Prvi smo po prilivu STRANIH INVESTICIJA u regionu, a evo ko je od suseda šest puta brže privlačio MILIONE, a ko je bio NAJSPORIJI
Srbija je na prvom mestu u svetu po prilivu stranih direktnih investicija, objavio je nedavno britanski Fajnenšel tajms (FT), a prema "Izveštaju o investicijama u svetu 2019" Konferencije UN o trgovini i razvoju (UNCTAD) naša zemlja ima najveći priliv stranih direktnih investicija i u regionu – 4,1 milijarde dolara, uz rast od 44 odsto u 2018. godini.
Najveći skok na Zapadnom Balkanu zabeležila je istovremeno Severna Makedonija u kojoj je priliv stranih ulaganja na godišnjem nivou povećan 260 odsto, na 737 miliona dolara. Crna Gora je jedina u regionu zabeležila pad – 12 odsto, na 490 miliona dolara, dok je Bosna i Hercegovina imala rast od četiri odsto na 468 miliona dolara, a Albanija od 13 odsto na 1,3 milijarde dolara.
Među zemljama u regionu koje su u Evropskoj uniji, najveći rast priliva stranih direktnih investicija u 2018. godini imala je Slovenija – 81 odsto, na 1,4 milijarde dolara. U Hrvatskoj je zabeležen pad od 43 odsto, na 1,2 milijarde dolara, a u Bugarskoj od 21 odsto na dve milijarde dolara. Grčka i Rumunija zabeležile su rast od 9 odsto – na 4,3, odnosno 5,9 milijardi dolara.
"Dobra je vest da imamo najviše investicija u regionu, ali je jako važno da ta ulaganja budu usmerena u projekte koji mogu da vrate pare. Ta profitabilnost se kod nas često postiže tako što država preuzima dobar deo rizika, subvencionisanjem projekata, i verovatno da i to dosta utiče na priliv tih investicija. Ne mogu da ocenim koliki je tačno taj uticaj, ali činjenica je da se čak i prilično hvalimo subvencijama, odnosno reklamiramo to kao prednost", objašnjava u razgovoru za “Blic Biznis” Mahmut Bušatlija, stručnjak za strana ulaganja.
Od 2016. godine država je subvencionisala 82 projekta i kompanijama dala 230 miliona evra. Na ovaj način planirano je zapošljavanje 35.889 lica na neodređeno vreme, što znači da je svako novo radno mesto subvencionisano sa nešto više od 6.400 evra.
Što se tiče radne snage, Bušatlija kaže da se većina investitora koji su kod nas vidljivi, odnosno prisutni u javnosti, bavi poslovima za koje nije potrebno visoko obrazovanje.
"Oni ovde zapošljavaju ljude koji motaju kablove, a za to nije potrebno imati školu, već je dovoljan sedmodnevni kurs. Na žalost, mi nemamo visokotehnološku industrijsku radnu snagu koja bi se bavila složenim industrijskim radnjama. To su ljudi koji odlaze ili su već otišli u inostranstvo", naglašava Bušatlija i podseća na slučaj kada je postojala mogućnost da Arapi otvore fabriku čipova u Srbiji, ali ljudi iz vlasti koji su tada pregovarali sa investitorima nisu vodili računa da mi nemamo radnu snagu koja to može da podrži - livce silikona.
Kada je reč o činjenici da najviše stranih investicija dolazi iz zemalja EU, naš sagovornik kaže da je to logično jer nam je EU najbliža.
"Kako opravdati da Kina ovde ulaže u mala i srednja preduzeća, u šta najviše ulaže Evropa, sa te daljine? Možda će Kinezi vremenom, kada malo više ovladaju evropskom ekonomijom, imati interesa i za takvu vrstu proizvodnih pogona ovde. Trenutno najviše potrebe za tim ima Evropa koja želi blizu da ima jeftinu proizvodnju", zaključuje Bušatlija.
Tokom 2018. uloženo 3,5 milijardi evra
Tekuća 2019. godina je peta godina uzastopno u kojoj Srbija beleži rastući trend stranih direktnih investicija (SDI), navode iz Narodne banke Srbije. Prema njihovim podacima, tokom 2018. bruto priliv stranih direktnih ulaganja u Srbiju iznosio je 3,5 milijardi evra (8,2 odsto BDP-a), što je omogućilo da deficit tekućeg računa platnog bilansa i četvrtu godinu zaredom bude više nego u potpunosti pokriven prilivom stranih direktnih investicija.
"Postignuta makroekonomska i finansijska stabilnost, kao i unapređenje ukupne poslovne klime doprineli su većim prilivima SDI, tako da su investicije i u 2018. bile i projektno i geografski raznovrsne, pri čemu je najveći deo bio usmeren u razmenjive sektore", ističu iz NBS.
Priliv investicija u Srbiju u prvoj polovini 2019. godine nadmašio je sve prognoze NBS s početka godine i dodatno je povećan u značajnoj meri u odnosu na isti period prethodne godine. Iznosi 1,9 milijardi evra (čak 9 odsto BDP-a), što predstavlja gotovo 30 odsto veći iznos nego u prvoj polovini 2018.
Iz NBS navode da su investicije najveći delom bile usmerene u prerađivački sektor, a prema podacima Fajnenšel Tajmsa, vodeći sektori u Srbiji po stranim direktnim investicijama su industrija automobilskih komponenti, hrana i duvan, tekstil i sektor nekretnina, koji su zajedno imali udeo veći od polovine (54 odsto) u ukupnim ulaganjima u 2018. godini.
Srbija je privukla 107 projekata direktnih stranih investicija u 2018. godini, odnosno za 26 više nego 2017. godine, što je rast za gotovo jednu trećinu.