Nadležni su u prethodnom periodu ukazivali da je prvi razlog donošenja zakona unapređenje kvaliteta korporativnog finansijskog izveštavanja i jačanje poverenja u finansijske i revizorske izveštaje, zatim usklađivanje sa zahtevima novih propisa EU i ispunjavanje jednog od merila za zatvaranje poglavlja 6, kao i otklanjanje uočenih nedostataka u postojećim rešenjima.

U obrazloženju Predloga zakona o računovodstvu stoji da je Zakonom o računovodstvu iz 2013. godine, uveden takozvali međunarodni računovodstveni standard, koji je u primeni za mala i srednja pravna lica.

Predlogom ovog zakona uvodi se mogućnost i za mala pravna lica da primenjuju taj standard.

Predlogom zakona regulisano je pitanje kontinuiteta primene dobrovoljno primenjene računovodstvene regulative.

Uvođenje mogućnosti za više pravnih lica (uključujući mikro i mala pravna lica) da primenjuju međunarodni standard prilikom sastavljanja redovnih godišnjih finansijskih izveštaja, olakšava se sastavljanje konsolidovanih finansijskih izveštaja, navodi se u predlogu zakona.

To će, kako se navodi, uticati između ostalog na dodatno smanjenje troškova pravnim licima u vezi sa finansijskim izveštavanjem, olakšati njihovo poslovanje i obezbediti da njihovi finansijski izveštaji budu transparentniji i pouzdaniji…

Pri izradi Predloga zakona poštovano je pravilo da se on donosi pre svega zbog neophodnosti usklađivanja sa relevantnim Direktivama EU i ako se tim izmenama poboljšava kvalitet korporativnog finansijskog izveštavanja i ne uvećavaju troškovi finansijskog izveštavanja obveznika primene ovog zakona, sem ukoliko je to nužno.

Nova zakonska rešenja treba da omoguće permanentno unapređenje sistema korporativnog finansijskog izveštavanja u Srbiji, što će imati pozitivan uticaj na sve privredne subjekte, državne organe i institucije, kao i na strane i domaće investitore, navodi se.

U Državnoj revizorskoj instituciji kažu da će na njihov budući rad najviše uticati izmene zakona o računovostvu u delu koji se odnosi na obaveze dostavljanja dva seta izveštaja i obaveza sertifikacije pružaoca računovodstvenih usluga.

"Više puta smo ukazivali na potrebu edukacije i sertifikacije lica koja vode poslovne knjige i sastavljaju finansijke izveštaje tako da smatramo da će uvođenje ove obaveze pozitivno uticati na kvalitet i kredibilitet finansijskog izveštavanja korisnika javnih sredstava", navode u DRI za Tanjug.

Što se tiče Zakona o reviziji, predloženo zakonsko rešenje treba da otkloni neusklađenost postojećih propisa u oblasti revizije sa odgovarajućom regulativom Evropske unije i da u velikoj meri harmonizuje praksu revizije u Srbiji sa postojećom praksom u državama članicama EU.

Ovim Predlogom zakona Komisija dobija ovlašćenje za javni nadzor nad obavljanjem revizije, čiji je će delovanje biti usmereno na zaštitu javnog interesa u radu Komore, društava za reviziju, samostalnih revizora i licenciranih ovlašćenih revizora, navodi se u obrazloženju za donošenje zakona.

Komisija i Ministarstvo nadležno za poslove finansija imaće krajnju odgovornost za kvalitet obavljanja revizije u Srbiji.

Prenosom nadležnosti po pitanju kontrole kvaliteta obavljanja revizije iz Komore ovlašćenih revizora, kao i javnog nadzora nad obavljanjem revizije, u nadležnost Komisije za hartije od vrednosti, biće pojednostavljen i ubrzan postupak kontrole i izricanje sankcija društvima za reviziju i revizorima zbog nepoštovanja odredaba zakona i pravila struke.

U Predlogu zakona o reviziji je propisana minimalna forma Revizorskog izveštaja i Izveštaja o transparentnosti u skladu sa zahtevima Direktive.

Novine u Predlogu zakona u odnosu na postojeće zakonsko rešenje su i u oblasti mera koje se mogu izreći u postupku kontrole kvaliteta rada društava za reviziju i samostalnih revizora, smernicama za izricanje mera, otklanjanju utvrđenih nepravilnosti, izveštavanju o otklanjanju nepravilnosti.

Osnovni cilj predloženog zakonskog rešenja je usklađivanje sa postojećom regulativom Evropske unije u vezi sa obaveznom revizijom godišnjih i konsolidovanih finansijskih izveštaja, kao i sa preporukama u oblasti sprečavanja pranja novca i finansiranja terorizma.

Međutim, krajnji cilj predloženih reformi treba da bude podizanje nivoa kvaliteta revizorskog i finansijskog izveštavanja u Srbiji, kroz unapređenje sistema obavljanja revizije, što je jedan od preduslova za privlačenje potencijalnih domaćih i stranih investitora.

Proveru ostvarenja ovih ciljeva, moguće je obaviti posle nekoliko ciklusa provera kvaliteta obavljanja revizija, koje će biti sprovedene u skladu sa ovim zakonom, pre svega kroz praćenje broja i vrste izrečenih sankcija, navodi se.