SVE IZBORNE OPCIJE ZA SRPSKU OPOZICIJU Istraživali smo šta im donosi bojkot, šta dve ili više lista, a šta izlazak na JEDNOJ LISTI
Veći deo opozicije je već sada odlučio da bojkotuje naredne parlamentarne izbore. Međutim, ostalo je još nekoliko neodlučnih opozicionih opcija koje umesto bojkota kolegama predlažu različite mogućnosti izlaska na izbore.
Komentara 0
Slušaj vest
0:00/
0:00
Ideja predsednika Pokreta slobodnih građana (PSG), Sergeja Trifunovića o izlasku opozicije na parlametarne izbore naredne godine okupljene u jednoj velikoj koaliciji ili podeljeno u "dve kolone", po principu ideološke orijentacije levice i desnice, pokrenula je novo pitanje u javnosti - šta bi ovakvo grupisanje snaga opoziciji donelo u izbornim rezulatima?
Istraživali smo koliko su izgledne i šta donose četiri opozicione izborne kombinacije : izlazak na izbore u jednom frontu, podeljeno u "dve kolone", svaka stranka za sebe ili potpuni bojkot izbora.
OPCIJA 1: Izlazak na jednoj listi
- U slučaju da se deo opozicije koji ne bojkotuje izbore ujedini, to bi bilo dobro iz razloga da bude što manje izbornih lista i izbornih aktera jer bi se time smanjio broj "bačenih glasova". Da li jedna ili dve, pitanje je procene, ali mislim da je dosta smanjen jaz između različitih političkih subjekata i da bi jedna lista sada mnogo izglednija nego pre godinu, dve ili tri. I verovatno bi doprinelo ostvarivanju boljih rezultata i više mesta u parlamentu - kaže za "Blic" politikolog Boban Stojanović.
Ipak, sudeći prema stavovima dela opozicije fomiranje "jedinstvenog fronta" trenutno nije moguće zbog političkih razlika koje postoje među opozicijom.
- Očigledno je da je u ovim okolnostima nemoguće razmišljati o jednom frontu u opoziciji. Ne mislim da tu presudnu ulogu igraju međusobni odnosi, već je očigledno da postoje razmimoilaženja kada su u pitanju strateška politička pitanja i način pobede nad ovom vlašću. Nikada nisam bio protivnik jednog fronta, čak bih voleo da do njega dođe u jednom trenutku, ali da to bude plod zajedničkog razmišljanja i plana, a ne samo nužde - kaže za "Blic" Đorđo Žujović, član Predsedništva LDP-a.
OPCIJA 2: Dve kolone : levica/desnica
Ideja Sergeja Trifunovića, lidera PSG je, ako ne mogu u jednoj, opozicija bude u dve kolone po ideološkom principu. Pojedine partije ocenjuju da deljenje lista po principu levo i desno orjentisanih parija ne bi donelo značajan doprinos opoziciji ili povećalo mogućnost za ostvarivanje boljih izbornih rezultata.
- Naravno da je prirodnije da se koalicije prave po ideološkim principima i idejama koje su kompatibilne, ali ne znam koliko to uopšte nekoga izvodi na izbore ili ga ostavlja kod kuće. Okolnosti, trenutni momenat, raspoloženje ljudi, odnos vlasti, sve to konačno utiče na tu priču o jednoj ili pet kolona, potpuno svejedno - navodi Žujović.
OPCIJA 3: Svako za sebe
Potpuno opoziciono "cepanje" u smislu izlaska svake stranke i pokreta samostalno na izbore, prema rečima stručnjaka nikome od članova opozicije ne bi doneo dobro, već bi samo umanjio njihove političke šanse i učinio da nakon izbora te stranke budu marginalizovane i "zbačene" sa političke scene.
- Kada pažljivije pogledamo rejtinge stranaka koje će da izađu na izbore, vidi se da njihov samostalan nastup nije toliko izvestan sem u slučaju Srpske radikalne stranke i PSG-a, ukoliko izađu na izbore. Realnije je da će se pokušati da naprave neke srodne koalicije, poput LDP i LSV ili DSS i Aleksandar Šapić. Ukoliko se deo opozicije, ipak odluči da učestvuje na izborima samostalno, onda rizikuju svoju političku budućnost jer mogu da ostanu ispod cenzusa - kaže za "Blic" Bojan Klačar iz CESID-a.
Ni pojedini predstavnici opozicije "ne vide" ni jednu partiju koja bi izašla samostalno na izbore, jer kako navode "to očigledno neće uraditi ni SNS".
Pročitajte još
OPCIJA 4: Bojkot izbora
Bojkot izbora jedna je od glavnih ideja o kojoj se nedeljama unazad priča u opozicionim krugovima. Sve stranke Saveza za Srbiju jasno su istakle da ne žele na izbore pod ovakcim uslovima, dok će LDP, LSV i SRS će učestovati na izborima. PSG još uvek "opipava puls" svog članstva po ovom pitanju.
Poslednja u nizu stranka koja je rekla "da" bojkotu bila je Demokratska stranka, čime je kompletan SZS odlučio da ne izađe na izbore.
Kada smo upitali njihove predstavnike da li je neka od gore navedenih opcija za njih moguća istakli su da za njih trenutno postoji samo bojkot kao rešenje za predstojeće izbore.
- Mi na izbore ne idemo, jer izbora nema. Bojkot je naša borba za izbore, a ne da učestvujemo na lažnim izborima i dajemo legitimitet režimu. Mi ćemo poštovati Sporazum sa narodom, obećanje koje smo dali građanima i potpise kojima smo im to garantovali - rekao je za "Blic" Boško Obradović, predsedavajući SZS-om ovog meseca.
Na odluku velikog broja stranka da odustanu od izlaska na izbore reagovao je i predsednik Srbije Aleksandar Vučić.
- Ljudi imaju pravo da donesu odluku kakvu žele. To je svačije demokratsko pravo. A, ko će šta da falsifikuje ili neće, nisam zainteresovan. Njihova posla - rekao je Vučić komentaršući najavljeni bojkot DS-a.
Iako se ideja o bojkotu jako brzo prenela kroz najveće opozicione snage, Klačar ipak ističe da potpuni bojkot predstojećih izbora nije moguć.
- Totalan bojkot nije moguć, već je moguće da se SZS u i Inicijativi Ne davimo Beograd pridruži i PSG i to bi za taj deo opozicije bio uspeh - navodi Klačar.
Šta je najizgledniji scenario?
Prema mišljenju Klačara trenutno je najizglednija situacija da će deo opozicije bojkotovati izbore, dok će drugi deo pokušati da napravi izborne koalicije koje bi im uvećale šansu za prelazak cenzusa.
- Predlog Sergeja Trifunovića o zajedničkom nastupu opozicije ili pak, nastupu u dve kolone je mogao biti interesantan i koristan pre nego što se najveći deo opozicije opredelio za bojkot. Sada se ta ideja ne čini realnom jer je prilično izvesno da će bojkota da bude i samim tim i jedan ili dva fronta nisu realni scenariji - kaže za "Blic" Klačar.
Sa njim je saglasan i Boban Stojanović koji ističe da ukoliko "opozicija želi nešto da promeni bojkot bi bio dobro rešenje".
- Kao što su bojkot parlamenta i protesti izazvali reakciju evropskih institucija, kao što se problem demokratije u Srbiji nalazi u svim izveštajima, tako i bojkot izbora treba da dovede do toga da se izvrši pritisak da se do narednih izbora dođe do iole slobodnih izbora jer bojkot stvara pritisak i dovodi do političke krize - navodi Stojanović i dodaje da bi hipotetički za sve one ostale stranke koje izađu na izbore najbolje rešnje bilo zajedničko nastupanje.
Pročitajte još
Šta je Trifunovićeva prvobitna ideja?
Podsećamo, govoreći za Talas kako bi izlazak na izbore mogao da izgleda, Trifunović je rekao da bi hipotetički, pod uslovom da opozicija odluči da učestvuje na izborima ovakav izlazak na izbore bio moguć.
- Dakle, to bi bila neka prirodna grupisanja – proevropske, građanske organizacije na jednu, a desno orijentisane i konzervativne političke opcije na drugu stranu. Poenta je da niko od političkih subjekata ne mora da objašnjava zašto pravi saradnju sa nekim. Na taj način se ne bi rasipao veliki broj glasova i režim bi doživeo udarce sa svih bokova. Ali ovo sve, naravno pod uslovom da se izborimo za minimum izbornih uslova koji bi učešće na izborima učinili mogućim - rekao je Trifunović tada.