Dostupni linkovi

Vučić adresa za probleme ili stožer 'paradržave'


Generalna skupština Srpske napredne stranke na čijem je čelu predsednik Srbije Aleksandar Vučić (Beograd, 16. april 2019)
Generalna skupština Srpske napredne stranke na čijem je čelu predsednik Srbije Aleksandar Vučić (Beograd, 16. april 2019)

"Oni koji treba da odlučuju ne odlučuju, a odlučuje onaj ko o tome ne treba da odlučuje", tako je Aleksandar Jovanović Ćuta, jedan od članova pokreta "Odbranimo reke Stare planine" koji mesecima protestuju protiv izgradnje mini hridroelektrana (MHE) na jugoistoku Srbije, objasnio zašto su tražili da se sastanu sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem.

"U subotu 28. aprila u Predsedništvu Srbije na sastanku sa predsednikom Vučićem kome su prisustvovali ministar energetike Aleksandar Antić, direktor ’Srbija vode’ Goran Puzović, predstavnica Ministarstva saobraćaja, građevinarstva i infrastrukture Aleksandra Damjanović, rekao sam da ovaj sastanak nije trebalo da bude organizovan da su, predsedniče, ovi koji sede pored vas radili svoj posao. Postavio sam pitanje zašto predstavnike građana, ljude koji već tri godine po šumama i trgovima vode borbu protiv malih hidroelektrana, ljude protiv kojih se vodi pedeset sudskih postupaka, zašto ih niko ne prima", kaže Jovanović za Radio Slobodna Evropa (RSE).

Rezultat tog sastanka je da će predsednik Vučić predložiti Vladi Srbije da se zabrani izgradnja malih hidroelektrana u zaštićenim prirodnim područjima. Takođe je najavljeno da će Vučić početkom novembra posetiti selo Rakita, oko 350 kilometara jugoistočno od Beograda, gde se gradi MHE koja je izazvala nezadovoljstvo stanovništva i proteste protiv gradnje.

Razumljivo je što se ljudi u nevolji obraćaju onome za koga veruju da će im pomoći, kaže profesorka prava u penziji Vesna Rakić Vodinelić.

"Ako se ljudi nađu u nevolji, oni ne postavljaju pitanje da li time daju legitimitet predsedniku, nego se obraćaju onome ko može da im završi 'posao', ko može da ih izvuče iz nevolje", objašnjava Rakić Vodinelić, dodajući, međutim, da te okolnosti govore o prirodi vlasti.

Institucije i/ili partije

"Ovde vlada lični, autoritarni režim, da jedan čovek može sve. Mala grupa oko njega može nešto, ako im on odobri, a drugi ne mogu ništa. Na taj način on svakodnevno prekoračuje svoje ustavne nadležnosti. Treba shvatiti da u autoritarnom režimu ljudi više ne veruju u institucije, nego u ličnu vlast jednog čoveka”, kaže za RSE Vesna Rakić Vodinelić, profesorka prava u penziji.

Na drugoj strani, politički analitičar Dragoljub Anđelković, moć koju ima Aleksandar Vučić u rešavanju problema koji su izvan njegove ingerencije kao predsednika države, vidi u činjenici što je Vučić ujedno i predsednik Srpske napredne stranke (SNS) koja je vladajuća i koja ima sve poluge vlasti.

"Njegova operativna moć počiva, ne u tome što je predsednik države, već u činjenici da je predsednik stranke, ne predsednik države”, navodi Anđelković.

"On naravno ne može da donosi nikakve odluke direktno, ali može kao predsednik stranke da utiče na svoju stranku da kroz sve organe gde je ona zastupljena realizuje ono što on smatra da treba. Tako da je u pitanju razumljiv i legitiman proces”, smatra Anđelković.

Vučić, za razliku od svog prethodnika Tomislava Nikolića, nije ponovio njegov potez i podneo ostavku na funkciju predsednika stranke, nakon što je izabran za predsednika države. Od aprila 2017. godine, kada je izabran za predsednika države, Vučić je više puta govorio da namerava da se povuče sa mesta prvog čoveka SNS-a, ali to se još nije dogodilo. Poslednji put je u julu ove godine rekao da "nema sumnje da će sledeće godine neko drugi preuzeti Srpsku naprednu stranku".

Vučić, za razliku od svog prethodnika Tomislava Nikolića, nije ponovio njegov potez i podneo ostavku na funkciju predsednika stranke, pošto je izabran za predsednika države
Vučić, za razliku od svog prethodnika Tomislava Nikolića, nije ponovio njegov potez i podneo ostavku na funkciju predsednika stranke, pošto je izabran za predsednika države

Anđelković navodi da Ustav Srbije priznaje partije kao noseći element političkog sistema, tako da su i partije, kaže, institucije. A izvršna vlast funkcioniše, navodi dalje, na osnovu zastupljenosti partija. Tako da se ne radi, zaključuje Anđelković, ni o kakvom kršenju ustavnih principa.

Međutim, profesorka Vodinelić osporava ovu argumentaciju.

"Ako se preko partije vrši uticaj na institucije, to znači da postoji jedna paralelna partijska država, država u sivoj zoni, koja predstavlja nekakvu neformalnu četvrtu državnu vlast. A naš Ustav govori samo o zakonodavnoj, izvršnoj i sudskoj vlasti. Tako da ne možemo takvu argumentaciju uzeti u obzir. Time se pogoršava stanje u autoritarnoj državi jer postoji još jedna stranačka, poluprivatna mreža koja se nalazi u sivoj zoni”, navodi Rakić Vodinelić.


U mnogim slučajevima predsednik države najčešća je adresa za rešavanje problema onih koji su u nevolji umesto nadležnih institucija, koje te probleme ne rešavaju, ili se proces rešavanja razvlači na mesece odnosno godine. Aktivisti udruženja "Odbranimo reke Stare planine” samo su poslednji u tom nizu.

Od 'švajcaraca' do 'Bristola'

Vojni penzioneri koji su odbijali da se isele iz hotela Bristol dok im se trajno ne reši stambeno pitanje prekinuli su štrajk glađu nakon razgovora sa Vučićem 14. septembra.

Isto je učinila i Maja Pavlović, vlasnica novosadskog TV Kanala 9, koja je 30. avgusta prekinula osamnaestodnevni štrajk glađu nakon što je, kako je izjavila, od Vučića dobila čvrste garancije da će on kontaktirati nadležne institucije da bi se videlo kako može da se reši problem njene televizije u skladu sa zakonom.

Predsedniku države su se obratili i građani zaduženi u švajcarskim francima koji su zbog nepovoljnih uslova kredita, čije su rate narasle i nekoliko puta, upadali u takozvano "dužničko ropstvo" i gubili stanove.

Među onima koji su ostali bez stana nakon 12 godina redovne otplate kredita je i porodica Stojanović. Doktorka Snežana Pantić Stojanović objašnjava za RSE zašto se pismom obratila predsedniku države, iako je znala da to nije u njegovoj nadležnosti:

"Ja sam istrošila sve adute, obratila sam se svim institucijama i nisam dobila odgovor kojim sam bila zadovoljna. Ja vidim da mu se ljudi obraćaju za sve i svašta. Eto, iz tog razloga sam i ja to učinila, da vidim da li će pronaći rešenje, ne samo za moj problem, već za problem svih onih koji su ostali bez stana."

Sa predsednikom Vučićem, su se sastali 5. aprila 2019. godine predstavnici Udruženja građana korisnika kredita u švajcarskim francima "CHF Srbija" nakon čega je predsednik Srbije izjavio da će uskoro biti donet "lex specijalis" kojim će biti rešen problem građana zaduženih u švajcarskim francima.

Vlada Srbije je 16. aprila usvojila predlog Zakona o konverziji stambenih kredita indeksiranih u švajcarskim francima, kojim je predviđeno je da se preostali deo duga konvertuje u evre, da iznos dobijen konverzijom bude umanjen za 38 odsto i da kamatna stopa bude ograničena na 3,4 odsto.

Skupština je 25. aprila usvojila Lex specialis.

Sa predsednikom države je 17. juna razgovarao i Milovan Milivojević, tražeći da se utvrdi odgovornost za pogibiju njegovog sina Milomira Milivojevića pre dve godine u eksploziji u fabrici namenske industrije "Milan Blagojević" u Lučanima.

Neretko je predsednik države bio taj koji je saopštavao o isplatama novca iz državnog budžeta što nije u njegovoj nadležnosti, već je ingerencija Vlade Srbije.

Tako se u avgustu predsednik Vučić sastao sa ministrima finansija i prosvete Sinišom Malim i Mladenom Šarčevićem, nakon čega je rekao da će biti ustanovljena posebna budžetska linija kako bi se poboljšao položaj Beogradskog univerziteta na Šangajskoj listi.

U istom mesecu dogovor o tome da će vaterpolo klubove finansirati Vlada, saopšten je nakon sastanka sa predsednikom Srbije, a ne predsednicom Vlade u čijoj nadležnosti je budžet Srbije. Tada je predsednik Vaterpolo saveza Srbije Viktor Jelenić rekao da je predsednik razumeo u kakvom su položaju klubovi.

"Kako su oni svojim kvalitetnim radom garant budućih uspeha reprezentacije prihvatio je odmah naš predlog da država pomogne rad klubova", rekao je Jelenić.

Premijerka nema problem

Premijerka Ana Brnabić, koja je nasledila Vučića na tom mestu i koju je upravo on predložio za predsednicu Vlade Srbije, poručuje da joj nije problem da posluša savet predsednika.

"Nikada nisam ni krila - uvek ću slušati predsednika Aleksandra Vučića, njegove savete. Zato što mislim da čovek dobro poznaje Srbiju, pokazao se kakav je bio kao predsednik Vlade. Ja bih bila ignorantna, neodgovorna, neozbiljna pre svega prema građanima Republike Srbije kada bih rekla: 'Ne, on nema šta da kaže'. Apsolutno hoću, slušam i slušaću savete. I zajedno se dogovaramo", rekla je premijerka povodom odluke o finansiranju vaterpolo klubova koju je donela Vlada Srbije.

U Ustavu Srbije, međutim, piše da su nadležnosti predsednika države da predstavlja Republiku Srbiju u zemlji i svetu, proglašava ukazom zakone u skladu sa Ustavom, predlaže Narodnoj skupštini kandidata za predsednika Vlade pošto sasluša mišljenje predstavnika izbornih lista.

Takođe u nadležnosti predsednika spada predlaganje Narodnoj skupštini nosioca funkcija u skladu sa Ustavom i zakonima, postavljanje i opoziv ukazom ambasadora Srbije na osnovu predloga Vlade, primanje akreditivnih i opozivnih pisama stranih diplomatskih predstavnika, davanje pomilovanja i odlikovanja. Predsednik Republike, u skladu sa zakonom, komanduje Vojskom i postavlja, unapređuje i razrešava oficire Vojske Srbije.

Facebook Forum

XS
SM
MD
LG