Vizija Evrope za narednih PET GODINA: Ursula ima poruke za Vašington, London, Rim i Zagreb i ne tako lepu za ZAPADNI BALKAN
Juče je svetlost dana ugledala i poslednja kadrovska odluka kojom je prva predsednica Evropske komisije u istoriji najavila svoju viziju Evrope, piše Euractiv.
Komentara 0
Ursula fon der Lejen je imena kandidata i portfelja koje im je namenila objavila tačno tri nedelje nakon roka koji je državama članicama dala za nominovanje svojih poverenika.
Predsednica je od znatiželjne javnosti uspešno sakrila dodeljene portfelje do samog kraja, tako da se do poslednjeg trenutka moglo samo nagađati kako će izgledati njena Komisija. Na samom početku svog izlaganja, ona je najavila da će njena Komisija biti efikasnija od prethodne po tome što će portfelji biti podeljeni prema tematskim klasterima koji će međusobno sarađivati.
Jedan od glavnih zadataka njenih poverenika biće detaljno upoznavanje potreba svih država članica, pa je predsednica najavila da od svojih saradnika očekuje da u prvoj polovini mandata obiđu svih 27 zemalja EU.
Ipak, neka kadrovska rešenja bila su očekivana još pre izbora za evropski parlament u maju. Fil Hogan, dosadašnji komesar za poljoprivredu, sada će preuzeti trgovinu EU. Njegovom nominacijom se u London poslala prilično jasna i nedvosmislena poruka: "Stojimo uz Dublin!".
Irac s bogatim iskustvom u resoru poljoprivrede mogao bi da 1. novembra, samo dan nakon datuma predviđenog za Bregzit, preuzme kormilo nad trgovinskim pregovorima sa Velikom Britanijom. Očekivano, službeni Dublin oduševljen je današnjim novostima. Premijer Leo Varadkar nekoliko trenutaka nakon objave kadrovskih rešenja na svom je službenom Tviter profilu objavio da je 'jako zadovoljan' dobijenim portfeljem, zato što je Irska dobila prednost u budućim pregovorima sa Londonom.
Fon der Lejen je jučerašnjim izborom poslala poruku i Rimu. Predsednica Komisije strpljivo je čekala Italiju da poslednja, sa velikim zakašnjenjem, nominuje svog poverenika, kojem je potom dodelila jedan od najprofiliranijih portfelja – ekonomiju.
Tom odlukom je Fon der Lejen novoj italijanskoj vladi poručila da im je zahvalna na rekonstrukciji kojom se umanjila moć Mateu Salviniju i da očekuje puno uspešniju saradnju s Rimom u budućnosti.
Odabirom Silvije Gulard za poverenicu unutrašnjeg tržišta i industrije odbrane, Fon der Lejen je poslala prilično jasnu poruku Vašingtonu. Gulard će imati zadatak da objedini nabavku vojne opreme država članica, čime će se zaobići američka dominacija u tom sektoru, ali i ojačati sigurnosna nezavisnost Evrope.
Fen der Lejen je Fransu Timermansu namenila zaštitu životne sredine i projekt Evropski zeleni sporazum. Osim što je time 'bacila kosku' sve snažnijoj grupaciji Zelenih u Evropskom parlamentu, čiju se podršku nada da će dobiti dobiti narednih godina, predsednica je potvrdila svoju predanost zelenoj politici.
Nemica je energetiku, najpopularniji portfelj ove godine, dodelila Estoniji. Izuzetno proevropska baltička država, bivša članica Sovjetskog Saveza odlično poznaje energetsku politiku Moskve pa je bila najlogičniji odabir za evropsku energetiku, posebno u kontekstu sve većih pokušaja da Evropa postane energetski nezavisna.
Najviše obrva svakako je podiglo kadrovsko rešenje za portfelj susedske politike i proširenja. Odabirom Lasla Tročanjija, bivšeg ministra pravosuđa u vladi Viktora Orbana, Fon der Lejen je državama Zapadnog Balkana poručila da do proširenja neće tako skoro doći. Osim što je Orbanova vlada bila kritikovana zbog davanja azila političkim beguncima iz regije (slučaj bivšeg severnomakedonskog premijera Gruevskog kojem je Orban ponudio utočište od kriminalnih optužbi), Mađarska se i sama bori s Ukrajinom po pitanju odnosa prema manjinama. Naime, u nekoliko prilika je Orban blokirao sastanak NATO-a i predstavnika Ukrajine, upravo zbog pitanja mađarske manjine u toj zemlji (sporan je bio ukrajinski zakon o jeziku).
Pročitajte još
A koju je poruku Fon der Lejen poslala Hrvatskoj? Odabravši Dubravku Šuicu za jednu od potpredsednica Evropske komisije, Nemica je vladi Andreja Plenkovića dala do znanja da je svesna uloge koju su on i Šuica imali u njenom odabiru za čelnicu Komisije. Iako je portfelj sam po sebi vrlo nejasan, pa se i dalje ne zna s kakvim će proračunom raspolagati, kao ni koje će mu biti obveze, Fon der Lejen je Hrvatskoj pružila priliku da pronađe rešenje za goruć problem demografskih promena.
Komesarima se neretko dodeli upravo onaj portfelj u kojem je država najmanje stručna, kao i 2014. godine kada je Junker regionalnu politiku dodijelio Rumunima, u nadi da će članica tako unaprediti resor koji joj je najproblematičniji.