Đorđević posle odluke o povlačenju se sa mesta selektora: Nismo imali mir u glavi

OD IZVEŠTAČA "NOVOSTI": KINA

IZJURIO je sa konferencije za medije posle poslednje utakmice na Svetskom prvenstvu u Kini protiv Češke, njegove poslednje u ulozi selektora Srbije. Nije pobegao sa mesta zločina. Samo nije želeo da suze koje su mu se skupljale u očima budu deo programa uživo.

Nije Aleksandar Đorđević želeo, a nije ni mogao, javno da kaže da je i pre kineske odiseje odlučio da se povuče sa pozicije selektora nacionalnog tima. Izustio je "da, odlazim" gutajući jabučicu. Ne zbog toga što je pupčanom vrpcom vezan za selektorsku stolicu, već zbog toga što je od imenovanja u novembru 2013. iscedio iz sebe poslednju emotivnu i profesionalnu kap. Svime što je imao u sebi natopio je reprezentativni dres u eri u kojoj se srpska košarka iskobeljala iz proseka i ustoličila kao druga najbolja na svetu (srebrne medalje na Svetskom prvenstvu 2014. i Olimpijskim igrama u Riju 2016).

PROČITAJTE JOŠ: ĐORĐEVIĆ VIŠE NIJE SELEKTOR SRBIJE: Znam kad treba da odem (VIDEO)

I noć posle objave da prepušta nekom drugom posao koji najviše voli, ponaša se kao selektor. "Kako ste momci", pozdravlja se sa reprezentativcima ispred hotela "Šangri la" u Pekingu, kao da ih je tek okupio za neku novu akciju sa starim ciljem.

- Prvi put sam prošetao do grada otkad smo u Kini, bili smo da vidimo Zabranjeni grad. Fenomenalno - kaže nam Sale pre dugog neformalnog razgovora u hotelskom lobiju.

Zamolio je da formalni odložimo dok se nataložene emocije ne slegnu.

- Ovo možete da napišete: imali smo vatru u srcu, ali nismo imali mir u glavi. Jedno bez drugog ne ide. Da biste ostvarili rezultat morate ovde da budete mirni - drži kažiprst na slepoočnici.

Jasno mu je da mnogi delovi slagalice nisu legli na svoje mesto. Počev od etapnog priključivanja NBA reprezentativaca, preko povreda kapitena Miloša Teodosića i Dragana Milosavljevića, ratnika koji se ne plaši da uleti protivniku u kosti. Kao što su Argentinci bez razmišljanja uleteli u klinč sa našim igračima, koji su se povukli i branili naslonjeni na konopce.

PROČITAJTE JOŠ: DODELjENE NAGRADE: Bogdanović u idealnoj petorci, Rubio MVP

Kako je nekad govorio Dragan Kićanović: "Ako se tučete jednako snažno kao protivnik, pobedićete ako ste kvalitetniji. Ako ne parirate u tome, izgubićete bez obzira na veći kvalitet."

Svestan je i manjkavosti koncepcije sa četiri klasična centra i samo četiri beka, koja se sudara sa njegovom klasičnom trenerskom filozofijom. Neka rešenja jednostavno su bila iznuđena, kao što se nađete u životnim okolnostima na koje ne možete da utičete. Kao što je vest o smrti majke koju je Vasilije Micić primio po izlasku iz autobusa kada se tim preselio u Donguan, dan pre četvrtfinalnog duela sa Argentinom.

PROČITAJTE JOŠ: Milosavljević: Euforija postojala s razlogom

"Manje je više", papagajski je ponavljao Đorđević devizu španskog trenera Aita koja govori o potrebi da se individualni učinak podredi timskom interesu. Bogdan Bogdanović prezentovao je svetu svoju klasu, ne računajući korejskog centra Gunu Ra koji je odigrao samo pet mečeva, najbolji je strelac šampionata sa prosekom od 22,9 poena.

- Titule veoma retko osvajaju reprezentacija za koje igraju najbolji strelci turnira - govorio je Đorđević, ukazujući na to da himnu na kraju takmičenja slušaju timovi koji u svojim redovima imaju manje "ja" igrača. Ili ih uopšte nemaju.

Sigurno je svestan i sopstvenih grešaka. Jednu je i priznao kada je rekao da nije prepoznao pritisak pod kojim su igrali neki reprezentativci, kao u slučaju Nemanje Bjelice. Priznao je i da nisu bili ujedinjeni i zazidani u neprobojan bunker, što je krasilo srpsku reprezentaciju na ranijim takmičenjima. Na Svetskom prvenstvu u Kini neke cigle su štrčale i pravile slabe tačke, koje su Španci i Argentinci znali da iskoriste.

PROČITAJTE JOŠ: POBEDA ZA SALETA: Srbija srušila Češku i osvojila peto mesto u Kini

Od Đorđevića svakako nećete čuti reči koje se mogu tumačiti kao fintiranje lične odgovornosti, kao što nikad nismo čuli da sebe stavlja u krug najzaslužnijih za uspehe prethodnih godina. Možda se samo nasluti kajanje zbog malih odstupanja od nekih principa kojima se rukovodio od prvog dana trenerske karijere.

Greške su neizostavni deo svakog posla, a najveću bismo počinili osporavanjem onoga što je Sale nacionale uradio za našu košarku. Ne samo kao igrač, već i kao selektor.