"Da Evropska unija nije zaspala i da je primila Severnu Makedoniju i Srbiju među članice EU danas ne bi bilo toliko nelegalnih migranata u Evropi. Mogli smo da sprečimo nelegalnu migraciju. Taj prostor moramo da ispunimo. Te zemlje moramo da primimo u EU", kazao je na zajedničkoj konferenciji za novinare premijera Poljske, Slovačke, Mađarske i Češke mađarski premijer Viktor Orban.
Slovački premijer Peter Pelegrini i premijer Češke Andrej Babiš posebno su zahvalili kolegama iz Zapadnog Balkana na pristupu njihovih zemalja migracijskoj krizi.
"Trajno smo veliki zagovornici bliskih odnosa Zapadnog Balkana i EU i dogovorili smo se i danas usvojili deklaraciju u kojoj izražavamo zajedničko ubeđenje da je politika proširenja zaista najefikasniji način da se obezbedi stabilnost, bezbednosti i prosperitet na Zapadnom Balkanu a to znači i bezbednost Evrope", kazao je češki premijer Andrej Babiš.
Predsednik češke vlade rekao je da je Zapadni Balkan strateški partner u bezbednosti i sprečavanju nelegalne migracije i da su se zemlje Višegradske grupe dogovorile da se angažuju da se izrazito ubrzaju pristupni razgovori Srbije i Crne gore sa Briselom.
"Politika ne voli vakuum. Ako mi u EU ne učinimo ponudu Zapadnom Balkanu vrlo aktivne će biti zemlje kao Rusija, Turska i Kina. Države Zapadnog Balkana su evropske i prirodni partneri EU", kazao je poljski premijer Mateuš Moravjecki.
Kao i premijer Babiš, kada je danas kazao da ujedinjenje Evrope neće biti završeno dok u EU ne uđu zemlje Zapadnog Balkana, i premijer Moravjecki je naveo da pored toga što je učlanjenje Zapadnog Balkana u EU važno za izradu mehanizma sprečavanja velikih talasa migracije, takođe bezbednost EU i kontinenta povećaće i razvoj infrastrukture, železnice, puteva, gasovoda i konektora u pravcu sever-jug.
"Naš sastanak je prvi u ovom formatu na nivou premijera. Šaljemo signal da se što pre prihvate nove članice EU. Moraćemo da ubedimo neke članice EU da proširenje na Zapadni Balkan neće biti breme. Moramo da ih ubedimo da je to strateška investicija u bezbednost i da koristi daleko prevazilaze bojazni", kazao je slovački premijer Pelegrini.
Mađarski premijer Viktor Orban izrazio je zadovoljstvo što je evrokomesar iz Mađarske u novom sastavu Evropske komisije zadužen za proširenje i dodao da je odabran kandidat koji se zaista u tu oblast razume i stručnjak je za nju.
"Očigledno je iz istorije da Srbija, Crna Gora, Severna Makedonija, a takođe i Albanija, imaju interes da budu deo EU. Ubeđeni smo da to nije opterećenje nego šansa. EU će biti jača ako primimo te balkanske države, i one koje nisam pomenuo. Podržavamo sve", kazao je premijer Orban.
Premijeri višegradske četvorke izrazili su zadovoljstvo što je resor proširenja u EK pripao upravo njihovom regionu a ne nekoj od zemalja članica koje proširenje odbijaju.
.jpg)
Foto: Beta, AP
Višegradska grupa usvojila deklaraciju o Zapadnom Balkanu - potvrda podrške priključenju EU:
Premijeri zemalja Višegradske grupe (Češka, Slovačka, Mađarska i Poljska) danas su u Pragu usvojili Deklaraciju o Zapadnom Balkanu kojom su ponovo potvrdili nedvosmislenu podršku pristupanju tog regiona Evropskoj uniji (EU) ističući da ujedinjenje Evrope nije potpuno bez pristupanja Zapadnog Balkana.
U deklaraciji usvojenoj na sastanku sa premijerima Zapadnog Balkana, među kojima je i predsednica srpske vlade Ana Brnabić, poziva se na otvaranje pristupnih pregovora sa Severnom Makedonijom i Albanijom i izražava očekivanje da će pregovori o članstvu sa Srbijom i Crnom Gorom biti ubrzani tokom mandata nove Evropske komisije.
Lideri V4 su u deklaraciji naveli da pristupanje EU jeste i ostaje proces zasnovan na pojedinačnim zaslugama koji u potpunosti zavisi od objektivno postignutog napretka i pozvali sve aktere u EU da zadrže i osnaže pozitivan zamah i energiju koja je proizašla iz napretka u reformama i stupanja na snagu istorijskog Prespanskog sporazuma otvaranjem pregovora o pristupanju sa Severnom Makedonijom i Albanijom.
Premijeri zemalja članica Višegradske grupe u deklaraciji su takođe izrazili očekivanje, u skladu sa Strategijom Evropske komisije za Zapadni Balkan iz februara 2018, da će se pregovori o pristupanju sa Srbijom i Crnom Gorom ubrzati tokom sledećeg mandata Komisije u skladu s napretkom koju su postigle dve zemlje, kao i da će reformski procesi u Bosni i Hercegovini i na Kosovu dodatno poboljšati izglede za članstvo u EU.
U deklaraciji se naglašava da će otvaranje pregovora o pristupanju sa Skopljem i Tiranom u oktobru 2019. ne samo omogućiti da se dve zemlje više obavežu na potrebne reforme, već će poslužitii kao značajan podsticaj za ceo region i kao garancija da će EU i dalje igrati vodeću ulogu u njegovoj pozitivnoj transformaciji, navodi se u saopštenju na sajta vlade u Skoplju.
U deklaraciji se navodi da je politika proširenja EU sredstvo od neprocenjive vrednosti za postizanje sigurnosti, stabilnosti i prosperiteta u regionu i da, stoga, postojanje verodostojne politike proširenja predstavlja strateško ulaganje za sigurnost, stabilnost i prosperitet EU.
Praška deklaracija ponavlja podršku partnerima sa Zapadnog Balkana u njihovoj opredeljenosti za održavanje stabilnosti, jačanje vladavine zakona, borbu protiv organizovanog kriminala i korupcije, suprotstavljanje hibridnim pretnjama, sprečavanje radikalizacije i kontrolu migracija.
Takođe se naglašava strateška ulogu Zapadnog Balkana u podsticanju diversifikacije izvora energije u EU preko Južnog koridora i izražava spremnost za poboljšanje saradnje Višegradske grupe i Zapadnog Balkana, kao i spremnost V4 za dalju podršku širokoj regionalnoj saradnji, dobrosusedskim odnosima i pomirenju na Zapadnom Balkanu.
Komentari (0)
POŠALJI KOMENTAR