Na Svetski dan čišćenja, otvara se izložba čiji naslov, prema rečima svetski priznate umetnice, predstavlja metaforu i odnosi se čišćenje prošlosti, svesti, njene umtnosti od loših radova i dodaje da je jedino pogrešila što naziv izložbe nije "Čistačica" jer je mnogo radikalnije od "Čistač".

"Nisam želela retrospektivu, jer posle toga očekujete da će umetnik brzo umreti. To je kao odlazak u ponziju, a ja ću umreti radeći", rekla je Abramović.

Ona se prisetila da je pre 44 godine poslednji put izlagala u Beogradu, nakon toga je izlagala širom sveta, ali nikada nije pozvana u Srbiju sve dok to nije učinila premijerka Ana Brnabić kada je došla na njenu izložbu u Oslu.

U svojim performasima uvek se bavila telom i bolom, smatrajući da ako čovek nanosi sebi bol da bi se oslobodio straha, onda je bol u redu.

"Dalaj-lama je rekao da je jedini način da zaustaviš bol, da pronađeš način da oprostiš. Ja sam u svojoj autobiografiji govorila o svom detinjstvu i svojoj porodici što mi je bilo jako teško, ali tako sam se toga oslobodila i to podelila sa drugima, i ta knjiga je prevedena na 22 jezika", rekla je Abramović.

Kaže da je mnogo njenih radova bazirano na Balkanu i onome što je njena zemlja prošla, poput "Računajte na nas" posvećen deci Balkana u ratu.

"Bili smo uništena zemlja, ali smo imali snagu mladosti i moj jedini način da pomognem je bila umetnost", istakla je Abramović.

Naglašava da je u Beograd došla otvorenog srca i da sve to za nju predstavlja veliko emotivno uzbuđenje.

"Svi moji radovi su ovde, Stvarno sam došla na svoje tle. Od naše jake hrane boli me stomak, ali pojela sam sve - od gurmanske pljeskavice do teletine u saču. Iako obično živim u nekom prostoru između, kao što su autobuske stanice, aerodromi, parkovi, odakle crpim svoju inspiraciju , jer je sudbina tu otvorena i sve je moguće, u Beogradu je moj dom. Živela sam u Makedonskoj 33, moja prva ljubav je živela preko puta Politike, ručala sam u Grmeču, na groblju sam učila za ispite, a bilo je i praktično jer ljudi obično na groblje donose hranu pa sam uvek imala šta da pojedem. Sve je ovde", rekla je Abramović koja je svoju karijeru i počela sedamdesetih u Beogradu.

Fascinirana je podatkom da je za samo dva dana podeljeno 6.500 ulaznica za njeno predavanje 28. septembra, jer "nijedan vizuelni umetnik u svetu nije govorio pred toliko ljudi", nazvavši to "Umetnički Vudstok".

Na pitanje da li je status najveće zvezde na svetskoj umetničkoj sceni na neki način ograničava i nosi li to određenu odgovornost, Marina je citirala Vudija Alena: Danas sam zvezda, sutra sam crna rupa.

"Da sam postala zvezda u dvadestim ili tridesetim godinama, sada bih već bila mrtva, uspeh je dolazio postepeno i nikada me nije promenio jer sam uvek smatrala da je to prolazno. Ljudi su od mene napravili zvezdu, a ne ja. Umetnik ne treba da bude idol, jer je rad najvažniji a ne on. Ali moj položaj svakako nosi veliku odgovornost", smatra Abramović.

Naglašava da nije političar već umetnik, ali da njena izložba "Čistač" dovoljno pokazuje da ako se ulaže u kulturu, dobija se visok standard i uverena je da će Muzej savremen umetnosti u budućnosti biti više pomagan za svoje programe, što je njen način da pomogne ovdašnju scenu.

Kazala je i da joj je u svetu pomoglo to što dolazi sa prostora bivše Jugoslavije i što je žena i da smatra da su žene jače od muškaraca.

"Od bake sam naučila spiritualnost, od oca hrabrost, od majke volju i disciplinu. To me je učinilo jakom i ne volim feminizam jer on žene stavlja u određenu kategoriju, a za umetnost nije važno da li je neko žena, muškarac, ove ili one rase, homoseksualac. Postoji samo dobra i loša umetnost", rekla je Abramović.

Motivaciju za svoje stvaralaštvo dobija, kaže, iz svog života, ideju može dobiti dok u kuhinji secka luk ili dok leti avionom, a uzima samo one ideje koje nose strah, lepe je ne zanimaju.

"Ako mi se kaže NE, onda je to tek početak", dodala je.

Odgovarala je i na pitanja novinara koja se nisu odnosila na njeno stvaralaštvo, te je tako rekla da zna da napravi sarmu, da voli srpske narodne pesme, pesme svog detinjstva koje peva kada se tušira, da je zbog umetnosti i načina života savremenog nomada lišila sebe dece i porodice i da su joj studenti uvek bili deca, ali da je poslednje tri godine srećna sa Todom koji ima sličan način života i koji je sa njom doputovao u Beograd.

Raduje se što će održati masterklas za 12 mladih umetnika i pomenula je da je Lejdi Gaga dosta zaslužna što je mnogo mladih počelo da prati njenu umetnost.

"Ona je došla na moju izložbu u MoMA-i i pošto ona ima 46 miliona pratilaca koji rade što i ona, mnogo mladih je došlo u muzej i ostalo tu. Lejdi Gaga je zapravo i moj vrlo posvećeni student. I kada mi na izložbu dođu ljudi moje generacije, obično žele da vide da li sam živa i puni zavisti, ali kada su mladi tu, to je užasno važno", rekla je Abramović.

Mladima je poručila da je užasno važno da slede svoje srce i ideje i to beskompromisno, da žive za svoju umetnost što podrazumeva i žrtvovanje i da se ne boje ničega i nikoga.

Izložba Marine Abramović - najbolje iz arhive

Izložba "Čistač" Marine Abramović, koja se danas u 13 časova otvara u Muzeju savremene umetnosti u Beogradu, predstaviće najbolja ostvarenja iz njene dugogodišnje arhive, a posetioci će moći da vide i ono po čemu je posebno prepoznatljiva - naga tela, tela na video radovima, ogromnu plavu haljinu....

Izložba "Čistač" je evropska retrospektiva Marine Abramović koju je od 2017. godine videla publika u Stokholmu, Humlebeku, Oslu, Bonu, Firenci i Torinu, a beogradska publika će moći da uđe u muzej od 16 sati.

Producent izložbe je Moderni muzej iz Stokholma, u saradnji sa Luizijana muzejom moderne umetnosti iz Humlebeka i Bundeskunsthale iz Bona.

Kustoskinje Lena Esling (Moderni muzej), Tine Kolstrup (Luizijana muzej moderne umetnosti) i Zuzane Klajne (Bundeskunsthale) napravile su izbor radova Marine Abramović koji je jezgro retrospektive i prati sve faze pedesetogodišnje karijere ove autorke.

Tokom turneje po evropskim gradovima, izložbu su uređivali lokalni kustosi, neki radovi su dodavani, a radovi koji su deo nukleusa interpretirani su na različite načine.

Otvaranjem u Muzeju savremene umetnosti u Beogradu izložba "Čistač" stiže na svoju poslednju adresu.

Izložba će trajati do 20. januara 2020. godine, a kustos izložbe je Dejan Sretenović.

Slavna multimedijalna umetnica održala je konferenciju za medije danas u 6 sati i 23 minuta u momentu kada sunce izlazi u skladu sa konceptom izložbe u kojoj autorka u zoru čisti svoju umetničku karijeru i iz svoje arhive izvlači najbolje i najzapaženije radove.

U skladu sa nazivom izložbe rano jutarnji termin susreta sa novinarima asocirao je prema rečima organizatora na lično unutrašnje pročišćenje, ali i momenat kada se u realnom vremenu čiste ulice Beograda.

"Htela sam da se zove Čistač zato što to za mene znači nešto drugo - čistač prošlosti, čistac sećanja, memorija, čistač svog sopstvenog dela gde treba da budeš kritičan i očistiš sve što nisi dobro uradio i samo pokažeš publici ono što je najbolje", govorila je u najavi izložbe Abramović.

Pošto je konferencija za medije dugo trajala Marina Abramovič je odustala od ideje da novinare lično provede kroz izložbu pa su predstavnici medija sami sticali utisak o artefaktima čije osiguranje dostiže cifre od 300 hiljada evra.

Sve što smo uživo videli od performansa Marine Abramović danas je sedenje naspram v.d. direktora MSU Slobodana Nakarade kao reminiscenciju na jedan od njenih čuvenih performansa koji se odigrao u njujorškoj MoMi.

Nakon toga se slavna umetnica udaljila od pažnje medije.

Skoro 120 artefakata raspoređenih u čitavom izložbenom prostoru Muzeja savremene umetnosti čine pregled delovanja jedne od najvažnijih umetnica današnjice čije izložbe i performanski provociraju svetsku pažnju.

Ješa Denegri likovni kritičar i istoričar umetnosti kaže za Tanjug da su radovi iz takozvanog beogradskog perioda Marine Abramović najinteresantniji za publiku koja će posetiti MSU u naredna četiri meseca.

"U tom periodu Abramović je prenela težište rada sa umetničkog objekta na svoje telo i događaj, na ono što se zbiva u vremenu. Sve to je dokumentovala fotografijom, videom, filmom...Na taj način je izveden prelaz koji je veoma bitan za poimanje umetnostiu danas", kazao je Dengri i dodao da su radovi iz beogradskog perioda neka vrsta početka na kojem će ona bazirati svoje umetničko delovanje sve do danas", kazao je Denegri.

Prema njegovim rečima, izložba će utisnuti legitimaciju na umetničke forme koje su i dalje kod nas bile upitne.

"Mi smo navikli na slikarstvo koje izuzetan status u Srbiji zasluženo, ali sada publika ima priliku da vidi kako i forme performansa imaju svoju muzejsku prezentaciju, kao što je to slučaj sa klasičnim umetničkim formama", kazao je Denegri.

A u postavci izuzetni i avangardni radovi Marine Abramović u vremenu u kojem su nastajali.

Među njima je balkanski barok sastavljen od projekcije slika njene majke, oca i nje same na tri zida u prostoru.

Na podu su posude sa vodom, a u uglu goveđe kosti kao reminiscencija na rad u kojem slavna umetnica riba sveže goveđe kosti, pevajući neprekidno narodne pesme koje su bile aktuelne u njenom detinjstvu.

U radu "Ispovest" Abramović obnavlja svoje sećanje na detinjstvo i mladost dok gleda u magarca.

U ovom titlovanom videu njeno telo ostaje potpuno nepomično jer je pažnja sa fizičkog preusmerena na mentalni univerzum.

Među artefaktima beogradskoj izložbi "Čistač" je snimak "Ritma 5" koji je Marina izvela u dvorištu SKC-a kada je ušla u veliku zapaljenu zvezdu petokraku i legla na pod.

Nakon što je posle izvesnog vremena izgubila svest udišući dim, performans je završen tako što su je dva muškarca iznela iz zvezde.

"Ritam 5" je prvi performas koji je izvela u Beogradu, u okviru Aprilskih susreta 1974. godine.

Ipak, ono što će bez premca odvući svu pažnju posetilaca u Beogradu, a dodatak je evropskoj retrospektivnoj izložbi "Čistač" jeste grandiozan rad "Stupanje na drugu stranu" iz 2005. godine koji je Abramovićeva izvela u okviru "Sedam lakih komada" u Muzeju Gugenhajm u Njujorku.

Taj performans predstavljen je snimkom iz Gugenhajma, ali i instalacijom sa kraljevski plavom haljinom koju je Marina nosila tokom izvođenja.

Performans je bio osmišljen posebno za tu priliku i za prostor Gugenhajma.

Umetnica je sedam sati stajala na visokoj platformi obučena u dugu plavu haljinu raširenih ruku blago pomerajući torzo.

Haljina visoka nekoliko metara je skrojena tako da pruge od različitog tekstila plave boje oponašaju spiralnu arhitekturu muzeja Gugenhajm.

Dvoje golih mladih ljudi okrenuti jedno naspram drugo u pravougaoniku koji podseća na vrata intrigiraju pažnju predstavnika medija.

Oni su u MSU deo performansa "Imponderebilija", a posetioci će prolaziti između njihovih nagih tela.