"MOG LEPTIRA SADA VIŠE NIŠTA NE BOLI" Potresne reči majke malog Despota koji je izgubio bitku sa teškom bolešću
Nesrećno dete nije pregrmelo zdravstvene komplikacije, preteške su bile za izmučeni organizam koji je od rođenja svaki dan trpeo jake bolove. Despot Lazić, 12-godišnji dečak leptir iz Bajine Bašte, od preksinoć leprša među anđelima.
Komentara 0
Sanjam te kroz prvi sneg što pada. Odlazim iz ovog glupog grada. Gde si sad leptiru moj mali. Što me ostavi? porukom koja steže srca od sina se oprostila njegova majka Sofija. Pa uz stihove poznate pesme dodala: "Voli te mama, dok živim živećeš i ti dušo majkina."
Njen Despot preminuo je u petak oko 20 sati u Institutu za majku i dete u Beogradu usled slabljenja srca izazvanog retkim oboljenjem kože kod nas poznate kao deca leptiri, a koju medicina stručno naziva bulozna epidemorliza i za koju nije pronašla lek.
Srce nije izdržalo
Mali nevoljnik je nekoliko dana bio bez svesti i priključen na aparate. Uprkos lošim prognozama, tinjala je nada da će preživeti. I u petak po podne kada je Despotu dva puta srce stalo, pa ga lekari reanimirali i vratili u život, Sofija i Aleksandar Lazić nisu gubili veru u preokret. Isto veče Despotu je srce opet stalo da nikad više nijednom ne otkuca, prokleta bolest prekinula je detinjstvo. Teško, bolno, napaćeno, ali opet detinjstvo.
- Svi smo bili svesni da će ovo jednom doći jer je bolest neizlečiva i sa njom se ne može dugo živeti, ali se nismo nadali da će stići ovako brzo. Ipak je bio premlad. Kako god bio težak, život je život. Ako nam je za utehu, sada ga barem ništa ne boli. Dabogda nikoga nikad na svetu ne zadesilo ono što je mog sina i celu porodicu - smogla je snage da jutro posle smrti svog sina „Blicu“ ispriča Sofija Lazić.
Život u bolnim ranama
Od preksinoć kada je stigla vest da dečaka-heroja više nema plače cela Bajina Bašta. Despota žali cela Srbija. Valjda je ovaj dečak bio jedan od retkih koji je mogao da ujedini zemlju. Uspevao je to u protekle četiri godine kada su čitaoci "Blica", dirnuti sudbinom dečaka o kojoj smo pisali, sa svih strana uplaćivali novac "Blic fondaciji" za njegovo lečenje. Mnogo, mnogo još humanitarnih akcija održano je za Despota. Prikupljeni novac njegova porodica je koristila za nabavku skupocenih flastera kojima su previjane njegove rane.
Pročitajte još
A njih je bilo na svakom delu njegovog tela. Kako je Despot rastao, bivale su sve veće, bolnije i krvavije. Toliko su ga izmorile, da poslednjih meseci nije mogao da stane na noge, postao je anemičan, prsti su mu usled nepravilnog razvoja srasli jedan za drugi.
Znao je Despot sredinom prošle nedelje, dok je još bio pri svesti, da je smrt blizu. I priželjkivao ju je.
- Mama, znam da je došao kraj. Ne bojim se smrti. Želim samo da me pustite da odem, nemam snage da mučim više. Pozdravi sve - poslednje je što je Despot rekao majci Sofiji.
Kad ovako nešto može da pomisli, kamoli kaže dete od 12 godina, jasno je kakvo mu je bilo detinjstvo.
Ni roditeljima nije bilo lako. Od jutra do sutra svakog dana sve ove godine bdeli su uz njega. Spavali su kad je on spavao. Malo je bilo tih trenutaka kada su mogli da ga ostave samog. Više puta dnevno previjali su njegove rane.
Prekjuče kasno po podne, kada su Despotove roditelje Sofiju i Aleksandra pozvali da hitno dođu u bolnicu, objasnivši im da njihovog sina minuti dele od smrti, prvo su se obratili "Blicu".
- Obustavite prikupljanje pomoći. Neće trebati više. Hvala "Blic fondaciji", hvala svima koji su ste nam pomagali sve ove godine. Zahvaljujući vama imala sam čime da previjam dete i umanjim mu bolove - rekla nam je Sofija Lazić.