista ona devojčica.
Da li je nova knjiga u pripremi?
- Piše se. Ekskluzivno za Kurir naslov je „Sa suncem u očima“.
Šteta
NEĆU PONOVO GLUMITI
Žalite li za glumom i da li biste prihvatili neku novu ulogu?
- Ne. Bila sam netipični student akademije. Želela sam da studiram akademiju, a manje da se bavim glumom. Znala sam kakav je život glumaca. Kroz fakultet sam upoznala sebe. Više se nikad glumom nisam bavila, ali mi je pomoglo da savladam kako da uspostavim kontakt s ljudima.
Kurir.rs/Ljubomir Radanov Foto: Nemanja Nikolić,Screenshot
