Biznis Vesti
REFORMA PORESKE UPRAVE BIĆE ZAVRŠENA DO 2023. Sledi uvođenje e-fakture i fiskalizacija

REFORMA PORESKE UPRAVE BIĆE ZAVRŠENA DO 2023. Sledi uvođenje e-fakture i fiskalizacija

Ministar finansija Srbije Siniša Mali izjavio je danas da očekuje da će reforma Poreske uprave biti završena do 2023. godine i ocenio da će ta institucija podstaći dalji razvoj srpske ekonomije i učiniti je atraktivnijom.

Slušaj vest
0:00/ 0:00
Foto: Ilustracija / Promo

Mali je u Skupštini Srbije, gde je u toku rasprava u načelu o rebalansu budžeta za 2019. godinu, kazao da se, kada je reč o reformi Poreske uprave, očekuje uvođenje e-fakture, koja će biti obavezna od 2022. godine, kao i fiskalizacija.

Foto: Petar Marković / RAS Srbija

"Reformu Poreske uprave mora da prati reforma celokupne državne administracije. Imali su domaći zadatak od MMF-a da smanje broj filijala sa 178 na 37. Uradili su ogroman posao i želim da im čestitam”", rekao je Mali.

On je tokom skupštinske rasprave kazao i da se ekonomska situacija u Srbiji promenila - ranije je imala visok javni dug, deficit, negativne stope rasta, nije bilo investicija, a danas dominiraju drugačije teme - govori se o suficitu, stopama rasta ekonomije, stabilizovan je javni dug, smanjena stopa nezaposlenosti…

“Vreme fiskalne konsolidacije je prošlo i najteže mere su iza nas, sada treba da budemo sposobni da suficit iskoristimo na najbolji način. Sa merama koje preduzimamo, naša privreda mnogo više raste”, istakao je ministar.

"To govori o opredeljenju vlade da ostvarimo veće stope rasta, a to je jedini dugoročno održiv način upravljanja fiskalnim rezultatom i politikom i u obezbeđivanju visoke stope rasta. Borimo se i nastojimo da stope rasta budu i pet, šest, sedam odsto"”, poručio je Mali.

Pročitajte još

Dodao je da je rebalansom budžeta napravljena ravnoteža između javnih investicija i povećanja plata, kao i jednokratne pomoći penzionerima. Jedan deo usmeren je ka povećanju plata i penzija, a 26 milijardi opredeljeno je za ulaganje u nove autoputeve i Kancelariju za upravljanje javnim ulaganjima.

"Javne investicije doprineće dodatnom rastu BDP-a. Već razmišljamo i pravimo planove, a do kraja meseca imaćemo pregled kako da uložimo preko 12 milijardi evra kroz nacionalni investicioni program u naredne četiri godine koji treba dodatno da stimuliše naš privredni rast”, istakao je Mali i podsetio da izvoz takođe beleži zdrave stope rasta.

Odgovarajući na pitanja poslanika koja su se odnosila na to zašto nema više domaćih ulaganja, on je rekao da domaće firme ništa ne sprečava da investiraju. Ističe i da je došlo do promene tržišnog ambijenta, da je povećan kreditni rejting zemlje, monetarna politika je stabilna, a fiskalna politika predvidiva.

"Takođe, imamo i niže troškove sredstava koje firme mogu da uzimaju kako bi investirale u proizvodnju. To je takođe važan faktor da donesu odluku da investiraju”", podvukao je ministar Mali i dodao da se deo zarađenog novca vraća kao subvencija preduzećima.