Bolesti srca i krvnih sudova vodeći su uzrok smrtnosti i invaliditeta u ovom dobu. Vojvođani su skloni negiranju bilo kakve zdravstvene posledice viška kilograma, koje su često i nevidljive dok ne dođe do ozbiljnije komplikacije poput infarkta ili moždanog udara.
Preživljeni srčani ili moždani udar često nisu dovoljno veliko upozorenje građanima da moraju da menjaju životni stil kako bi sačuvali život, kažu za 021 vojvođanski stručnjaci.
Kako za 021 kaže prof. dr sc. med Dejan Sakač sa Instituta za kardiovaskularne bolesti Vojvodine, kad se govori o masnoćama u krvi, najčešće se spominju štetnosti holesterola - i to lošeg holesterola. Loš holesterol, objašnjava dr Sakač, nastaje sa vrlo visokim koncentracijama u krvi i vezuje se za nastanak ateroskleroze ili zakrčenje krvnih sudova usled taloženja masnoća, što dovodi do promene kvaliteta krvnog suda i daljih posledica.
"Sa zakrčenjem krvnih sudova dolazi do slabijeg lučenja korisnih supstanci i, na kraju, zakrčenje se manifestuje kao infarkt miokarda ili kao moždani udar, recimo. Bolesti srca i krvnih sudova postali su pandemijska pojava, a četvrtina pacijenata ni ne zna da ima bolest. Stil života se kompletno promenio kod ljudi, očigledno su sada zastupljeni drugačiji prioriteti, pa tako ni ne gledamo koju hranu jedemo, kako živimo. Ljudi sada tvrde da nemaju vremena da se bave svojim zdravljem", naglašava dr Sakač.
On dodaje da je menjati životne navike najteže i da je reč o dugotrajnom procesu, što nije nešto što građani nužno vole da čuju.
"Nažalost, sve mlađe i mlađe osobe dobijaju infarkt miokarda. Kod nas na Institutu za kardiovaskularne bolesti Vojvodine se invazivne procedure rade 24 sata, ugrađuju se stentovi i pacijenti koji imaju infarkt miokarda za 15 minuta dođu u institut, dobiju stent i praktično posle nekoliko dana idu kući i misle da tu nema komplikacija. Deo pacijenata se zaista 'trgne', shvate i aktivno se uključe da pomognu sebi i porodici, menjaju stil života i slušaju savete lekara. Veliki broj pacijenata, nažalost, misli da su rešili problem uzimanjem lekova", navodi dr Sakač za 021.
Upravo zbog činjenice da poremećaji masti u krvi ne ostavljaju odmah vidne posledice, građani bi trebalo da odlaze na skrininge i barem jednom godišnje kontrolišu masti u krvi, kaže za 021 doc dr Tijana Ičin sa Klinike za endokrinologiju Kliničkog centra Vojvodine.
Kako dodaje, dislipoproteinemije su vrlo raširene bolesti i mogu biti uslovljene nasleđem, ali i načinom života, drugim bolestima i zbog toga se ljudi leče kod endokrinologa ili kod interniste.
"Kad radite kao endokrinolog, navikli ste da su vaši pacijenti zauvek vaši pacijenti. Većina endokrinoloških poremećaja su dugotrajni, ali su takvi da se adekvatnom terapijom mogu kontrolisati i pacijenti zaista mogu da vode normalan život. Nekako je prirodno da čovek nekada popusti, prestane s uzimanjem lekova, iz nekih stresnih ili tragičnih porodičnih situacija, prevelike zauzetosti na poslu, a to nije razlog da se vi na pacijenta ljutite. Ali, razgovor je uvek neophodan jer i pacijenti imaju pravo da zaborave, a naša obaveza i najbolja namera je da ih podsećamo i ukazujemo koliko je bitno redovno uzimati terapiju", poručuje dr Ičin, inače šef odseka poluintenzivne jedinice na Klinici za endokrinologiju.
Ona naglašava da se poremećaji s masnoćama u krvi mogu javiti i u detinjstvu kao urođene dislipoproteinemije, ali se sve češće viđaju problemi kod dece koja generalno nemaju uredan stil života, sve češće pate od gojaznosti i, s tim u vezi, imaju propratne bolesti.
Doktor Sakač dodaje da ima strategiju u komunikaciji sa pacijentima - šansa od tri meseca za promenu stila života, regulisanje telesne težine i uključivanje redovne fizičke aktivnosti.
"Kad uputite pacijenta kako treba da postupa, posle tri meseca se ponovo viđate s njim i gledate šta ste postigli. Najbolji ishod je, naravno, da vidite rezultat, ali se to ne dešava svaki put. Postoje tri grupe pacijenata, kad govorimo o riziku - vrlo visokorizični, visokorizični i umereno rizični pacijenti. Vrlo visokorizični pacijenti su oni koji su već imali dokazanu dishemijsku bolest, anginu pektoris, preležan infarkt, moždani udar, imaju dijabetes sa oštećenjem organa, lošu funkciju bubrega... Visokorizični nisu nimalo bolji i kojih su vrednosti krvnog pritiska izrazito visoki ili, recimo, imaju dijabetes, ali još uvek bez oštećenja. U ovu grupu spada jako visoki procenat našeg stanovništva", pojašnjava pomoćnik direktora za 021.
A kada se govori o poremećaju metabolizma masti, uvek treba razgraničiti da li se radi o primarnom poremećaju ili je reč o sekundarnim poremećajima metabolizma masti, kada se dislipidemija javlja u okviru neke druge bolesti. To je najčešće dijabetes ili šećerna bolest, kaže za 021 načelnica odeljenja Dnevne bolnice Klinike za endokrinologiju KCV prof. dr Milena Mitrović.
Kako pojašnjava, šećerna bolest je vrlo čest uzrok dislipidemije, ali je gojaznost i česta "najava" da će doći do dijabetesa.
"Vojvodina prednjači po broju gojaznih osoba, a takođe i prednjači po broju obolelih od dijabetesa tip 2. Kad govorimo o dijabetesu kao uzroku sekundarnih dislipidemija, moramo istaći da se poslednjih godina povećava broj obolelih od šećerne bolesti i dijabetes praktično dobija razmere pandemije u svetu i kod nas. Veliki broj obolelih od dijabetesa zapravo nema postavljenu dijagnozu već se oboljenje otkrije kad počne da se javlja neki drugi zdravstveni problem, poput poremećaja funkcije vida. Baš zato što nemaju neke jasne simptome u početku, i poremećaji masti i dijabetes se nazivaju podmuklim bolestima", naglašava dr Mitrović.
Na pitanje - da li je moguće istovremeno biti gojazan, ali sa urednim nalazima, dr Mitrović kaže da generalno naše stanovništvo smatra da gojaznost nije bolest već estetski problem i pitanje, što je pogrešna procena.
"Često se pacijent obraća endokrinologu da leči gojaznost tek kad mu se javi neki zdravstveni problem, a taj problem možda nije direktno u vezi sa gojaznošću. Njega je uputio hirurg koji ne može da mu operiše, recimo, herniju dok ne reguliše telesnu težinu. Ne treba zaboraviti da postoje i zdravi gojazni pacijenti, koji su praktično donekle metabolički zdravi - imate gojazne osobe bez hipertenzije, ali koje su svakako sklone komplikacijama", kaže naša sagovornica.
Kako se "leče" masnoće u krvi?
Danas se za lečenje koriste statini i fibrati, često i u kombinaciji, a jako je bitno terapiju uzimati redovno (osim u slučaju neželjenih reakcija). Najčešća neželjena reakcija su bolovi u mišićima, ali se ovaj problem može lako rešiti, uz obaveznu prethodnu konsultaciju sa lekarima.
-----
Serijal "Moj zdravstveni vodič" finansijski podržava Pokrajinski sekretarijat za zdravstvo. Stavovi izneti u tekstu nužno ne izražavaju stav sekretarijata.
.jpg "DZH u Subotici spreman za razgovore sa DSHV oko izlaska na lokalne izbore u junu")
.jpg "Kroz Suboticu vozio teretno vozilo sa 3,07 promila alkohola u krvi i na amfetaminu")
.jpg "Opozicija neće mesto potpredsednika u Skupštini Vojvodine: Znak protesta zbog izbornih nepravilnosti")
.jpg "Zaustavljen kod Sremske Mitrovice: Policija mu u kolima našla kesu sa 150 grama amfetamina")
.jpg "Ginekolog iz Sremske Mitrovice osumnjičen za akušersko nasilje ostaje u pritvoru još tri meseca")
.jpg "Radnika obezbeđenja udarila struja na železničkoj stanici u Pančevu: Zadobio teške povrede")
.jpg "Izmenjen saobraćaj od petlje Kuzmin do petlje S. Mitrovica i petlje S. Mitrovica do petlje Ruma")
.jpg "I sledeće nedelje nova prilika da nekome spasite život: Prikupljaće se krv širom Vojvodine")
Komentari 48
Dr Nele
Vecina zbog losih materijalnih prilika jede testeninu, pirinac , hleb i krompir, Da se ima vise za meso ne bi se gojili.
Tisina tamo
Rusofil_IQ0
Pa ovde ni nemas izbor u prodavnici da kupis skoro ista kvalitetnije a da ne pricamo o novcaniku, 95% se hrani po pekarama i pizerijama gde je kvalitet hrane NULA
Takodje domace je zbog cene itekako tertirano herbicidima i preparatima jer se domace po ovoj ceni organski ne moze proizvesti!
Organsko pile se hrani 2 godine a tezi 500gr! (meso zilavo i tvrdo!, kozura debela)
Jos kad zapljunu po amerima pa tamo imas njaveci izbor hrane i jedino mali procenat istih se hrani u macdonaldu!
Takodje vecina stranaca sto ih znam kuvaju i spremaju hranu sami iako su muskarci dok ja na primer nemam pojma ni blizu, takodje daleko VISE para trose na kvalitetnu hranu koja se vani i po supermakretima moze kupiti (da domacu hranu vani imas i po marketima!)
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar