Kako su Nobel Handkeu i "ljudi iz šume" postali lekcije iz BUKVARA (USPEŠNOG) LOBIRANJA KOSOVSKIH ALBANACA
13.00: Nobelov komitet proglašava Petera Handkea, austrijskog pisca, za ovogodišnjeg dobitnika Nobelove nagrade za književnost.
Komentara 0
13.54: Petrit Selimi, bivši ministar spoljnih poslova Kosova kreće niz negativnih tvitova o ovoj odluci i podseća na njegov sporan odnos prema Slobodanu Miloševiću
14.00: Vljora Čitaku, ambasadorka Kosova u Americi objavljuje prvi tvit o ovoj odluci: naziva je skandaloznom i odlukom koja podržava "balkanskog koljača" Slobodana Miloševića.
14.44: Petrit Selimi nastavlja: U narednom tvitu proziva direktno švedskog kralja (Švedska kravljevska akademija nadležna za Nobelovu nagradu) i pita se da li on praktično "podržava genocid"
15.00 - 16.00: Tvit Čitaku, retvit Selimi, tvit Selimi, retvit Čitaku - svi tvitovi su retvitovanje prvih negativnih reakcija na odluku Nobelovog komiteta. Svaki tvit i retvit sadrži #heštag Nobel i Nobel prize.
16.48: Besa Šahini, ministarka obrazovanja, sporta i mladih Albanije se priključuje ocenama i dodaje da je užasnuta sam ovom odlukom.
17.00: Nakon prvog talasa negativnih tvitova i retvitova kreće novi nivo, a to je "menšnovanje", odnosno pominjanje i p(r)ozivanje na Tviteru zvaničnika i globalnih medija, novinara, organizacija. To se pretvara u jedan svojevrsni "stub srama" kojim, ako neko od p(r)ozvanih ne reaguje automatski se svrstava na drugu stranu, u ovom slučaju Handkeovu, "genocidnu", "fašističku".
19.01: Vljora Čitaku proziva Salamana Ruždija, koji je već ranije kritikovao političke stavove Handkea, a koji se do tog trenutka nije oglašavao.
19.15: Čitaku nastavlja da poziva zvaničnike da osude odluku Nobelovog komiteta, ovaj put poziva Karla Bilta, diplomati, bivšem premijeru Švedske i visokog predstavniku za BiH.
19.17: Čitaku se potom direktno obrušava na osobe koje je videla da su bili na dodeli: Draga, Kristijan Amanpur (novinarka CNN-a. prim.prev.), Vi ste danas bili tamo izveštavali o DODELI, videla sam vas. Sada je red opet da izvestite.
19.32: Petrit Selimi se nadovezujr i proziva Olivera Kama (novinar "Tajm-a") da se izjasni o odluci Nobelovog komiteta.
19.45: Albanci na mrežama počinju nervozno da se pitaju zašto svetski mediji ne preuzimaju priču i ne bave se sprornim pitanjima vezanim za Handkea, kada im stiže odgovor Seljmija: "Uskoro će! Malo se strpite", što je Čitaku takođe podelila.
20.22 Petrit objavljuje prvi tekst jednog globalnog medija - Vašington posta, koji se bavi Handkeovim spornim odnosom sa Miloševićem i njegovim stavovima o genocidu, u kome se prigodno pojavljuje i prvi tvit Vljore Čitaku
Misija ispunjena! O Handkeu, Miloševiću i njegovim zlodelima u narednim satima izveštavali su neki od najvećih svetskih medija, među kojima i "Gardijan", "BBC", "CNN", "France 24".... To što je Čitaku sa zvaničnog naloga "Nobelove nagrade" prozvana pitanjem "da li ste ikada pročitali išta od Handkea" više nije bilo važno. Jer, cilj je bio već ispunjen.
Jasno je da bi svetski mediji u jednom trenutku verovatno stigli do upitnih stavova Handkea i njegovog odnosa prema Srbiji, ali albanski "tviter lobisti" su se postarali da to bude što pre i da se pojavi na što više globalnih kanala - glasno, jasno i u njihovom interesu.
Istina, bilo je i onih koji su ovakvo otvoreno lobiranje, pozivanje svih svetsih medija i zvaničnika da komentarišu ovu odluku, nazvali u najmanju ruku "degutantnim". Albanskim aktivistima na Tviteru to nije smetalo.
Pročitajte još
Mnogi neće sportiti da je, nezavisno od njegovog knjževničkog dometa, kritika Handekeovog postavljanja prema Slobodanu Miloševiću, genocidu ili fašizmu neupitna. Ali, ono što je ovaj slučaj istakao nije to, već brzina kojim su se kritički tvitovi proširili i sa društvenih mreža stigli do međunarodne javnosti.
Nobel Handkeu je samo jedan od primera kako kosovski Albanci rade za "svoju stvar". Problem je, međutim, što je meta ovakvih kampanja kosovskih Albanaca uglavnom Srbija, koja po pravilu nema adekvatan odgovor (ako ga uopšte ima).
Šumski izazov
Jedna od uspešnijih akcija koja je takođe postala globalna bila je i ona koju je praktično "okinula" premijerka Srbije Ana Brnabić, kada je govoreći o pojedinim političarima iz Prištine, rekla da su oni bili u vojnim uniformama u šumi, i da su iz nje "izašli i direktno postali deo političke elite u Prištini".
Izjava je očigledno bila nespretna, ali je iz nje bilo jasno da je aludirala na nekadašnje pripadnike OVK. Međutim, Albanci su taj momenat vešto izignorisali, ali su deo o šumi iskoristili, osmislili i na društvenim mrežama pokrenuli takozvani "šumski izazov".
Njega su iskoristli da "na plećima" izjave srpske premijerke ispomovisu sve viđemnije i uspešnije članove svog društva, fino pletući mrežu u kojoj je Srbija agresor koji Albance oslikava kao "domoroce iz šume", a oni su u stvari obrazovana, evropski orjentisana i uspešna nacija.
Pročitajte još
Uz to, smišljen je i poseban haštag "bukvalno izašli iz šume", a sam "pokret" je uzeo maha, stigao do svih krajeva sveta, odakle su se kosovski Albanci javljali govoreći o svojim postignućima. Takođe, raširio se i po pojedinim ambasadama, pa se recimo ambasador Nemačke na Kosovu pridružio "izazovu", a izjavu srpske premijerke komentarislala je i Evropska unija kroz reči portparolke Maje Kocijančić.
Silovanje 20.000 Albanki
Ipak, jedna od kampanji na kojoj najduže rade, i na mrežama i u svojim javnim istupima, jeste priča o silovanju 20.000 Albanki.
Čak su uspeli da izlobiraju i javno saslušanje o tome u Odboru za spoljne poslove Kongresa SAD, i od te priče ne odustaju, iako ne samo srpski, već i prištinski podaci pokazuju da brojna ni po čemu ne odgovara istini.
Ta priča je svoj vrhunac doživela kada je poslanica u kosovskoj skupštini Vljora Brovina u zgradi parlamenta pred velikim brojem medija koji su pratili jedno od zasedanja pokazala fotografiju tvrdeći da se na njoj nalazi Albanka koju siluju srpski vojnici.
Za samo nekoliko sati ispostavilo se nešto savim drugo, a potvrđeno je ono što je bilo poznato - pojedinci ne prezaju ni od čega u ostvarenju svojih ciljeva, pa čak ni da se izrugaju u lice svim žrtvama silovanja. Kosovski mediji su vrlo brzo otkrili da je reč o fotografiji sa porno sajta i da ona nema nikave veze ni sa Srbijom, ni sa Kosovom, ni sa istinom.
Milovojević: Lobiraju konstanto i imaju efekte
Kako za "Blic" navodi Cvjetin Milivojević, politički analitičar i vlasnik marketinške agencije "Pragma", Albanci se lobiranjem za kosovku stvar bave i danas, kao i decenijama ranije.
- Devedesetih je jedna agencija u SAD uzletela upravo na tim poslovima sa Albancima, da bi se nakon toga bavila i lobiranjm za druge države u nastajanju poput Hrvatske i BiH - kaže on.
Međutim, sa čisto marketinške i propagandne strane, kaže Milivojević, "svaka im čast jer postižu efekat".
- To je slučaj čak i u Srbiji gde deo javnosti polazi od toga da je Kosovo nezavisno i da je Srbija počinila zločine - ističe on, uz opasku da su se ovdašnje vlasti, od devedesetih godina pa sve do danas, više koncentrisale na unutrašnju propagandu, nego na onu u korist države.
Pročitajte još
Takođe, on navodi i podatak Fonda za humanitarno pravo i iz Prištine i iz Beograda da tokom ratnih sukoba na KiM nije bilo više od 13.500 poginulih na obe stranne.
- Međutim, prištinske vlasti uporno i godinama govore o milion proteranih, 20.000 silovanih Albanki i na hiljade poginulih. To je priča koju pričaju i od nje ne odustaju. Sa druge strane, Srbija se ne trudi previše da sve to demantuje, iako zna da to nije tačno, zbog čega Albanci postižu efekat - priča Milivojević.
On pojašnjava da su kosovski Albanci još devedesetih godina prošlog veka imali lobističke agencije, formirali kokus grupe i da su, praktično, "uz preventivnu propagandu i spin bombardovanje dočekali potpuno isplanirano".