Najnovije vesti
Vesti Republika Srpska
Proizvodnja pšenice u Srpskoj u OZBILJNOM PADU: Farmeri upozoravaju da su razlozi loše vreme i NEDOVOLJNI PODSTICAJI

Proizvodnja pšenice u Srpskoj u OZBILJNOM PADU: Farmeri upozoravaju da su razlozi loše vreme i NEDOVOLJNI PODSTICAJI

Proizvodnja pšenice u Republici Srpskoj ove godine je, u odnosu na lane, manja za 25.266 tona što je, kako poručuju farmeri, rezultat loših vremenskih prilika, ali i nedovoljnih podsticaja. Naime, u 2018. je u Srpskoj proizvedeno 202.197, a ove godine 176.931 tona pšenice ili za 12,5 odsto manje, pokazuju podaci Zavoda za statistiku RS.

Psenica-Foto-Shutterstock-1 Foto: Shutterstock / RAS Srbija
Psenica-Foto-Shutterstock-1

Požnjeveno je 45.913 hektara, a ostvaren ukupan prinos od 176.931 tona, dok je prinos po hektaru iznosio 3.856 kilograma.

Poljoprivrednici poručuju da će u narednom periodu proizvodnja pšenice zasigurno biti još manja, s obzirom na činjenicu da se smanjuju zasejane površine. Jedan od razloga je, kako kaže predsednik Saveza udruženja poljoprivrednih proizvođača RS Stojan Marinković, to što je ukinuta premija za ovu žitaricu.

– Kad je reč o ovogodišnjoj proizvodnji, ona je, svakako, manja zbog loših vremenskih prilika, pa se sada suočavamo sa manjim prinosom koji je, pritom, lošijeg kvaliteta – kaže Marinković, piše Srpskainfo.

Prema njegovim rečima, veći problem je to što je ukinuta pomenuta premija, zbog čega će se, naglašava, smanjivati i površine zasejane ovom poljoprivrednom kulturom, kao i njen prinos.

– Naime, bez podrške, ova kultura nije rentabilna. Plan je bio da se u narednih nekoliko godina sukcesivno smanjuje premija za pšenicu, a povećava za uljarice, a ne, ovako, odjednom. Premija od pet pfeniga po kilogramu za proizvedenu i prodatu pšenicu je ukinuta, tako da će ljudi sejati još manje. A sa strateškog aspekta, svaka država treba da obezebedi minimum potreba u hlebnoj žitarici. Takođe, veliki broj poljoprivrednika je već je prilagodio svoje kapacitete i zemljište uzgoju ove kulture, koja dobro uspeva kod nas. S obzirom na to, premiju nije trebalo ukidati bar velikim proizvođačima – ističe Marinković.

U Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede RS rekli su da je premija ukinuta zbog dogovora sa farmerima da se izdvajanja za tekuću proizvodnju smanje u korist povećanja izdvajanja za kapitalne investicije.

– U ovoj godini isplaćena je premija za proizvedenu i prodatu pšenicu roda iz 2018, te da je za ovu namenu iz agrarnog budžeta isplaćeno 3,1 milion KM, a reč je o meri od pet feninga po kilogramu. Osim toga, proizvođačima pšenice isplaćena je i premija za pšenicu roda iz ove godine, za šta je ukupno isplaćeno skoro 3,18 miliona KM, a reč je o 200 KM po hektaru. Ovo su značajna sredstva koja su izdvojena ove godine za proizvodnju pšenice, i među najvećima su u regionu – poručili su iz resornog ministarstva.

Iz Vlade RS ranije su saopštili da je u RS u jesenjoj setvi prošle godine pšenica zasejana na 45.158 hektara, te da se u ovoj godini očekuje proizvodnja 203.211 tona, te vrednost proizvodnje od 61,3 miliona KM.

Naglasili su da prosečna proizvodnja pšenice u RS u poslednjih 10 godina iznosi 155.000 tona, što je ispod količina koje su potrebne za zadovoljenje potreba mlinsko-pekarske industrije, koje se procenjuju na 230.000 tona.

Neobrađena polovina oranica

Dok uvoz poljoprivrednih proizvoda iz godine u godinu beleži sve alarmantnije vrednosti, skoro polovina oranica i bašta u RS propada neobrađena.

Zvanična statistika pokazuje da su, na kraju proletne setve u ovoj godini, oranične površine u RS iznosile 577.031 hektar. Od toga, zasejano je 316.915, dok je pod ugarima i neobrađenim oranicama 259.942 hektara.

Podaci Zavoda za statistiku RS pokazuju da su ukupno zasejane površine u ovoj godini za 1,3 odsto manje u odnosu na lane. S druge strane, ugari i neobrađene površine su u ovom periodu povećani za 32.237 hektara ili za 14 odsto.