SAPLITANJE PRVOG POLJUPCA
Velika tačka. Samo, i takvu, treba da uočimo i da se o nju ne saplićemo, kao o prvi poljubac, ili još gore, da je ne šutnemo.
Ne valja kad si otvoren, ne valja kad si zatvoren, ne valja kad otkrivaš, ne valja kad ćutiš, ne valja kad ne pamtiš, ne valja kad slutiš,…
Nije dovoljno što se sam preispituješ, stalno si na vidiku onima koji nemaju kad da se pozabave ispraznošću svojih života, ali zato imaju i te kako volje da se pozabave tobom i česticama prašine iz tvog dvorišta koje vetar nanosi u uglove nezaborava.
Takvi nekako pre saznaju ono što bi trebalo tebe i tvog unutarnjeg života da se tiče. Ti nisi dovoljno na oprezu, stidiš se da baš svuda zaviriš, da se i onom što ne zaslužuje diviš. I, u tom slučaju, bivaš izopšten. Za tebe se ne nađe karta, vreme da budeš saslušan, ne primećuju te sem ako nešto debelo ne uprskaš ili, ne daj bože, dobro uradiš da ne mogu, a da te ne pohvale, makar cedili pozitivne reči kroz zube, tiho. Hteo, ne hteo, osetiš takve vibracije. Od krvi si i mesa. Produkt si ljudskog roda, a on još uvek i oseća, i misli, doduše, neko nakaradno, neko ne, ali ne možeš na to uticati, čak i kad bi se potrudio iz petnih žila. Svako ima pravo da tipuje na ono što mu u određenom trenutku odgovara, ili donosi poene. Nisu svi Arno Gujon, ili naše gore list, Novak Đoković, da, od mladih dana, misle i na potrebe drugih. Šta su granični prelazi za ljudskostg Ne postoje. Nema ih. Tačka.
Velika tačka. Samo, i takvu, treba da uočimo i da se o nju ne saplićemo, kao o prvi poljubac, ili još gore, da je ne šutnemo. Opredeljeni za rušenje barijera, iskašljaćemo iz pluća neko zrnce onog peska nagomilanog nanosima vetra, umotanog u suvo opalo lišće koje kišne kapi slepljuju.