Na otvaranju, na kom će prisustvovati i autor, biće prikazana velika platna i crteži karakteristični za autorsku pojavu kakva je Mate. Katalog sadrži odlomak teksta filozofa Darka Draškovića “Tehnološka katabaza: Nagon smrti i mašinskog u slikama Mate Đorđevića”.Tom prilikom  filozof  Drašković koji je  na univerzitetu u Lozani doktorirao na temu “Matematika u pokretu:kartezijanski mehanizam i perspektiva inteligentnih mašina” nam saopštava o Đorđevićevom radu sledeće:
“Morbidnost, norkturalnost i infernalnost na slikama M. Đorđevića nisu, međutim, nešto što nas prosto odbija, što nas prosto tera da bežimo u smislu fight-or-flight odgovora. Premda u nama izazivaju jake pokrete revulzije, uznemirenost i strah, bića sa slika ne izazivaju pokrete repulzije (flight). Naprotiv, ona nas neodoljivo privlače i prizivaju sebi, nekada izričito - kao na primer paukoliki insekt na slici Nyctophilia, koji se kreće ka nama i "nudi" nam zagrljaj - nekada samo prećutno - kao oko (Oko) koje uporno zuri u gledaoca, nagoneći nas da se pitamo zašto nas posmatra i šta uopšte od nas želi. Fascinacija morbidnošću tehnologije. Atraktivnost infernalnosti mašine. Noć koja nas neodoljivo privlači i uvlači u sebe. Objekti prikazani na slikama M. Đorđevića tako su, u poslednjoj liniji, "mračni" predmeti želje.”
Sam autor tim povodom kaže:”Posle svega mislim da nisam nikako savršeno nesretan koliko sam mislio da jesam,nisam ni savršeno ravnodušan koliko bi trebalo da budem ali sam dovoljno lucidan da sam i dalje osuđen na slikarstvo.”Živim od tuđih umiranja” (Mikelanđelo).Ništa se više ne može dodati na tu i takvu truležnost a izložbe su same po sebi setna stvar,neki oblik intimnog samouništenja,no odluka da se izlaže je apsolutno pristajanje da se ne ignoriše jedan svet, a  ja se trudim da to postignem ,držim da je majstor pogodio:”Apokalipsa nije ništa drugo do poslednjeg momenta stvaranj,strašni sud nad životom.” (Bela Hambaš). Ovaj citat je za mene jedan viši čin otklona  od sveta kakav jeste,zato ga i izgovaram,jer mislim da imam prava da ga kažem,kao neki sitni poštar nesreće u slikarstvu.


Ovo je jedinstvena prillika za Pirotsku publiku da vidi na jednom mestu radove ovog renomiranog umetnika koga prati veliki niz nagrada stranog i domaćeg karaktera,od kojih izdvajamo nagradu za crtež fonda Vladimir Veličković ,Likovna jesen-Milan Konjović kao i niz nagrada za stvralaštvo(crtež,sliku) Francuske akademije nauka i umetnosti.odsek lepe umetnosti i sl.
Izložba će biti otvorena do 6. okrobra 2019. godine, a deo je zajedničkog prikupljanja radova iz    beogradske kao i pariske faze rada autora .