"Ne odričem se svoga grada i voleo bih da se moj grad ne odriče mene. Voleo bih da poručim dečku da se ne odričem njega i voleo bih roditelje, ako gledaju, da zamolim da se oni ne odriču mene", poruka je Đorđa Živića iz Novog Sada sa Parade ponosa u Beogradu.
Upravo je poruka "Ne odričem se" slogan ovogodišnje Parade. Veliki transparent na kome je bila ispisana nosili su učesnici u prvim redovima povorke od par hiljada ljudi koji su prošetali centralnim gradskim ulicama. Parada je završena žurkom u beogradskom parku Manjež.
Čitav događaj protekao je bez incidenata, iako je tokom šetnje učesnike nedaleko od zgrade Skupštine Srbije sačekala grupa protivnika Prajda, koju je okružila policija u opremi za razbijanje demonstracija.
Učesnici Parade su pored njih prošli mirno, dok su im okupljeni protivnici dobacivali. Uoči početka Prajda privedeno je pet muškaraca u blizini zgrade Ustavnog suda na protestu protiv Parade ponosa, javio je reporter Radija Slobodna Evropa.
Učesnici Parade ponosa prošetali su do najvažnijih institucija u zemlji, Skupštine i Vlade Srbije, da bi ukazali na potrebu rešavanja problema pripadnika LGBT+ zajednice u Srbiji.
Nosili su zastave duginih boja, zastave EU i transparente "Mi ne odlučujemo o vašim brakovima", "I pederi su radnici", "Queers against Capitalism", "I will not be silent" i slogan prvog prajda održanog u Sarajevu "Ima izać".
"I dalje nemamo 10 hiljada ljudi, i dalje nemamo milione, ali budite sigurni da mnogi mladi ljudi, koji su uplašeni, gledaju i moramo da im pošaljemo poruku da se zajedno borimo za bolje društvo za sve", rekao je na početku Parade Marko Mihailović iz organizacionog odbora.
Gordana Perunović Fijat, majka LGBT+ osobe zahvalila je okupljenima na dolasku.
"Da pokažemo da se ne odričemo svoje dece, dragih ljudi, prijatelja, komšija. Da se ne odričemo ove divne zajednice koja danas ovde pravi jednu lepšu sliku Beograda. Ne odričemo se borbe za svoja prava", poručila je ona.
- Roditelji LBGT dece oglasima u medijima protiv homofobije
- Donacija polnih ćelija zabranjena LGBT osobama u Srbiji
Ana Brnabić na Prajdu
Predsednica Vlade Srbije Ana Brnabić, koja je došla na Paradu ponosa, izjavila je da se radi na Zakonu o registrovanju partnerstava i rodnom identitetu i da su u toku razgovori sa nevladinim organizacijama. Brnabić, međutim, kaže i da ne može da tačno precizira kada će zakon biti donet.
Ona je dodala da je Prajd vreme kada ljudi treba da pokažu ljubav, a na Paradu je došla sa partnerkom Milicom sa kojom je nedavno dobila bebu, iako LGBT građanska prava nisu zvanično priznata u Srbiji. Brnabić je dočekao transparent "Premijerko kako je živeti sa svim povlasticama".
Jedan od organizatora Beograd Prajda Goran Miletić poručio je da su zahtevi godinama isti - borba protiv nasilja i diskriminacije nad LGBT+ osobama.
"Ono što očekujemo od Vlade i parlamenta je usvajanje zakona o registrovanom partnerstvu i zakona o rodnom identitetu", rekao je Miletić.
'Transrodna zajednica najugroženija'
Jedna od predstavnica transrodnih osoba u Srbiji, koja se predstavila kao Pereca, ukazala je na poteškoće sa kojima se susreću pripadnici te zajednice i izjavila da je dužnost svih da "pruže otpor okupacionim vojskama, bile one fašistoidne ili homofobne".
Ona je u parku Manjež u Beogradu, gde su se na žurci okupili učesnici Parade ponosa, rekla da transrodne osobe imaju veliki problem sa dobijanjem dokumenata i da je ona svoja dobila tek nakon tri godine tranzicionog procesa promene pola.
Ona je pozvala okupljene da probaju da zamisle kako je živeti bez lične karte, mogućnosti glasanja na izborima, prelaska granice ili iznajmljivanja stana.
Parada ponosa: "Ne odričem se"
Prajd 2019. šesti je koji se u kontinuitetu održava u Beogradu. Godine 2014, nakon tri godine pauze, u Beogradu je održan prvi Prajd koji se smatrao uspešnim, odnosno koji nisu remetili incidenti i usijana atmosfera u društvu.
Prva prethodna Parada ponosa je održana u oktobru 2010. godine, uz velike nerede i nasilje na ulicama Beograda. Godine 2011, 2012, i 2013. Prajd nije ni održavan.
Beograd je jedan od pet kandidata za Europrajd 2022. godine. To je godišnji događaj koji se održava u nekom od evropskih gradova, a Beograd bi kao domaćin dobio priznanje za dugogodišnju borbu i promociju prava LGBT zajednice, uprkos nasilju sa kojim se decenijama suočavaju.
Ove godine su održane prve Parade ponose u dve države regiona, u Severnoj Makedoniji i Bosni i Hercegovini.
Facebook Forum