Trampova politika dovodi republikance do očaja, ali postoji dobar razlog zbog čega mu NE OKREĆU LEĐA
Odluka američkog predsednika Donalda Trampa da povuče američke vojnike iz sirijsko-turskog graničnog područja i time izneveri saveznike Kurde, i to bez konsultacija s Pentagonom i savetnicima, bila je previše čak i za republikance.
Komentara 0
Republikanski senator Lindzi Grejem ukazao je na to da predsednik time šalje “možda najopasniju poruku”, te da je “kratkovid i neodgovoran”, a lider republikanaca u Senatu Mič Mekkonel pozvao je Trampa da odustane od tog koraka. I jedan i drugi sa ga do sada branili, čak i po cenu toga da ispadnu smešni. Prema tome, situacija se ozbiljno zakuvala, republikanci nisu zadovoljni svojim predsednikom. Čak je bilo reči o međupartijskoj rezoluciji kako bi se Tramp urazumio. Da li to znači da gubi podršku u redovima sovje partije, upravo sada kada u Vašingtonu sve ukazuje na to da predstoji glasanje o poverenju?
Odgovor je otrežnjujući: predsednik i dalje uživa njihovu čvrstu podršku, uprkos njihovoj uznemirenosti zbog politike u Siriji.
Još pre četiri godine Lindzi Grejem je smatrao da je Tramp “fanatik koji raspiruje rasnu mržnju i neprijateljski je nastrojen prema strancima”. Čak i kada mu je u maju 2016. pobeda na preliminarnim izborima bila zagarantovana, izjavio je da ga nipošto neće birati. U jesen 2019. situacija izgleda potpuno drugačije. Od kada je Tramp preuzeo dužnost, Grejem spada u njegove najzagriženije pristalice.
- Mislim da je smešno što na osnovu tog telefonskog razgovora optužuju predsednika za nezakonito ponašanje - komentarisao je istragu koja je pokrenuta kako bi se utvrdilo da li bi predsednik trebalo da bude opozvan zato što je tražio pomoć od Ukrajine kako bi naškodio svom političkom protivniku Džou Bajdenu.
Marko Rubio, koji se u predizbornoj kampanji mesecima borio protiv Trampa, takođe ne vidi ništa sporno u ponašanju predsednika. Čak i kada je Tramp nakon što je izvršio pritisak na Ukrajinskog predsednika Zelenskog, uživo na televiziji zatražio i od Kine da povede istragu protiv demokratskog predsedničkog kandidata Džoa Bajdena i njegovog sina, Rubio se nije distancirao od njega:
- Ne verujem da je to bio pravi zahtev - izjavio je senator iz Floride, nagoveštavajući da se Tramp našalio kako bi uzbunio medije.
Tramp je potreban republikancima
Promena odnosa dvojice američkih senatora prema Trampu ilustruje preobražaj republikanaca u protekle četiri godine. Dok se na početku veliki deo partije svim sredstvima borio protiv jačanja desničarskih populista, posle Trampove izborne pobede potpuno su se predali svom predsedniku. Istina je da su republikanci znatno više upućeni na Trampa nego on na njih. Među republikanskim biračima predsednik i dalje uživa podršku od izvanrednih 88 odsto, pokazuju najnovije ankete.
U takvoj situaciji, protivnici unutar partije teško da bi mogli da mu se suprotstave. Poverenje koje predsednik uživa među biračima znatno je veće od poverenja koje ima među predstavnicima svoje partije u Kongresu. Razlog je verovatno u tome što predsednik nije predstavnik mejnstrim republikanaca: zalaže se za zatvaranje vrata migrantima, dok istovremeno, za razliku od skoro svih drugih republikanskih kandidata, nije želeo promene u državnom penzionom i zdravstvenom osiguranju za starije. Ukratko: Tramp i njegovi birači nisu tipični republikanci.
Strah baze od predsednika
Partija svom autsajderskom kandidatu iz 2016. umnogome duguje zahvalnost što su mnogi birači u starim industrijskim regionima zemlje glasali za Republikansku partiju. Ako njega ne bude, mnogi novi birači republikanaca - upravo u neodlučnim državama - mogli bi ponovo da se okrenu demokratama.
Osim toga, svako ko se usudi da mu se suprotstavi, predsednik će javno izvrgnuti ruglu, što pokazuje i i primer Mita Romnija, koji posle poraza na predsedničkim izborima 2012. sada predstavlja Jutu u Senatu.
Prošlog vikenda Romni je na Tviteru napisao da je postupanje predsednika prema Ukrajini “pogrešno i zastrašujuće”, na šta ga je Tramp nazvao “nadobudnim seronjom”.
Čak i ako bi republikanci u Senatu nakon odluke Predstavničkog doma o pokretanju procedure za opoziv predsednika, smenili Trampa, ostaje pitanje ko bi ga zamenio, jer u ovom trenutku nema jakog protivnika unutar partije.
Pročitajte još
Nema odgovarajućih ljudi za partiju bez Trampa
U slučaju izglasavanja nepoverenja Trampu, republikanci bi na sledećim izborima imali teškoća da se pozicioniraju, jer im je Tramp svojom netipičnim “političkim miksom” oduzeo identitet. Dok je svojevremeno deo njihovog programa bilo smanjenje državnog deficita, republikanci pod Trampom odobrili su budžete zbog kojih budžetski deficit vrtoglavo raste. Ne mogu da se nadaju ni da će steći nove latinoameričke birače, jer snose odgovornost za njegove planove za izgradnju zida i njegovu nehumanu politiku prema aziantima. Sve u svemu, Trampov naslednik trebalo bi da nastavi s njegovim populizmom ili, kao što je to Tramp uradio pre tri godine, partiji da potpuno novi imidž. I za jedno i za drugo nema pogodnih kandidata.
Ni za mogući opoziv, ni za vreme posle Donalda Trampa republikanci nemaju rezervni plan. Najkasnije nakon što predsednik ode s vlasti - bilo to sledeće godine, ili 2025 - on će ostaviti za sobom političke ruševine, koje će morati da počiste republikanci koji ostanu posle njega.