NEREDOVNE SEDNICE I REDOVNA PLATA BiH funkcioneri ne moraju ništa, a mogu sve

Zamislite posao na koji ne morate da idete svaki dan, ne morate da idete čak ni svake sedmice, a i ako se ne pojavite na zakazanom sastanku nećete dobiti otkaz; nikome ne odgovarate ni ako ne postižete dobre rezultate; ponekada samo dođete i sedite bez da išta kažete godinama, a uz sve to ste plaćeni bar 2.000 KM.

Za ovo radno mesto morate da se namučite mesec dana, osvojite glasove na izborima i posle radite šta hoćete. Reč je o funkcionerima, političarima, parlamentaricima, čak i ministrima koji, bar kada je o našoj zemlji reč – ne moraju ništa.

Primer toga je neodržana sednica Saveta ministara BiH. Sednica na kojoj su trebali biti razmatrani materijali Ministarstva bezbednosti koji se odnose na stanje u oblasti migracija u BiH, a u vezi sa povećanim prilivom migranata, nije održana jer se na njoj pojavila samo tri ministra.

Šta bi na ovo rekli opozicionari u Tokiju, koji su zatražili ostavku ministra za Olimpijske igre 2020. Sakurada, nakon što je zakasnio tri minute na sastanak u japanskom parlamentu? 

Kako se ophode prema svom poslu vidi se i na primeru Predstavničkog doma Parlamentarne skupštine BiH. Nakon što punih sedam meseci nisu održali nijedan sastanak, parlamentarci su letos redovno otišli na godišnji odmor koji im je plaćen. Stručnjaci su ovo ocenili kao nagradu za nerad, jer su neki od njih plaćeni i po 7.000 KM mesečno.

Ni enitietetski nivoi nemaju zakon koji bi kontrolisao parlamentarce, pa se neki od njih ne libe da pokažu svoju nezainteresovanost. U prošlom sazivu Narodne skupštine Republike Srpske, prema izveštaju Centara civilnih iniciativa (CCI), SP-ova poslanica Ivana Lovrić, za četiri godine u NS RS nije imala nijednu aktivnost. Nije kažnjena, nego je profesionalizova svoj status u toj zakonodavnoj instituciji, pa je njena plata mogla i da dostigne skoro 3.000 KM mesečno.

Nije bila jedina, CCI je utvrdio da je tokom 2017. godine ukupno 13 poslanika nije postavilo ili pokrenuli nijedno pitanje ili inicijativu.

Uz neaktivnosti i nedolaske, naše funkcionere prate i redovna kašnjenja, nepotpuni izveštaji, afere, te loši rezultati, za koje nikome ne odgovaraju.

Dakle, ne moraju da idu na posao, ne moraju da podnose izveštaje, ne moraju da donose dobre rezultate, ne moraju da polažu račune gde idu službenim automobilom, ne moraju čak ni da se jave novinarima.

Foto: Savet ministara BiH / RAS Srbija

Kazni, traženja odgovornosti i smenjivanja gotovo da nema.

Politički analitičar Velizar Antić, smatra da je najveći problem to što ih jednostavno ne možemo kazniti, jer oni nemaju odgovornost, a građani jako nizak nivu političke kulture da bi ih kažnjavali na izborima.

- Nema dublje filozofije, jedostavno koja je njihova odgovornost što nisu došli? Nema je. Kome oni polažu račune? Nikome. Trebali bi građanima, ali vidimo kako to ide. Godina dana je prošla od izbora, a oni još nisu formirali Savet ministara i samo tako ide uslov na uslov, jer jednostavno nema odgovornosti i mogu tako da se ponašaju do kada hoće. Njima je fino i negde im se ne žuri. Oni imaju dovoljno svega, ne žive život običnog naroda u BiH, pa da se brinu šta i kako da urade – smatra Antić.

Za razliku od naroda kome ne polažu račune, niti predsedavajućeg kome odgovaraju, onaj ko mora da se sluša i prema kome imaju odgovornosti jeste partijski šef.

- On mora da se služa bez pogovora. Mi živimo u jednom partokratskom društvu. U suštini su sve partije liderske, osmi modža SDS u kome je bilo nekih promena u poslednje vreme, pa vidimo da je malo slabija poslušnost, dok je u svim ostalim partijama jasno – šef partije se pita. Mnogo više moraju da slušaju partijsku disciplinu i partijskog šefa nego što moraju da slušaju narod, odnosno, one koji su ih izabrali – zaključio je Antić.

Nema neopravdanih izostanaka

Kada je u pitanju Savet ministara BiH, iz CCI su nam odgovorili da Poslovnik predviđa da se: ''Sednice Saveta ministara održavaju, po pravilu, određenog dana ili određenih dana u sedmici''.

- To znači da bi redovne sednice Saveta ministara trebalo da se održavaju najmanje jednom sedmično – rekla je Ana Lučić, iz CCI. Ona podseća da čan 41. Poslovnika Saveta ministara BiH, predviđa da su ''članovi Saveta ministara i generalni sekretar obavezni prisustvovati svim sednicama i učestvovati u radu''. 

- Dosadašanja praksa je pokazala da ministri najavljuju svoj nedolazak na sednice Saveta ministara BiH, a poslednjih nekoliko godina i na sednice oba doma PSBiH, s tim da nisu predviđene sankcije za njihov nedolazak na sednice Saveta ministara BiH, jer analogno navedenoj praksi, faktički i nema neopravdanih izostanaka sa sednica SM BiH – navela je ona.