Modernim tehnologijama protiv urbanog zagađenja

U gradovima u Srbiji živi 60 odsto stanovnika. Naselja se šire, sve više je vozila i sve manje zelenih površina. Raste zagađenje vazduha, količina komunalnog otpada i otpadnih voda takođe se povećava, kao i potrošnja energije za grejanje i hlađenje.

Stalna predstavnica UNDP u Srbiji Fransin Pikap upozorava na činjenicu da gradovi proizvode više od 70 odsto gasova sa efektom staklene bašte na svetskom nivou i troše 80 odsto ukupno proizvedene energije.

"Gradovi imaju ključnu ulogu u borbi protiv klimatskih promena. Pod pojmom otporan na klimatske promene podrazumevamo da koristimo moderne tehnologije kako bismo osigurali održivi razvoj u urbanim oblastima koji odgovara potrebama ljudi, ekonomije i životne sredine", navodi Pikapova.

Do kraja godine biće predstavljen Evropski zeleni sporazum koji ima za cilj da se emisija gasova sa efektom staklene bašte smanji za 55 odsto do 2030. godine.

"Mere koje budemo preduzimali u oviru tog sporazuma biće usmerene na zaštitu biodivreziteta, smanjenje zagađenja, jačanje cirkularne ekonomije i uvođenje poreskih mera", ukazuje šef Sektora za saradnju Delegacije EU u Srbiji Ingve Engstrom.

Kako je naglasio, u Srbiji je EU do sada donirala oko 400 miliona evra za zaštitu životne sredine.

Ministar zaštite životne sredine najavio je da će u Srbiji uskoro biti doneti zakoni o klimatskim promenama, o upravljanju otpadom i Zakon o zaštiti prirodi kojim će se zabraniti izgradnja mini-hidrocentrala u zaštićenim dobrima.

"Prvo izgrađene minihidrocentrale u zaštičenim dobrima niko neće rušiti. Svi oni koji su eventualno dobili dozvole za izgradnju u zaštićenim dobrima, ministarstvo energetike i životne sredine će rado zameniti te lokacije za neke druge van zaštićenih dobara i tu takođe postoji dobra volja za tim", kaže resorni ministar Goran Trivan.

Konkretne mere na razvoju održivih gradova predstavili su stručnjaci iz Italije, Bugarske, Finske, Engleske, Španije.