Užički volonteri na Krfu, vraćanje dugova precima i prijateljima

Na gradskom trgu, Užičani su dali krv: narodu - od naroda čiji su preci ovde prihvaćeni kao najbolji prijatelji, a potom i zaigrali - naravno, "Užičanku", pred Krfljanima za koje su Srbi, odavno, mnogo više od turista.

"Posle 103 godine, prvi put, Crveni krst Srbije je došao na Krf. Ne da pomogne srpskom narodu, kao 1916. već, da uzvrati pomoć grčkom narodu", poručila je Dzane Panajota, zamenica gradonačelnika Krfa.

A radilo se u Agios Mateosu, kraj spomenika Drinskoj diviziji, potom u Guviji i na ostrvu Vido.

"Da, pored krvi koju smo im dužni, uradimo i još nešto za naše ratnike, koji su ostavili ovde svoje kosti i koji su nas zadužili", kaže Milorad Rogić iz Udruženje dobrovoljnih davalaca krvi, "Prvi partizan" - namenska.

Njegov kolega Mihajlo Obradović ističe da su priče jedno, a istinski doživljaj nešto sasvim drugo.

"Nadamo se ubuduće da ćemo dolaziti i dalje ovde da pomažemo šta bude trebalo u sanaciji ovih naših spomenika", naglašava Dragoljub Rakić, još jedan dobrovoljni davalac krvi.

Društvo grčko-srpskog prijateljstva, Udruženje za zaštitu ostrva Vido, i projekat "Stopama naših predaka" deo su one uporne i tihe snage koja čuva seni junaka Velikog rata: zahvaljujući njima, sprečena je izgradnja kupališta na ostrvu najveće srpske tuge, organizuju se edukativni kampovi za mlade iz Srbije, a nekoliko donatora je obezbedilo i novac za osvetljenje mauzoleja.

"Nadamo se da ćemo ovim putem, da ćete nam i vi pomoći, da će ljudi čuti, da konačno završimo mauzolej na Vidu - da postavimo ispred mauzoleja dva vojnika, koji čuvaju večnu stražu, našim večnim, svetim ratnicima", ističe Željko Popović iz Udruženje grčko-srpskog prijateljstva na Krfu.

Te skulpture su predviđene i projektom iz 1933. godine, za pročelje mauzoleja u kome su pohranjene kosti 1.232 identifikovana i 1.500 neznanih srpskih junaka.

Među borovima i čempresima donetim sa Hilandara, i nad Plavom grobnicom, na svetu najvećem groblju na morskom dnu.