Nova metodologija podigla spoljni dug Hrvatske sa 75 na 83% BDP-a

Spoljni dug Hrvatske je krajem 2018. godine iznosio 83,2 odsto bruto domaćeg prozivoda (BDP) a ne 75,4 posto, kako je pokazivala stara metodologija.

U apsolutnom iznosu promenjena metodologija je "pogurala" spoljni dug na 42,7 milijardi evra, piše Poslovni dnevnik i dodaje da se "do juče verovalo da je krajem 2018. on iznosio 38,8 milijardi evra".

PROČITAJTE JOŠ - PAPRENA SEZONA U HRVATSKOJ: Plaća se ležanje i na svom peškiru

Prema novoj metodologiji, inostrani dug Hrvatske je do sredine ove godine narastao na 44,6 milijardi evra, što je uglavnom posledica emisije evroobaveznice, objasnio je viceguverner centralne banke Roman Šubić, napominje se u tekstu.

Dalje se navodi da su četiri glavna razloga zbog kojih Hrvatska ispada zaduženija.

Prvi razlog je promena metodologije izračunavanja prihoda od turizma, prema kojoj su strani turisti u Hrvatskoj godinama trošili manje nego što se mislilo, i to od 0,5 do 1,1 milijarde evra manje u zavisnosti od godine do godine.

PROČITAJTE JOŠ - Fekalije u Jadranu vide se iz svemira

Portal Insex.hr izveštava da su, prema revidiranim podacima Hrvatske narodne banke (HNB), prošle godine prihodi od turizma bili za 600 miliona evra ili za oko 4,5 milijardi kuna manji i da su umesto 10,1 milijardi evra, kako je pokazivala stara metodologija, iznosili 9,5 milijardi evra.

Pored toga, po novom će platni bilans zemlje od sada uključivati i sredstva kojima građani kupuju polovne automobile u EU, zatim kratkoročne pozajmice preduzećima sa dospećem do šest meseci, kao i radničke doznake iz inostranstva.

Ako neka strana kompanija isporuči neku robu hrvatskom preduzeću, ta se isporuka u platnom bilansu sada vodi kao kredit dok ne bude plaćena. Vrednost tih kredita u 2018. procenjena je na 3,9 milijardi evra, objašnjava u tekstu Poslovni dnevnik.

"Uključivanje trgovačkih kredita sa dospećem do šest meseci u bilans zemlje utiče na porast bruto inostranog duga u periodu od 2000-te do 2018. godine u rasponu od oko 1,3 milijarde do 3,9 milijardi evra zavisno od godine, što ima negativan efekat na stanje neto spoljnog duga i stanja međunarodnih ulaganja u istom periodu u rasponu od 0,4 milijarde do 1,4 milijarde evra", navode iz HNB-a.

Saldo na tekućem računu platnog bilansa Hrvatske smanjen je i za uvoz polovnih vozila iz EU. Hrvatski građani su lani za njih izdvojili 317 miliona evra, u odnosu na 41 milion 2013. godine.

Kada je reč o doznakama hrvatskih građana na radu u inostranstvu, one su zaključno sa prošlom godinom iznosile 1,17 milijardi evra, od čega je, prema procenama HNB-a, 462 miliona evra preneto "neformalnim kanalima", odnosno u džepovima gastarbajtera. Istim putem je iz Hrvatske "otišlo" 152 miliona evra, navodi Poslovni.