Stranka to obećava obnavljajući platformu o podršci siromašnijem sloju društva, ali i gurajući preduzeća u zemlji ka ivici provalije, pišu mediji.
"Ova konzervativno-nacionalistička stranka došla je na vlast pre četiri godine uz obećanje da će dramatično povećati javne izdatke za socijalnu pomoć. Ovog puta, nudi postepeno povećanje minimalne mesečne plate sa 2.250 zlota danas (511 evra) na 4.000 zlota (924 evra) do kraja 2023, što je skok od 78 odsto", navodi Fajnenšel tajms.
Istovremeno, poljski poslodavci upozoravaju da će veliki deo malih preduzetnika morati da zatvori firme ako vladajuća stranka ispuni ovo predizborno obećanje.
Premijer Mateuš Moravjecki izjavio je da Vlada povećanjem minimalca od 78 odsto želi da "zatvori poglavlje tokom kojeg je Poljska bila zemlja niskih plata i jeftine radne snage".
"Autori poljskog modela rasta tokom perioda tranzicije bili su čak ponosni što su plodovi ekonomskog rasta većinom završili u inostranstvu ili kod domaće ekonomske elite, a ne u novčanicima većine stanovnika. Želimo da izgradimo zemlju prosperiteta i da srednjoročno ili dugoročno učinimo Poljsku najboljim mestom za život u Evropi", rekao je Moravjecki.
Poslovni lideri su saglasni da poljski ekonomski model treba manje da se oslanja na jeftinu radnu snagu, ali mnogi se pitaju hoće li povećanje minimalne plate doneti željeni efekat i strahuju da će brzina podizanja plata biti preveliki teret za mala preduzeća.
Prema računici Alisje Defratiki, više analitičarke u kompaniji Spotdata, najniža plata će do 2023. godine dostići oko 60 procenata prosečne zarade, što bi bio najveći udeo među članicama Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD), koja predstavlja klub uglavnom bogatih država.
"Sigurno će doći do rasta inflacije, izvesnih otpuštanja... kao i bankrota nekih malih kompanija, jer one neće biti u stanju da isplaćuju veće plate“, rekla je ona.
Minimalna plata u Poljskoj već sada je veća nego u državama u okruženju. Naime, najniža mesečna plata u Poljskoj je 2018. godine iznosila 502 evra u poređenju sa 480 evra u Slovačkoj, 477 evra u Češkoj i 445 evra u Mađarskoj.
Pjotr Bujak, glavni ekonomista banke PKO, smatra da bi povećanje "minimalca", mada će povećati pritisak na profitabilnost radno intenzivnih delatnosti, u krajnjoj instanci moglo da pomogne Poljskoj da pređe na ekonomski model veće dodate vrednosti.
"Ključ je da se ta tranzicija ne dogodi prenaglo", ocenjuje Bujak.
Drugi ekonomisti tvrde da će plan stranke Prava i pravde jednostavno ohrabriti kompanije u delovima ekonomije niže dodate vrednosti da radnike zamenjuju mehanizacijom, pri ćemu će naznatno raditi na preusmeravanju investicija u inovativnije sektore.
"To ne rešava problem ekonomske konkurentnosti, jer nisu radno intenzivni sektori, sa niskokvalifikovanom radnom snagom oni koji određuju konkurentnost privrede“, izjavio je ekonomski savetnik Vitold Orlovski.
Kurir.rs/FT/6yka.com Foto: Profimedia
NE PROPUSTITE
