Kako rastu izazovi s kojima se Kina suočava, tako uoči grandiozne proslave rastu i PUKOTINE NA SIJEVOJ FASADI
Umesto da 1. oktobar bude dan slavlja za kineskog predsednika Sija Đinpinga, možda će ovog puta, u Kini suočenoj sa višestrukim krizama, Nacionalni dan poslužiti za svaljivanje odgovornosti.
Komentara 0
Kina obeležava 70 godišnjicu Narodne republike pod čvrstim stiskom Sija, koji je možda najmoćniji lider zemlje od Maa Cedunga – ali ni on nije nepogrešiv a kako piše CNN, Si je ranjiv na načine koje Mao nikad nije iskusio. Kako rastu izazovi s kojima se Kina suočava, tako rastu i pukotine na Sijevoj fasadi – od antivladinih protesta u Hong Kongu i trgovinskog rata sa Sjedinjenim Američkim Državama do rasta cena svinjetine, testovi za Sija se nižu, a on još nije “položio” nijedan.
Nakon Maove smrti na vlast je došao Deng Sjaoping, koji se smatra zaslužnim za inicijaciju kineskog ekonomskog čuda, ali poslednjih godina Si je izgurao Denga, umanjujući značaj njegovog nasledstva i pozicionirao se kao najuticajniji lider od Maa. Govoreći na ceremoniji u decembru, povodom 40 godina Dengove “reforme i otvaranja”, Si je obećao “čuda koja će impresionirati svet”, ali je ponudio malo detalja o tome kako će to postići.
Pročitajte još
Glavni deo njegove politike je Inicijativa pojas i put (BRI), ambiciozni trgovinski i infrastrukturni megaprojekat povezivanja Kine sa tržištima širom centralne Azije, Evrope i Afrike. Ali, ova inicijativa nije uspela da dovede do ekonomskog buma koji je obećao, a Peking je primoran da ponovo preispita svoju saradnju sa drugim nacijama, usred optužbi tih zemalja o “neokolonijalizmu” i “diplomatiji dužničke zamke”.
I po pitanju trgovine Sijev dosije nije ništa deblji. Njegov pristup trgovinskom ratu sličan je onom američkog predsednika Donalda Trampa, sa dve strane koje stalno eskaliraju i odbijaju da se povuku.
Kineska strategija izgleda da je bar delimično zasnovana na ideji da može nadživeti SAD. Za razliku od Trampa, Sija ne čekaju izbori sledeće godine (ili ikad), a nova američka administracija možda će biti voljnija da sklopi dogovor. Međutim, nema garancije da Tramp neće dobiti novi mandat sledećeg novembra, niti da njegov naslednik neće držati Kinu i dalje pod pritiskom. U međuvremenu, posledice trgovinskog rata ispaštaju obični stanovnici Kine, a tarife pogađaju azijskog džina jače nego što njihove recipročne mere utiču na američki biznis. Osim reciprocitetom, Peking je do sada odgovarao na trgovinski rat i jačanjem nacionalizma i antiameričkom propagandom.
Ali, rastuće cene hrane i potencijalne nestašice ubrzo će navesti ljude da se zapitaju zašto vlada ne čini više da ublaži njihove problem i zašto Si, ako je zaista Dengov naslednik, ne uspeva da održi rast ekonomije po stopi koju su prethodno garantovali kineski lideri.
Nacionalizam je ujedno i sredstvo vlade za rešavanje tekuće krize u Hong Kongu. U ovom specijalnom autonomnom regionu od jula traju protesti zbog spornog Zakona o izručivanju sa Kinom, koji je trenutno suspendovan. Iako je centralna vlada možda uspela sprečiti da se nemiri ne preliju na druge delove zemlje – što je uvek realna briga kod mnogih protesta – dosadašnja tvrda politika se pokazala neuspešnom. Štaviše, protesti su samo eskalirali, što je primoralo liderku Hong Konga Keri Lam da povuče sporni zakon, iako prekasno da bi ostvarila značajniji uticaj na pokret u celini.
Do tada je ekonomija grada propatila, a nema znakova da će se protest zaustaviti u skorije vreme, jer se mladi Hongkonžani sve više udaljuju od Kine. Da je Lamova povukla zakon kad su milioni demonstranata u startu to tražili, možda se moglo iznaći rešenje, ali kompromis do kojeg je s Pekingom došlo kroz stisnute zube i odlaganja samo su dalje radikalizovali pokret.
Si je upozorio Hong Kong na troškove daljih nasilnih protesta i poručio gradu da bude više kao susedni, poslušni Makao, što je samo obnovilo spekulacije da će Peking, kako se bliži Nacionalni dan, pokrenuti veliku raciju u Hong Kongu kako bi povratio kontrolu nad gradom.
Pročitajte još
Ali, troškovi vojne operacije, a tek potencijalni šok ekonomskog kolapsa grada po kinesku ekonomiju, su visoki. Kao i sa trgovinskim ratom, deluje da je Sijev pristum da čeka da kriza prođe, čak i kad troškovi nastave s rastom.
Dok je Si proteklih meseci putovao širom Kine, jedna reč se uvek pojavljivala u njegovim govorima – borba, a to će ujedno biti tema proslave Nacionalnog dana. Državna agencija Sinhua je prenela da će godišnjica biti šansa za ljude da se “zauvek sećaju teških vremena Nove Kine i procesa naporne borbe”. Cilj je, kako je navela agencija, inspirisati “čitavo društvo da energično zapeva odu novoj Kini i borbi za novu eru”.
Ali da li su obični Kinezi voljni da se nose sa teškim vremenima koja ne dolaze spolja već od politike sopstvenih lidera? Kineski politički analitičar Minksin Pei ocenio je da se, nakon 70 godina, Narodna Republika možda bliži “granici dugovečnosti jednopartijskog režima”. On je istakao da nijedan jednopartijski režim nije držao vlast duže od 74 godine, a danas se jedino dinastija Kim Severne Koreje može meriti sa Kinom po istrajnosti.