Danas glasanje o Bregzitu, šta može da se desi

Premijer Velike Britanije Boris Džonson pokušava da ubedi poslanike da podrže sporazum koji je postigao sa EU, jer se očekuje da će u Domu komuna, odnosno Donjem domu parlamenta, glasanje biti neizvesno.

Džonson je izjavio da je uveren da je postigao najbolji mogući sporazum s Briselom o izlasku Velike Britanije iz Evropske unije i upozorio poslanike da u EU ne postoji spremnost za dalje odlaganje.

"Verujem da je ovo dobar aranžman. Sa ovim novim sporazumom, iscrpeljene su mogućnosti za nove pregovore, plodonosne pregovore. Veoma je mala spremnost naših prijatelja u EU da se ovo produži i za jedan dan", rekao je premijer.

Džonson se izjašnjava pred Parlamentom i suočava sa pitanjima poslanika pre nego što pređu na debatu o sporazumu.

Vreme glasanja zavisi od toga koje amandmane bira predsednik Skupštine Džon Berkou, ali ne očekuje se pre 14:30, tj. 15:30 po našem vremenu.

U revidiranom dogovoru Džonsona sa EU odustaje se od mera bivše premijerke Tereze Mej, koje su dizajnirane da spreče povratak na fizičke provere na irskoj granici.

Umesto toga, povući će se nova carinska granica duž Irskog mora. 

Očekuje se da će najmanje devet poslanika Laburističke partije pobuniti, a premijer se nada da će ga podržati i neki torijevski poslanici, koje je prošlog meseca otpustio iz stranke jer su mu se protivili.

Brojni poslanici iz Konzervativne stranke, koji su glasali protiv sporazuma bivše premijerke Mej u sva tri navrata, rekli su da će podržati sporazum. 

Premijer Džonson je i pre subotnjeg zasedanja parlamenta imao niz sastanaka sa predstavnicima stranaka i pozvao ih da sporazum podrže, uveren da nema boljeg rešenja.

Nada se pozitivnom ishodu, iako i koalicioni Severnoirski unionisti i opozicija kažu da će glasati protiv.

Ako odbace sporazum, Britaniji preti takozvani tvrdi Bregzit.

Subotnja sednica u Domu komuna je prvi put da parlament zaseda vikendom još od invazije na Foklandska Ostrva 1982. godine. 

Koje su sve moguće opcije – novo odlaganje

U subotu se glasa o različitim amandmanima. Najviše šansi za odobrenje ima amandman bivšeg konzervativnog poslanika Olivera Letvina. Podržali su ga poslanici iz svih opozicionih partija.

Ako ovaj amandman bude usvojen, to bi značilo da bi podrška poslanika Bregzitu bila "odložena" dok parlamentarci i Dom lordova ne usvoje zakon o sprovođenju sporazuma.

Poslanici bi tada glasali za vladin dogovor, ali, uz priloženi amandman gospodina Letvina, Džonson će biti primoran da zatraži tromesečno odlaganje Bregzita.

Prema takozvanom Benovom zakonu, premijer mora da zatraži produženje ako poslanici u subotu ne odobre sporazum.

Zakon o sprovođenju sporazuma bi tehnički mogao da se uradi brzo, omogućavajući Velikoj Britaniji da do dogovorenog roka, 31. oktobra, napusti EU.

Međutim, moglo bi proći i duže, jer će, pretpostavlja se, poslanici i lordovi pokušavati da izmene nacrt zakona, dodajući drugi referendum ili dodatnu zaštitu životne sredine.

Odbijanje sporazuma 

Ako poslanici odbiju sporazum, premijer će takođe biti u obavezi da zatraži produženje Člana 50 Ugovora o Evropskoj uniji i odloži Bregzit.

Ministri u kabinetu su rekli da će se vlada pridržavati zakona, ali premijer je rekao da neće tražiti produženje.

Čak i ako premijer zatraži produženje, nema apsolutne garancije da bi se ostale zemlje EU složile. 

Napuštanje bez dogovora 

Napuštanje bez dogovora (ili sporazuma o povlačenju) znači da će Velika Britanija odmah napustiti carinsku uniju i jedinstveno tržište – aranžmane osmišljene da olakšaju trgovinu.

Mnogi političari i preduzeća kažu da bi to moglo naštetiti ekonomiji. Drugi kažu da su rizici preuveličani.

Novi referendum 

Moglo bi da dođe i do drugog referenduma, za šta bi sigurno bilo potrebno odlaganje Bregzita i, najverovatnije, promena vlade.

Taj referendum bi mogao da ima isti pravni status kao i referendum iz 2016. godine. Bio bi savetodavnog oblika, a vlada bi trebalo da odluči kako će reagovati nakon što se sazna rezultat.

Alternativa bi bila održavanje takozvanog "potvrdnog" referenduma. To bi bilo između specifičnog sporazuma o Bregzitu i ostajanju ili eventualnoj opciji bez dogovora. Rezultat ovakvog referenduma bio bi pravno obavezujući.

Stručnjaci iz Odeljenja za ustav na Univerzitetskom koledžu u Londonu kažu da bi im za organizovanje takvog referenduma bilo potrebno najmanje 22 nedelje.

Opozivanje Bregzita 

Postoji i zakonska opcija da se Bregzit u potpunosti ukine tako što će se obesnažiti Član 50 Ugovora o Evropskoj uniji.

Međutim, to nije nešto što sadašnja vlada razmatra.

Liberalne demokrate rekle su da će, ukoliko dobiju većinu u Donjem domu, opozvati Član 50 i ukinuti Bregzit.

Opšti izbori uslediće nakon Bregzita 

Nakon 31. oktobra očekuju se prevremeni izbori. Nejasno je, međutim, da li će to biti kasnije tokom 2019. ili početkom naredne godine.

Ako se Bregzit odloži, Vlada bi mogla ponovo da zatraži od Doma komuna da podrži prevremene opšte izbore.

Za to je potrebna dvotrećinska većina u Donjem domu, a do sada poslanici nisu bili spremni da se dogovore.

Postoji još jedan mnogo dramatičniji način za raspisivanje izbora - premijer bi mogao da pozove na izglasavanje nepoverenja svojoj vladi.

Opozicija može u svakom trenutku da pozove na izglasavanje nepoverenja vladi. Lider laburista Džeremi Korbin ranije je rekao da će podneti takav prijedlog.

Ako većina poslanika glasa za predlog o nepoverenju, počinje period od 14 dana tokom kog će se videti vidi da li trenutna vlada ili alternativna sa novim premijerom može da dobije glas o poverenju.

Ako niko to ne učini, usledili bi opšti izbori.