Turska se PRERANO RADUJE: Junaka u sirijskoj tragediji ima mnogo, a svaki od njih može da sruši ERDOGANOVE AMBICIJE
Na prvi pogled deluje da je petodnevni prekid vatre na severoistoku Sirije velika pobeda turskog predsednika Redžepa Tajipa Erdogana. Ako dogovor koji je sklopio sa američkim zamenikom predsednika Majkom Pensom bude tekao po planu, on će preuzeti kontrolu nad dobrim delom sirijske teritorije uz južnu tursku granicu.
Komentara 0
Snage sirijskih Kurda, koje Erdogan smatra pretnjom za svoju zemlju, treba da se povuku na "sigurnu" udaljenost od oko 30 kilometara od granice, ostavljajući prostor milionima sirijskih izbeglica da se nasele. To će praktično stvoriti ljudski tampon između dve vojske, a Erdogan se nada i da će osujetiti separatističke tendencije.
Takođe, Turska će ovim potezom ekonomski profitirati. Nove škole, bolnice i druga infrastruktura koja mora biti izgrađena u sigurnoj zoni doprineće turskom građevinskom sektoru.
Turska ne samo da neće odgovarati za napad na Siriju i pomeranje novog talasa izbeglica, već će i američki predsednik Donald Tramp ukinuti blage sankcije koje je najavio početkom nedelje.
- Dobili smo ono što smo želeli - rekao je turski ministar spoljnih poslova Mevlut Čavušoglu.
Takav optimizam je, u najmanju ruku, preuranjen. Dogovor je sklopljen na brzinu, bez konsultacija sa drugim mnogobrojnim junacima sirijske tragedije - Kurdi, izbeglice, predsednik Bašar al Asad, ruski predsednik Vladimir Putin, iranski režim i njegovi saveznici, arapske države, Islamska država i američki Kongres su protagonisti koji još mogu da sruše Erdoganove ambicije.
Kurdske snage deluju otvoreno za prekid vatre, ali su jasno istakli da neće tolerisati trajno tursko prisustvo u sigurnoj zoni. Teško da će Kurdi dozvoliti Erdoganu da demografski redizajnira zemlju bez žestoke borbe. U tome će im verovatno pomoći Asadove snage i irački Kurdi, ali će moći i da računaju na prikrivenu podršku arapskih država.
Takođe nije jasno da li sirijske izbeglice u Turskoj uopšte žele da se presele u sigurnu zonu u kojoj će im pretiti dve neprijateljske snage, Kurda i Asada koji ih je i oterao iz svojih domova.
Asad je već premestio svoju vojsku na sever kako bi sprečio turski prodor i zauzeo teritoriju koju su Kurdi ispraznili, a u tome će mu pomoći Rusija i Iran.
Pročitajte još
Ipak, za sada su sve oči uprte u Putina. Povlačenje američke vojske sa severa Sirije je njegova pobeda, ali se on sada suočava sa drugom poteškoćom.
Koliko god on želeo da Asad povrati kontrolu nad celokupnom teritorijom, on želi i da Erdogana odvrati od saveza sa Zapadom, pa sada mora da odluči koga će od njih dvojice da razočara.
Ipak, najveća pretnja dogovoru između Erdogana i Pensa dolazi od čoveka koji je ovo sve i omogućio. Tramp je u roku od dve nedelje omogućio ofanzivu Turske, zatim ju je sankcionisao, pa podržao. Kako se saslušanje o impičmentu bliži, američki predsednik trpi pritisak Kongresa da kazni postupke Turske, a niko ne može da garantuje da on ponovo neće promeniti mišljenje.