LJiljana Habjanović Đurović: Intelektualna elita ima hladna srca i skvrčene duše

PUT ka Gori je za Ljiljanu Habjanović Đurović put preobražaja. Put ka Hristu Bogu. Koračajući tim putem, ponekad posrćući, ponekad padajući, pronašla je ono najvažnije: veru, ljubav i nadu.

Naša najpopularnija spisateljica nedavno je objavila knjigu "Na putu ka Gori", koja je, kako kaže, deo specijalnog "paketa" u kome su i četiri njena romana, u kojima je opisala istoriju srpskog naroda od 12. do 17. veka. Ovaj "paket" u lepoj kutiji objavila je kao svoj mali doprinos obeležavanju osam vekova samostalnosti Srpske pravoslavne crkve. Knjigu "Na putu ka Gori" čine govori koje je Ljiljana Habjanović Đurović održala na uručenju književnih nagrada koje je dobila.

PROČITAJTE JOŠ: Izdanja „Novosti“: Matijini "portreti" i Nogovi "detalji"

- Imam nekoliko najdražih nagrada - kaže naša sagovornica. - To su Orden Svetog Save, koji sam dobila na predlog patrijarha Pavla i Orden Despota Stefana za koji me je predložio patrijarh Irinej. Ponosna sam i na četiri Nagrade za najčitaniju knjigu u bibliotekama Srbije, "Belovodsku rozetu", a jedina sam žena dobitnik Vidovdanske nagrade grada Kruševca.

Autorka mnogih bestselera ističe da je pisac duhovne, a ne intelektualne elite.

- Oni koji sebe nazivaju intelektualnom elitom često imaju hladna srca i skvrčene duše - kaže nam. - Često sa neskrivenim prezirom gledaju na ljude koji su manje obrazovani, manje uspešni, čak i manje doterani. Oni se često gnušaju svog "krezubog" naroda. Ne želim da budem njihov pisac. Ima među mojim čitaocima i vrhunski obrazovanih ljudi, i onih neukih. Ali svi oni osećaju i razumeju srcem. I to je najvažnije. Jer, vera, ljubav i nada u srcu su.

U knjizi "Na putu ka Gori", spisateljica je objavila i pismo Eriki Džong, koje je ostalo bez odgovora.

- Pisala sam joj u vreme bombardovanja, moleći je da iskaže solidarnost sa svojim čitaocima u Srbiji, da se pridruži onim časnim i hrabrim umetnicima koji su digli glas protiv nasilja najmoćnije zemlje sveta nad jednim malim narodom. Ne samo da mi nije odgovorila. Nije učinila nijedan gest solidarnosti sa svojim čitaocima.

U tom pismu Ljiljana Habjanović upozorava "da vladari sveta pomažu separatistima i teroristima da otcepe KiM".

- Eriki Džong, Jevrejki čiji se narod 2.000 godina zaklinjao: "Ako zaboravim tebe, Jerusalime, neka me zaboravi desnica moja" i najzad dočekao da se vrati u svoj sveti grad, napisala sam: "Zamislite Izrael bez Jerusalima - to je Srbija bez Kosova i Metohije - kaže naša sagovornica. - Zamislite Jevreje bez Jerusalima - to su Srbi bez Kosova i Metohije." Odricanje od Kosova i Metohije, prihvatanje okupacije kao rešenja, bio bi naš najstrašniji nacionalni poraz. Izgubili bismo dostojanstvo i samopoštovanje.

Za spisateljicu svetosavlje je trag svetlosti za kojim smo išli kroz tamu vekova:

- Kao što su se na Svetog Savu ugledali knez Lazar i Vasilije Ostroški, kneginja Milica i despotica Angelina, tako je u svakom naraštaju bilo ljudi poput njih. Tim ugledanjem nastala je i održava se duhovna vertikala srpskog naroda.

Od junakinja svojih romana, koje su bile istorijske ličnosti, naučila je da "duša nije maramica od mletačke čipke koja se prodaje na trgovima" i da "ne treba odbaciti darove Božje da bi se primili darovi carski". Iz Jevanđelja je naučila da "ne vredi čoveku da zadobije čitav svet ako duši naudi":

PROČITAJTE JOŠ: Svečano zatvaranje 51. Bemusa na Kolarcu: Rahmanjinov na kraju

- Trudim se da živim po tom znanju. Da me je to koštalo, jeste. Možda su najznačajnije neke prilike za veću afirmaciju u inostranstvu koje sam, svesna šta činim, pokvarila zato što nisam htela da pristanem na ono što bi u suštini bilo odricanje od Kosovskog zaveta i pravoslavlja. Kada osetim da sam platila cenu ja kažem: Oni rade svoj posao, ja radim svoj. A Bog sve vidi. I idem dalje, putem koji sam davno odabrala. Verujem da on vodi ka Gori.

NEODGOVORNI PREMA JEZIKU

- KAO društvo smo vrlo neodgovorni prema jeziku i pismu - kaže Ljiljana Habjanović Đurović. - Jezik nam je iskvaren tuđicama. Ćirilica je sve manje u upotrebi. I to ne mogu da promene reklamne kampanje i bilbordi. To mogu da promene samo dobri zakoni i jedan organizovan napor čitavog društva.