Italijan debituje za Švedsku: Hteo je da batali fudbal 2012, igrao sa amaterima, a onda je upoznao direktora Napolija

Parmin levi bek Rikardo Galjolo ima 29 godina. “Zvuči” kao tipično ime italijanskog prvoligaškog ili drugoligaškog fudbalera. Čak ni najstrastveniji poznavaoci italijanskog fudbala nisu čuli za ovog momka do prošle sezone. Ništa kod njega nije izgledalo posebno.

A ipak se desilo nešto posbeno.

Galjolo je dobio poziv da debituje za reprezentaciju Švedske?! I prihvatio ga je.

Kako je nepoznati italijanski fudbaler došao u priliku da sa 29 godina debituje za reprezentaciju Švedske?

Galjolo ima švedski pasoš od 2015. godine. Majka mu je Šveđanka Eva Svenson koja od 1987. godine živi u Italiji gde se udala i tri godine kasnije rodila Rikarda.

On je odrastao i ceo život proveo u Italiji, a fudbalom je počeo da se bavi po uzoru na Torgnija Svensona, dedu po majci koji je igrao fudbal u Švedskoj.

Odrastao je u mestu Andora u Liguriji i fudbal počeo da trenira u Sampdoriji, ali je posle pet godina u mlađim kategorijama napustio klub i 2010. debitovao za niželigaša Sanremeze. Potom je igrao za amaterski tim Imperija i hteo je da batali fudbal 2012. godine. Imao je 22 godine, napretka nije bilo na vidiku, bio je daleko od velike fudbalske scene i mislio je da je promašio profesiju. Čak je probao i u Švedskoj zahvaljujući dedinim preporukama. Ali nije prošao probu u drugoligašu Sundsvalu i počeo je da razmišlja o traženju nekog poštenog posla.

Imao je sreću da je u Imperiji upoznao sportskog direktora Kristijana Đuntolija koji je nekada nosio dres tog kluba, a tada je bio direktor u obližnjoj Speciji i uveo ju je u Seriju B. Đuntoli je prešao na funkciju u četvrtoligaša Karpi i pozvao Galjola da mu se pridruži. Tu počinje uspon…

Karpi je stvorio najbolju generaciju u istoriji kluba. Za pet godina je prekočio četiri ranga, došao iz Serije D u Seriju A, a Galjolo je igrao poslednje tri sezone tog uspona. Đuntoliju je to bila ulazna karta za Napoli u kojem je danas desna ruka Aurelija De Laurentisa, a Galjolo je sa 25 godina prvi put okusio barut prvoligaškog fudbala. Karpijeva epizoda u Seriji A se ekspresno završila, ali je Galjolo došao na radar ostalih klubova. Želeli su ga Atalanta i Kjevo. Ipak, odigrao je još jednu sezonu sa Karpijem u Seriji B, a onda prešao u redove Parme koja je tada takođe bila drugoligaš.

Sa slavnim klubom sa Tardinija je izborio novu promociju u Seriju A i zacementirao se kao prvoligaški igrač. U prošloj sezoni je bio nezamenjiv u tandemu sa Brunom Alvešom kao levi štoper, a igrao je i kao levi bek.

Ove sezone igra u životnoj formi, a švedski selektor Jane Anderson je odlučio da mu ukaže šansu i pozove ga za kvalifikacione duele protiv Španije i Malte. Konačno se oseća kao pravi fudbaler. Igranje za reprezentaciju je nešto o čemu mašta svaki dečak koji šutne loptu. Galjolo bi verovatno radije nosio dres Azura, ali ni žuti dres Švedske nije mala stvar.

U Italiji ga zovu Viking zbog švedske krvi, plave kose i mišićavog tela. Po izgledu će se uklopiti. Švedski jezik priča pomalo, ali razume ga vrlo dobro. Selektor Anderson kaže da mu je najbitnije da dobro igra, a da će komunikacija biti najmanji problem.

(FOTO: reuters)