Završen bezbednosni forum-budućnost Balkana u EU
Budućnost Zapadnog Balkana je u Evropskoj uniji, a politika proširenja je tačka u kojoj globalni kredibilitet Unije može biti doveden u pitanje, navedeno je u zaključcima devetog Beogradskog bezbednosnog foruma, koji je danas završen.
Učesnici foruma zato apeluju i da se ne odlaže otvaranje pregovora o pristupanju sa Severnom Makedonijom i Albanijom, kao i da EU odobri viznu liberalizaciju za građane Kosova i ističu da je integracija regiona u bezbednosnom, političkom i ekonomskom interesu Evropske unije.
To je navedeno u zaključcima trodnevnog foruma, na kojem je 100 govornika iz 30 zemalja Evrope i sveta diskutovalo o pravdi, evropskim integracijama, regionalnim odnosima, klimatskim promenama i učešću žena u vojsci i politici, a koje su, na zatvaranju foruma, preneli organizatori - potpredsednik Evropskog pokreta u Srbiji Vladimir Međak, direktorka Beogradskog centra za bezbednosnu politiku Sonja Stojanović Gajić i predsednica Beogradskog fonda za političku izuzetnost Sonja Liht.
Upozoravaju da će, ukoliko EU ne ispuni svoja obećanja nakon što su neke od zemalja Zapadnog Balkana napravile istorijske kompromise i sprovele neophodne reforme, ojačati antievropske snage koje promovišu nacionalizam i neodgovorno ponašanje političkih elita.
Ističu da bi integracija Zapadnog Balkana u EU trebalo da bude prvi korak, ukoliko Evropska unija namerava da krene putem geopolitičkog delovanja.
Navode i da je zamrzavanje procesa pristupanja kontraproduktivno i neodgovorno prema krhkom miru na Balkanu.
Oni ocenjuju da proces pristupanja, ovakav kakav je bio do sad, ne funkcioniše i ima neželjene posledice u razvoju nedemokratskih tendencija i zarobljavanju države, kao i da je potrebno odlučnije političko vođstvo da bi proširenje uspelo, kako u EU, tako i u zemljama koje teže članstvu.
Liderstvo podrazumeva aktivniji angažman, jasnije poruke, dosledne narative i ponašanja i traži pružanje konkretnih podsticaja, ali i upozoravanja ukoliko reforme nisu sprovedene, u svakom pojedinačnom slučaju.
"Umesto pukog ispunjavanja formalnih uslova za članstvo, proces proširenja mora dovesti do suštinskih i doslednih promena u zemljama koje teže EU. Pored strogog ocenjivanja napretka u oblastima ključnim za vladavinu prava, potrebno je pratiti i da li jača ili se urušava funkcionalnost demokratskih institucija i postoji li uvezanost reformi u svim oblastima, kao što su sloboda medija, nezavisnost pravosuđa i policije", navodi se u zaključcima.
Beogradski bezbednosni forum pozdravio je predlog plana Evropske komisije za jačanje vladavine prava u samoj Uniji, što bi trebalo da omogući delotvornije sprovođenje i unapređenje vladavine prava u zemljama EU.
"Evropska unija se i dalje najviše trudi da očuva demokratske vrednosti i standarde i ukoliko sprovedu novi plan za očuvanje vladavine prava unutar EU, to će povećati kredibilitet Evropske unije kao promotera demokratije i vladavine prava na globalnom nivou, a posebno na Zapadnom Balkanu", navodi se u zaključcima.
Organizatori Beogradskog bezbednosnog foruma pozvali su Zapadni Balkan i Evropsku uniju da se zajednički bave prepoznavanjem i otklanjanjem uzroka nepravdi, posebno kada je reč o socijalnoj pravdi, kako u evropskim društvima, tako i preko granica Evrope.
Beogradski bezbednosni forum održan je deveti put, okupivši 350 učesnika i učesnica.
Blizu 100 govornika iz 30 zemalja Evrope i sveta diskutovalo je o pravdi, evropskim integracijama, regionalnim odnosima, klimatskim promenama i učešću žena u vojsci i politici.
Sa događaja je, navode organizatori, izveštavalo više od 150 novinara iz 13 zemalja.
Jubilarni deseti Forum će se održati od 21. do 23. oktobra 2020. godine.
