Svi smo svet

Prva je verovatno najpoznatija ovdašnja izreka o gostima, druga potiče iz Rusije. Lepo zvuče, mada je njihova tačnost diskutabilna. Ima gostiju čijem se odlasku ne veselimo i koje bismo ugostili i duže od tri dana. Ima, doduše i onih sa kojima su tri sata duža od večnosti. Postoji, međutim, poseban soj gostiju koji u stvari i nisu gosti već predstavnici svojih država.

Zovemo ih diplomate. Dolaze na privremeni rad u stranu zemlju da predstavljaju i zastupaju svoju. Iako nisu tradicionalni gosti, zemlje domaćini žele da ih ugoste što bolje mogu, jer je svakoj državi važno da ima dobre međunarodne odnose. Pogotovo sa velikim i važnim.

Otišao je nedavno bivši ruski ambasador, naslednik već stigao. Kofere pakuju američki i britanski. Novi stižu uskoro. Kako vreme leti… Čini mi se kao da je američki ambasador Kajl Skot juče stigao, a on već ide. „Zajedno možemo da unapredimo američko-srpske ekonomske odnose, da bismo stvorili radna mesta i dali priliku mladim ljudima u Srbiji i Americi“, poručio je u promotivnom snimku, uoči dolaska februara 2016. Mi u medijima smo se najviše pitali da li je Skat ili Skot? Verujem da mu je bilo lepo i da će pamtiti Beograd i Srbiju, mada je sigurno bilo teških trenutaka. Pogotovo kad bi ga tabloidi uzeli „na nišan“ ili mu Vulin delio lekcije.

Kao predstavnici najmoćnije zemlje, američki ambasadori svuda imaju poseban položaj, koji je u Srbiji opterećen višeslojnim nerazumevanjem Vašingtona i Beograda. Trudio se ambasador Skot da to nerazumevanje smanji, potencirajući istorijske veze Srbije i SAD. U uspešnoj kampanji Ambasada SAD je predstavljala građane Srbije, kao i Amerikance srpskog porekla koji su doprineli ne samo novoj domovini već i svetu. „Vi ste svet“, poruka je kampanje, koja je svoju potvrdu doživela i na političkom planu.

Ne baš laskavu. Svet sve više liči na Srbiju i ostatak bivše Jugoslavije i to iz, u bližoj istoriji najružnijeg perioda – devedesetih godina prošlog veka. Mržnja, sukobi, nerazumevanje, „ludaci“ raznih boja na čelu država… Ali to sa ambasadorom Skotom nema veze.

Ambasador SAD je prošlog vikenda, sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem u Pranjanima prisustvovao obeležavanju 75 godina akcije u kojoj je spašeno oko 500 savezničkih pilota. Prozborili su i o komplikovanim odnosima dve zemlje. Podsećajući na savezništvo u dva svetska rata, Vučić se zapitao kako je Srbija od Amerikanaca napravila neprijatelje? Pozvao je i SAD da se zapitaju „da li su i oni, zbog svojih globalnih sukoba sa nekim drugim velikim silama, žrtvovali jednog od najvećih i najlojalnijih saveznika i stali u stranu svih drugih na prostoru bivše Jugoslavije, iz ne baš jasnih razloga“.

Meni se, ipak, čini da su razlozi bili više nego jasni. Uvek me čudi zašto se Srbija i Srbi čude što Amerikanci, Britanci, Evropa, veći deo sveta nisu prihvatili i razumeli politiku Beograda u procesu raspada Jugoslavije. Bila je pogrešna. Zar iko normalan treba da se divi tadašnjim ratnohuškačkim izjavama i politici širenja mržnje aktuelnog predsednika Srbije?

Krivice i krivaca je bilo na raznim stranama, ali suštinska razlika u trouglu Beograd-Zagreb-Sarajevo je u tome što nisu ni vojne ni paravojne formacije iz Hrvatske i BiH, ni ustaše ni mudžahedini, ratovali u Srbiji, ali su zato mnogi iz Srbije, uz podršku zvaničnika, ratovali u tim državama, neretko čineći zločine. Nema savezništva koji će tu sramotu pokriti. Skot odlazi, stiže Entoni Godfri, sa mesta zamenika američkog ambasadora u Rusiji. Verovatno poznaje ruskog ambasadora Bocan Harčenka. Biće, znači, zabavno.