Investicije i inovacije, ključne tačke saradnje Srbije i Kine

Od Mao Cetunga do Si Đinpinga Kina je prešla put od formiranja 1949. godine posle građanskog rata, preko eksperimenata direktne demokratije i borbe pritiv korupcije do reformi koje su od nje načinile vodeću ekonomiju sveta. Kako se u Kini vrednuje sedam decenija postojanja, ali i duh civilizacije stare 5.000 godina – o tome za RTS govori ambasadorka Čen Bo. 

Kina je od jedne siromašne zemlje postala druga najveća svetska ekonomija i prva na svetu kada je reč o industriji i trgovini robom. Na primer, BDP po glavi stanovnika je pre 70 godina bio oko 30 američkih dolara, a prošle godine je bio malo manje od 10.000 američkih dolara.

Prosečni životni vek Kineza pre 70 godina je bio oko 35 godina, a sada je 77 godina. Vi možete da vidite veliki napredak i velike promene. Mi smo ostvarili državnu nezavisnost i nacionalni prosperitet i doneli sreću našem narodu.

Kina je započela otvaranje prema svetu povratkom u UN i posebno saradnjom sa SAD. Reforme je započela pre 41 godinu i dostigla ekonomski vrh. Prošle godine nastupile su američke trgovinske carine. Kako se to reflektovalo na rast Kine i da li imate mehanizam da prevaziđete tu situaciju?

Od 2008. godine ekonomski rast kineske ekonomije svake godine sa oko 30 odsto donosi svetskom ekonomskom rastu. Amerika je najveća svetska ekonomija i jedan od najvažnijih partnera za Kinu i američka tarifna politika sigurno ima veliki negativni uticaj na razvoj kineske ekonomije. Čini mi se ne samo na razvoj kineske ekonomije, nego i na razvoj ekonomije sveta.

Kineska ekonomija održava dobar trend razvoja. U prvoj polovini ove godine naš ekonomski rast je ostao na 6,3 odsto. U današnjem svetu to je sjajan rezultat. I u budućnosti mi ćemo nastaviti da ubrzavamo izgradnju inovacionih kapaciteta i dalje produbljujemo reforme i proširujemo otvaranje prema svetu.

Srbija i Rumunija bile su prve zemlje koje su priznale NR Kinu i od tada zadržale su tradicionalno dobre prijateljske, političke i ekonomske veze sa Vašom zemljom. Koliko će saradnja u ovom regionu dalje biti u centru interesovanja Kine, pre svega kroz politiku Kina plus 17 zemalja centralne i istočne Evrope?

Pet dana posle proglašenja nove Kine mi smo dobili zvanično priznanje od Beograda i kineski narod tu dragocenu podršku će zapamtiti zauvek. Kineski narod veoma ceni tradicionalno prijateljstvo sa zemljama centralne i istočne Evrope. Uspostavili smo mnogo mehanizama saradnje u različitim oblastima na primer trgovine, infrastrukture, saobraćaja, obrazovanje, čak i među medijima.

Saradnja 17+1 sada je kao jedan veoma važan deo inicijative "Pojas i put" i predstavlja veoma važnu platformu saradnje Kine i zemalja centralne i istočne Evrope, a saradnja Kine i Srbije igra važnu, čak i vodeću ulogu u okviru saradnje 17+1.

Kakvi su planovi Kine za buduću saradnju sa Srbijom?

Mi ćemo ubrzati izgradnju brze pruge na relaciji od Beograda do granice sa Mađarskom i mi ćemo intezivirati izgradnju ostalih deonica auto-puta "Miloš Veliki". Postoji mogućnost i novih projekata, na primer rekonstrukcije železnice od Beograda do granice sa Severnom Makedonijom.

Mi ćemo pojačati našu saradnju i u oblasti investicija i u oblasti inovacija. Čini mi se skoro će doći nova investicija u Kragujevac i otvorićemo nove mogućnosti naše saradnje u oblasti poljoprivrede.

Da li je u budućnosti moguća naučno-obrazovna saradnja i pristup naših stručnjaka i profesora tehnološkim inovacijama iz Kine, njihovo implementiranje u Srbiji kako bi se pospešio privredni rast naše zemlje?

U oktobru će se održati konferencija o inovacijama u okviru 17+1 u Beogradu. Obe strane su zainteresovane za saradnju u oblasti visoke tehnologije kada je reč o digitalizaciji, o 5G tehnologiji, o robotici, o veštačkoj intelegenciji i o zaštiti životne sredine.

Prvi put ste u Beograd došli 1990. godine, a na mesto ambasadora ste došli sa iste pozicije iz Bosne i Hercegovine. Kako Vam danas izgleda Srbija i region Zapadnog Balkana?

Meni je četvrti put da radim i živim u Beogradu i ovaj region i Srbija sada je postigla velike i pozitivne promene u proteklih možda deset godina, naročito u poslednjih pet godina. I Srbija i ovaj region je veoma važan za ekonomski razvoj i za mir i stabilnost cele Evrope. Od kineske strane mi bismo želeli da vidimo jedan stabilan region.

Srbija je već otvorila svoj kulturni centar u Pekingu i mi ćemo skoro nadam se u prvoj polovini sledeće godine zvanično otvoriti naš kulturni centar u Beogradu.