Da li je Džonsonu PONESTALO IDEJA za rešenje Bregzita? Skoro svaki scenario vodi do HAOSA
Boris Džonson premijer je samo sedam nedelja, ali čini se da već nema ideju šta će da radi sa Bregzitom.
Komentara 0
U ponedeljak uveče, Džonson je suspendovao parlament. Taj potez usledio je nakon večeri u kojoj je njegova vlada izgubila dva parlamentarna glasanja, dodajući ta dva poraza na četiri od prošle nedelje.
Osim što je odbačen Džonsonov predlog za održavanje vanrednih opštih izbora, parlament je u ponedeljak izglasao i da svi Džonsonovi viši pomoćnici moraju da obelodane svoje privatne komunikacije o svim pitanjima koja se tiču suspenzije parlamenta. To na kraju neće mnogo uticati na politiku, ali to je još jedan sramotan poraz za novog lidera.
Prošle nedelje, poslanici su preuzeli kontrolu nad parlamentarnim procesom od Džonsonove vlade. Potom je usvojen nacrt zakona koji je bio namenjen prisiljavanju premijera da zatraži produženje Bregzita od Evropske unije, te je tako teoretski odbacio Bregzit bez sporazuma 31. oktobra. Na kraju, Džonson je pokušao - i nije uspeo - da raspiše prevremene izbore.
Džonsonova suspenzija parlamenta dolazi u kritičnom trenutku u procesu Bregzita.
Parlament će ponovo početi da radi 14. oktobra, nakon što glavne stranke održe svoje godišnje konferencije. Tri dana kasnije, preostalih 27 članica Evropske unije okupiće se na samitu u Briselu. Ako se desi bilo kakvo produženje ili promena dogovora o Bregzitu, biće to tada.
Ako pristanu da Džonsonu daju novi sporazum - za koji on tvrdi da je osnovni cilj vlade Velike Britanije - tada će imati samo dve nedelje da pridobije parlament da za njega glasa.
Ova opcija se čini malo verovatnom, s obzirom na to da Džonsonovi uslovi za novi sporazum krše crvene linije EU o Bregzitu. Stav EU da Ujedinjeno Kraljevstvo još nije predložilo verodostojne alternative sporazumu o Bregzitu naglasio je i irski lider Leo Varadkar u izjavi koju je dao u ponedeljak ujutru dok je stajao pored Džonsona u Dablinu.
- Da, otvoreni smo za alternative. Ali one moraju biti realistične, pravno obavezujuće i izvodljive. Do danas nismo dobili takve predloge.
Postavlja se pitanje produžetka Bregzita. U suštini, tri stvari bi se mogle dogoditi, a svaki scenario vodi u haos u Londonu.
Prvo, Džonson je mogao da se pridržava zakona donetog u parlamentu prošle nedelje i da zatraži odlaganje Bregzita. EU bi mogla da odobri ovaj zahtev i izlazak iz EU bez sporazuma bi bio izbegnut. Zatim bi počeo pakao.
EU, posebno Francuska, jasno je stavila do znanja da će odobriti treće produženje samo ako se nešto temeljno promeni u britanskoj političkoj računici.
Realno, fundamentalna promena znači izbori, koje opozicione stranke u toj fazi verovatno neće blokirati, s obzirom da će Bregzit bez dogovora biti van stola. To zauzvrat znači da bi produženje trebalo da bude odobreno zato što su izbori predstojeći.
Druga opcija je da EU odbije Džonsonov zahtev za produženje Bregzita. U tom slučaju, on bi se vratio u London suočen sa dva izbora: oživeti trostruko poraženi dogovor koji je postigla bivša premijerka Tereza Mej ili pokušati da ipak progura Bregzit bez sporazuma.
To bi dovelo do dve nedelje tokom kojih će opozicija pokušati da natera na raspisivanje opštih izbora pozivajući na glasanje o nepoverenju Džonsonovoj vladi.
Čak i ako bi se ovo glasanje održalo 18. oktobra, Džonson bi mogao da ostane miran 14 dana pre nego što izbori postanu obavezni, zbog nečega što se zove Zakon o stalnim parlamentima, a koji omogućava poraženoj vladi rok od dve nedelje da povrati većinu i vrati se vlast. Tih 14 dana je istih 14 dana do isteka roka za Bregzit.
Treća opcija izgleda identično kao opcija broj dva, ali sa dodatnim pravnim komplikacijama. Ako Džonson odbije da zatraži produžetak, ignorisaće pravo. Sugerisano je da bi, ukoliko to učini, mogao da se suoči sa impičmentom ili čak zatvorom.
Džonson je želeo prevremene izbore jer veruje da će njegov plan za Bregzit osvojiti parlamentarnu većinu. Zbog toga je u ponedeljak uveče pokušao da ponovo izglasa.
Kako je njegov zahtev odbijen, Džonson se našao skoro bez mogućnosti. Zapetljan u pravnu i ustavnu mrežu, suspendovao je parlament i izvukao tepih ispod nogu svojih protivnika, uzevši od njih poslednju stvar koju ima moć da ukloni - vreme parlamenta.
To je rizičan potez, ali očajna vremena zahtevaju očajne mere. A ako poslednja karta Džonsona ne uradi posao, možda će mu ostati samo jedan potez: da se seti parlamenta i pozove na glasanje o poverenju u vladu, što bi moglo da sušiti njega.