Na Pupinov rođendan nagrađeni mladi olimpijci, profesori i istraživači

Mihajlo Idvorski Pupin – pronalazač, profesor, diplomata, dobrotvor. Asocijacija ima još.

"Sam je otišao u Ameriku, nije imao uopšte para niti bilo koga tamo, ali je opet uspeo da istraje i da uspe", kaže Jelena Ivančić, maturant Matematičke gimnazije u Beogradu.

Brucoš Pavle Martinović kaže da je rođen isti dan kada i Mihajlo Pupin i da mu je to vrlo interesantno.

"Prva asocijacijacija na Pupina mi je to što je naš narod bio toliko uspešan, još od davnih vremena i što se mi trudimo da to nastavimo", navodi Miloš Milićev, učenik trećeg razreda Matematičke gimnazije

Profesori kažu da nam danas, nažalost, nije blizak Pupinov sistem vrednosti kome bi mlada generacija trebalo da teži.

"Mislim da je to naša dužnost da se uvek setimo takvih ljudi koji su bili veliki naučnici, pravi rodoljubi i da nije bilo nikakvog nacionalizma, ali je bilo potpune posvećenosti ne samo nauci nego i svom narodu", naglašava prof. Marija Bogdanović, nekadašnja rektorka Univerziteta u Beogradu.

Pupin je i simbol inovacijskog pokreta koji je obeležio četrdesetu godinu postojanja. Njegovi osnivači kažu da su i Kinezi učili od nekada razvijene Jugoslavije.

"Tada se Kina otvarala prema svetu i faktički čitav jugoslovenski patentni sistem i transfer tehnologija su prepisali iz inovacijskog pokreta iz Jugoslavije i vidite gde su oni danas, druga ekonomija sveta", kaže inž. Milan Božić, predsednik Fondacije "Mladen Selak".

Pupin je probleme ekonomije rešavao znanjem i inovacijama, pa bi to trebalo, smatraju profesori, da bude model i današnjeg sistema vrednosti.