Stručnjak za torbe: Stefani zna šta je pravi Luj Viton

PARIZ - OD STALNOG DOPISNIKA

DA li je čuvena ženska torba "luj viton" original ili kopija, utvrđuje oštro oko Stefani Marković. Elegantna Francuskinja srpskog porekla, kao modni ekspert na aukcijama, procenjuje poznate svetske marke koje će na svom ramenu nositi dame širom sveta.

- Ljubav prema modi usadila mi je mama koja je poreklom iz Petrovca na Mlavi - otkriva ova mlada ekspertkinja u razgovoru za "Novosti".

Stefani Marković je, zvanično, modni stručnjak na onlajn aukcijama. Organizuje sedmičnu prodaju na specijalizovanom sajtu "Kataviki", a u njenom domenu je kategorija ekskluzivnih torbi.

PROČITAJTE JOŠ: Da li je Notr Dam važniji od prirodnog bogatstva Gane?

- Nedeljno dobijam fotografije oko stotinak tašni i dajem procenu za svaku od njih. Postoji specifičan proces utvrđivanja autentičnosti. Proveravam od šest do deset posebnih tačaka na svakoj torbi. Tražim i dodatne informacije da proverim poreklo - opisuje Stefani postupak.

Procenu traže pojedinci, ali i specijalizovani prodavci, a ona proverom daje garanciju. Dešavalo se i da pokušaju da joj podmetnu "lažnjak", ali su klijenti, uglavnom, pošteni.

- Dobijam, otprilike, oko deset odsto kopija. Ostalo su, ipak, originali - otkriva naša sagovornica.

Pred njenim očima vrte se astronomske cifre.

- Nedavno sam, na primer, na proceni imala tašnu "konstanca" od zmijske kože koja vredi od 30.000 do 35.000 evra. Početna cena je bila 9.000 i neko ju je odmah kupio. Dobro će na njoj da zaradi. Prodala sam i vrednije tašne, i do 50.000 - ističe Markovićeva.

Sve je, kaže, naučila iz života i iskustva. A po zanimanju je menadžer kulturnih aktivnosti.

- Posle završenih studija, radila sam, najpre, na kulturnim programima, da bih kasnije postala saradnica jednog velikog pariskog galeriste u poznatoj aukcijskoj kući "Druo". Tako sam naučila kako funkcinišu biznis i aukcije u umetnosti. Tada sam shvatila da isti sistem mogu da primenim i na modu.

Stefani Marković naglašava da se kupovinom već korišćenih skupocenih modnih predmeta osoba može obući tako da to baš ne bude papreno.

- Upravo sam i sama primer za to! - ističe dok razgovaramo u Versaju.

Sa sobom je imala tašnu "luj viton" koja, kako kaže, vredi oko 800 evra, a kupila ju je za 350 kod prodavca luksuznih predmeta u Briselu. Ističe da mogu da se pronađu i jeftinije. Prsten "iv sen loren", model "arti", kupila je u Stokholmu za stotinak evra. Svilenu haljinu "anjes B" platila je tridesetak evra na jednom privatnom "pražnjenju ormana" u Versaju, kaiš, takođe, "iv sen loren" nabavila je u omiljenom butiku u Parizu. I njega, za trideset evra.

- Glupo je kupovati kopije. Bolje je imati tri kombinacije. Na kraju, mnogo je lepše nositi torbu nemarkiranu, nego lažnu. Ne samo da se vidi, nije ni isti kvalitet. Ovako, nosiš sa sobom istoriju, način izrade, priču. Ti predmeti uvek zadržavaju određenu vrednost, tako da nikada niste na gubitku - naglašava Stefani i ističe da sve može da se nabavi preko sajtova.

Stefani Marković skreće pažnju da tržište luksuznih predmeta "iz druge ruke" u svetu dostiže vrednost od čak 31 milijarde evra i da postaje prava investicija.

Kada se sve sabere, sasvim je normalno što živi u kraljevskom gradu, Versaju.

- Ovo je idealan život za mene. Versaj pruža izuzetan kvalitet života, odmah je pored Pariza, a poseduje veliku kulturnu baštinu. To je grad koji ima dušu. I ljudi su, nekako, topli. Kad svakodnevno hodam ulicama ovog grada, čini mi se kao da se krećem kroz istoriju i jedno veliko umetničko delo.

Ljubav prema modi usadila joj je, kaže, majka.

- Nekako je to došlo prirodno, samo od sebe, ali mislim da je moja mama Rosa u tome, ipak, odigrala najvažniju ulogu. Mnogo je na mene uticala njena elegancija, način na koji je kombinovala garderobu, detalje i različite marke.

Prvi je u Francusku došao još deda Branko. Stefani je već treća generacija, ali odlično govori srpski jezik. Veoma je vezana za svoje poreklo.

- Deda Branko je došao šezdesetih godina, iz Brzohoda, sela pored Žabara, u Braničevskom okrugu, pored Petrovca na Mlavi. Poreklom sam iz porodice poljoprivrednika, koji su po dolasku u Francusku prešli na rad u industriji. Majka je radila za modne kuće - naglašava s ponosom naša sagovornica.

Ističe da obožava Beograd, ali da rado ide i u Petrovac, kad god joj obaveze to dozvole. Bila je i ovog leta.

- Opušteno je, priroda je divna - kaže.

PROČITAJTE JOŠ: Čudo da se nije srušio: “Pobednika” rešetali meci i geleri, držalo ga nekoliko zarđalih šrafova

I radila je kod nas, u oblasti umetnosti.

- Organizovala sam strit-art projekte sa muralima francuskog umetnika Žilijena Kazabjanke u Beogradu i Novom Sadu. U Zagrebu smo postavili sliku Vlaha Bukovca, a imali smo i sličan projekat u Ljubljani. Bila sam zadužena za organizaciju, promociju i finansiranje - priseća se Stefani.

Obišla je, tako, umetničkim projektima, praktično celu bivšu Jugoslaviju.

- To mi mnogo znači, jer povezuje moju ljubav prema kulturi i umetnosti i moje poreklo.

Depositphotos

Trenutno radi na novim projektima.

- Želim da otvorim "šourum" u Beogradu, po principu "popap", nakratko, na mesec ili dva, da istaknem lepu kolekciju torbi, "šanel", "hermes", "luj viton", koje se teško pronalaze.

I to je način da se na određeno vreme vrati svom poreklu.

Depositphotos

STEFANI PO VUKU

STEFANI ima francusko ime, ali ga piše po srpskom pravopisu, usred Francuske. Dobila je, kaže, ime po Stefani od Monaka, koje je, u vreme njenog rođenja, bilo veoma popularno. Roditelji su joj vezani za zemlju porekla, pa su napravili za ovdašnje prilike neobičan spoj, kada su joj dali francusko ime, na srpski način.

PROČITAJTE JOŠ: NOVI ŽIVOT BASTIONA PRAVOSLAVLjA: Manastir u Gorskom Kotaru uključen u projekat "Putevima Frankopana"