Jedno od najlepših sicilijanskih mesta: Grad koji je sa brda spušten na obalu

Tog jutra smo stigli vozom iz Palerma. Pruga prolazi visoko iznad grada, kao što je Jadranska magistrala mog detinjstva bila uvek urezana u planinu iznad odmarališta. U takva mesta je lako sići. Pustiš da te noge nose. Vreme je bilo promenjivo. Kao da će kiša.

Stigao sam u jedno od najlepših sicilijanskih mesta za odmor. Grad Čefalu sa nekih dvanaestak hiljada duša je kao i većina ovakvih mediteranskih mesta slavne prošlosti i oskudne sadašnjosti skoro sve stavio na kartu turizma.

Smešten sam u apartmanu u starom gradu. Jedva sam se sporazumeo sa simpatičnim gazdom. U dvorištu sa nekoliko ulaza odmah sam se osećao kao kod kuće. Napolju se na stolu šepurila riđa mačka. Unutrašnje dvorište sa starom kockom, senoviti tremovi i prolazi, glasni razgovori komšija za koje samo što pomislite da su teška svađa, a oni se pretvore u glasni smeh, poneki komad veša na užadima između fasada koje su se skoro dodirnule, sve je to očekivano i spada u simpatični kliše o Italiji.

Odmah do ulaza je i prodavnica suvenira. Magneti "Koza nostra" i "Kum" sa licem Marlona Branda pokazuju da su sicilijanski turistički radnici pretvorili holivudski medijski narativ o Sicilijancima, koji je, naravno, pun opštih mesta, u izvor prihoda na Siciliji. Tako se krug zatvara: "Ti me vidiš tako? Ja ću ti prodati to što ti očekuješ, a ne ono što ja zaista jesam".

Foto:depositphotos/ J2R

Kad imaš kefalo

Grci su ovo mesto nazvali Kefaloidon još četri veka pre Hrista. Varoš na severnoj obali Sicilije prvobitno je bila smeštena na greben iznad grada koji je podsećao na ljudsku glavu. U našem jeziku se grčka reč zadržala u izreci divljenja za ljude koji su bistri – ima on kefalo. Kako god, glavoliko brdo iznad grada do danas je obris po kojem ćete Čefalu prepoznati iz profila.

U 9.veku gospodari ostrva postali su Arapi, dva veka kasnije su ih nasledili Normani. Ruđer II Sicilijanski, prvi normanski kralj Sicilije, ostaće upamćen kao vladar koji je naselje spustio sa brda na obalu.

Čefalu u 12. veku doživljava procvat. Nastaje katedrala sa sarkofazima od magmatske stene porfira, koja je tada bila izuzetna retkost.Normanski kralj ih je zamislio kao poslednje postelje za sebe i svog naslednika. Ali, kako istorija već ume da se poigra vladarskim željama, u sarkofazima od porfira su u Palermu sahranjeni kraljevi iz nemačke dinastije Hoenštaufen, novi osvajači Sicilije.

Ipak, Ruđer II će ostati zapamćen kao vladar koji je gradu zaveštao katedralnu crkvu. Neporecivo normanskog porekla, sa arapsko-vizantijskim uticajima, crkva je navodno nastala jer se kralj izvukao iz gadne oluje i kopna se domogao baš u ovoj varoši, gde je iz zahvalnosti podigao katedralu.

Foto:depositphotos/ Dudlajzov

Crkva i palme

Retki su trgovi ispred katedrala na kojima možete da vidite palme.

Ljudi piju svoj kapućino, doručkuju ili naprosto ćaskaju na onaj opušteni, mediteranski način, a to ume da potraje. Iza crkve se nad grad nadvila gromada Roka di Čefalu. Unutrašnjost crkve pokazuje da je grčka, vizantijska ruka na Siciliji ostavila trajan trag. Mozaici poput Hrista Svedržitelja spadaju u najlepše svoje vrste.

U samom gradu sve stremi ka moru. U lavirintu uličica može da se otkrije poneko mesto mimo gradske gužve i žamora. Ako naiđete na građevinu koja je označena kao Lavatoio medievale, uđite da vidite javno kupatilo preostalo još iz arapskog doba. Prirodni tok vode koja izvire ispod brda pretvoren je u nekoliko kamenih korita okruženih zidovima.

Uz malo mašte možete da zamislite orijentalno odevene ljude koji se okupljaju po prolazima, peru se u koritima ili u grupicama sede na dvorištu i pričaju svi u glas.

Kada ste nadomak mora začujete večne talase i vođeni tim zvukom odjednom se, na kraju nekog sokaka nađete suočeni sa duboko plavom sredozemnom vodom.

Foto:depositphotos/ erix2005

Plaža u gradu

Spustite li se na samu obalu dočekuje vas još jedno iznenađenje – lepa peščana plaža je, ustvari, deo grada. Izležavanje na pesku ili kupanje sa pogledom na Čefalo spadju u zadovoljstva koja se ne zaboravljaju.

Duž plaže je promenada. U bašti ponekog kafea možete da posmatrate kako sunce zalazi tamo negde iza Palerma, koji je udaljen 70 kilometara. Ili kako izlazi tamo gde se Mesina, izgrađena na sicilijanskoj obali tesnaca između ostrva i kopna, skoro ljubi sa italijanskom "čizmom“.

Jedna od atrakcija koju ne treba propustiti jeste poseta samoposluzi. Mada voće i povrće možete da nabavite i na ulici gde ga prodaju na čuvenim italijanskim trotočkašima, u samoposlugama ćete pronaći nešto, po čemu je Sicilija poznata širom sveta – odlična vina.

Tako raznovrsna ponuda je redak slučaj. Čak i ako se ne razumete u sicilijanska vina izbor će biti lak. Naprosto, zatvorite oči, ispružite ruku i uzmite prvu flašu koju napipate. Neće biti skupa. A vino će biti odlično.

Skoro nigde na svetu nema toliko vrhunskih lokalnih vina. Tajna je u hiljadugodišnjem kontinuitetu uzgajanja, sredozemnoj klimi, neverovatnom broju sunčanih dana, vulkanskom zemljištu i vrednim rukama lokalnog stanovništva.

Lično sam za vreme višednevnog boravka u ovom vinskom raju dva, tri puta isprobao pomenutu metodu i mogu da garantujem uspeh.

Foto: depositphotos/ e55evu

Majka svih pica

A što se jela tiče, najpre pronađite piceriju sa lepom bašticom. Ako nemate neku omiljenu picu onda se poslužite metodom biranja vina – naručite nasumice.

To što izađe na sto će vas uveriti da ste često jeli varvarske evropske ili američke produkte koji se drsko izdaju za picu. Ne. Pica je ovo čarobno, kružno testo koje se puši na stolu u varoši zvanoj Čefalu.

Hemingvej je jednom savetovao da čovek nikada ne ide na putovanje sa osobama koje ne voli. Ja sam stvar uzeo ozbiljno i moja saputnica mi je bila najbolje moguće društvo. Setio sam se i pesme bosansko-hercegovačkog pesnika Ilije Ladina: "Nemoj jesti sam“. Poslušao sam i Hemingvejev i Ladinov savet pa sam mogao da uživam u dve vrste pice, ponekad u dva vrsta vina. I što je najvažnije, da podelim zadivljeno ćutanje kada se udvoje otkrije sledeća čarolija mesta.

Foto:depositphotos/ philou1000.msn.com

Slatka Sicilija

Oneobičavanje je umetnička metoda. Stvari koje su obične predstavite kao izuzetne, a neobične stvari kao obične. Zato neću opisivati fascinaciju i čuđenje posle ulaska u jednu poslastičarnicu na periferiji grada. Tamo sam video čoveka kako čeka svoj sladoled. U vitrini su bile izložene supstance jarkih boja. Prodavačica je čoveku pružila – hlepčić sa sladoledom. Prišao sam i kao omađijan na engleskom rekao da hoću isto. I dobio sam isto: pozamašnu količinu sladoleda u prepolovljenoj zemički. Da li je potrebno da naglasim, kako sam se posle zadnjeg zalogaja pitao, gde je do sada u mom životu bio sladoled iz ove lude varoši.

Inače, slatkiši su na Siciliji posebna stavka. U pansionima ćete bez izuzetka dobiti slatko pecivo i kafu za doručak. Naprosto, šećer u prahu preko kroasana ili krofnastih lokalnih kolača Sicilijanci smatraju najboljom garancijom da će početak dana biti uspešan.

Ja tu sklonost ka slatkom dovodim u vezu sa dvovekovnim prisustvom Arapa. Inače, slatkiši često u sebi sadrže limun koji raste ovde u izobilju, krupan poput drvosečine pesnice, ali i pistaće i kojekakve druge začine koji se na drugim mestima u Evropi smatraju egzotičnim.

Dodamo li i zimzeleno mediteransko drveće, cveće, kaktuse, dodamo li mirise morske soli pomešane sa mirisima prženog belog luka i sa plemenitom oporošću vina na nepcu, možda je Čefalu jedno od onih nekoliko mesta koja pukim slučajem nisu u Edenskom vrtu.

Piše: Dragoslav Dedović

Izvor: DW