Vrata Rektorata Univerziteta u Beogradu izlepljena trakom „cenzurisano“. U holu zgrade postavljen je šator, na pod su poređani jastuci za stolice, na kojima studenti spavaju. Po stolovima nešto hrane, vode i sokova i tri megafona. Tu je i čuvar. U dvorištu dvadesetak studenata.
Takva je slika u Kapetan Mišinom zdanju već nekoliko dana.
Rektorat beogradskog Univeziteta ponovo je u blokadi, kao i mnogo puta u poslednjih nekoliko decenija, samo su motivi bili različiti.
Poslednju blokadu organizovali su studenti okupljeni oko inicijative „1 od 5 miliona“.
Osim njih, čuvara, reportera i profeora koji dolaze da ih podrže, u zgradu ne može niko drugi.
„Ovde smo zbog mnogobrojnih problema na Univerzitetu. Glavni razlozi su plagirani doktorat ministra finansija Siniše Malog i Univerzijada zbog koje je smanjen broj rokova, skraćen je semestar, a studenti iz domova moraju da se sele“, kaže za BBC na srpskom Ana Knežević, studentkinja Fizičkog fakulteta.
Ona od petka provodi vreme u Rektoratu i kaže da je zahtev da rektorke od premijerke Ane Brnabić traži smenu Siniše Malog ublažen na to da predloži njegovu smenu.
U Rektoratu je i Tea Vukadin. Kaže da na doktoratu insistiraju jer se radi o ministru.
„Ako nam to prođe, proći će nam i mnoge druge stvari“, kaže Tea za BBC na srpskom.
Rektorka Univerziteta u Beogradu Ivanka Popović izjavila je za N1 da podržava razumne studentske zahteve „jer je svima potrebno da Univerzitet radi na odgovarajući način“.
„Ali možemo da razgovaramo o zahtevima koji su u domenu delovanja Univerziteta, preko toga teško da možemo nešto da uradimo. Teško je pregovarati kad se studentski zahtevi menjaju“, izjavila je Popović.
Premijerka Ana Brnabić izjavila je da neće ispuniti zahteve studenata.
Ona je istakla da ne želi da živi u zemlji gde 15 do 20 ljudi može da zauzme isntituciju tako što „navuče kese na kamere i uzme ključ od portira“.
„Za mene je to anarhija, ali se mi nećemo mešati u autonomiju Univerziteta“, rekla je premijerka, prenosi Beta.
Studenti su tokom 20. veka u Rektoratu protestovali nekoliko puta – 1968. i 1992. godine.
Tea Vukadin kaže da studenti koji protestuju danas nemaju taj kapacitet.
Blokada 1992.
Studenti su protestovali 1991, a naredne godine su tokom demonstracija zauzeli su i prostorije nekoliko fakulteta i Rektorata.
Sve je počelo spontano na Elektrotehničkom fakultetu u Beogradu 1. juna, dan nakon što su sankcije prema SR Jugoslaviji stupile na snagu.
Prvih 15 dana studenti su se organizovali i dogovarali, uz povremene proteste i štrajkove, a 15. juna objavili su štrajk i zatvorili se u zgrade Prirodno-matematičkog, Filološkog i Filozofkog fakulteta. Zauzeli su i u zgradu Rektorata.
Među studentima-demonstrantima tada je bio i Predrag Milidrag.
„Smatralo se da je Rektorat centar univerzitetkog života i da pripada studentima isto koliko i profesorima i onima koji tu rade.
„Koliko se sećam, zaposlnei su mogli normalno da rade, ali su studenti imali makar prećutnu podršku rukovodstva i zaposlenih“, kaže Milidrag.
Studenti su bili tada u Rektoratu, odakle ih niko nije jurio, dodaje.
„Ponašali smo se odgovorno. Dragan Đilas je na primer znao ujutru da uzme metlu i da čisti plato ispred Filozofskog fakulteta od smeća koje je ostalo od prethodne večeri.
Zahtevi studenata bili su ostavka Slobodana Miloševića, raspuštanje Skupštine Srbije, raspisivanje izbora i formiranje koalicione vlade.
Protesti su 1992. godine trajali čitavo leto, a Slobodan Milošević je do 2000. godine ostao na vlasti.
Studenata koji danas borave u Rektoratu je, kaže Milidrag, i dodaje da nemaju ni potencijal za promene kakav je postojao u vreme kada je on bio student.
„Vlast uvek najviše plaši studenata. Ali s obzirom na apolitičnost koja vlada u društvu, ne vidim potencijal da se studenti dignu.“
Protest su, kaže, 1992. vodili studenti ETF-a i Filozofskog – tehnička i humanistična inteligencija su bile potpuno svesne odgovornosti za stanje.
„Danas toga nema“, kaže Milidrag i dodaje da je rezultat protesta bio negativan, „s obzirom na to da su mnogi tada videli da ovde nema budućnosti i spakovali kofere“.
Oni koji danas protestuju u Rektoratu, planiraju da tu ostanu „do daljnjeg“, odnosno „dok se zahtevi ne ispune“.
Rektorat je bio blokiran i 2013. i 2014, ali su se zahteivi tada odnosili na školarine.
Šezdesetosmaši
I danas, nakon 51 godine prepričava se šta u studenti uradili te 1968. godine.
Sve je počelo 2. juna pošto u sali Radničkog univerziteta na Novom Beogradu na manifestacijama „Karavan prijateljstva ’68“ i „Mikrofon je vaš“ nije bilo mesta za studente.
Nezadovoljni studenti počeli su da bacaju kamenice. Nedugo zatim, dolazi do tuče između studenata i brigadira, a policija se, u pokušaju da uspostavi red, sukobila sa studentima.
Sledećeg dana, nekoliko hiljada studenata je sa zastavama, Titovim slikama i parolama krenulo ka Beogradu. U blizini nekadašnje kineske ambasade došlo je do incidenta, kada je policija jurnula na studente.
Među studentima na ulici tada su bili i Vuk Drašković, Dragoljub Mićunović, Srbijanka Turajlić.
Studenti su nastavili demonstracije i narednih dana, boreći se za slobodu medija, minimalni lični dohodak i smenu šefa policije Beograda.
Sedmog dana, Tito se obratio studentima i izgovorio čuveno „Studenti su uvek u pravu“.
Šef policije nije smenjen, ali je uveden minimalni lični dohodak.
Demonstracije su prestale, a vođe pobune – Vladimir Mijanović, Sonja Liht i Đorđije Vuklović izbačene su sa fakulteta i oduzeti su im pasoši.
Studente su na ovim protestima podržali profesori svih fakulteta.
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
