EKONOMSKE KRIZE I MRŽNJA POTKOPAVAJU MIR Koliko današnja Evropa liči na onu pred Drugi svetski rat
Da li nas čeka novi svetski rat izazvan verskom i nacionalnom mržnjom – tema je koja se poslednjih godina sve češće otvara, a koju dodatno aktuelizuju pojedini evropski čelnici koji tvrde da Evropa danas sve više liči na onu uoči Drugog svetskog rata.
Komentara 0
Ovu temu ponovo je ovih dana pokrenuo i gradonačelnik Londona Sadik Kan koji je upozorio da evropski čelnici sve češće koriste razdornu retoriku za osvajanje podrške i širenje mržnje među manjinama, što ga podseća na vreme uoči Drugog svetskog rata.
- Živimo li sada u vremenu sličnom 30-tim godinama prošlog veka? Pogledajte samo što se tada događalo – rasla je popularnost harizmatičnih vođa koji su iskorištavali moć mržnje za stvaranje podela i sukoba u zajednici - upozorio je Kan.
Ako se to vreme uporedi sa ovim sada kada pojedini političari pokušavaju razdvojiti zajednice koristeći govor mržnje, okrivljivanjem ljudi različitih seksualnih orjentacija, etničkog porekla, vere i drugih karakteristika, onda to po Kanu, pokazuje da smo se vratili devedeset godina unazad. Kan je istakao da govor mržnje koriste brojni čelnici od američkog predsednika Donalda Trampa, preko lideera Mađarske do Poljske, Francuske, Italije i Ujedinjenog Kraljevstva.
I nije Kan jedini koji ovako misli. Slične izjave mogu se čuti i od francuskog predsednika Emanuela Makrona, koji je u jednom ranijem intervjuu za list "Uest Frans" kazao kako je “zaprepašten sličnošću između vremena u kojem živimo i razdoblja između dva rata”.
- Vidimo da se u Evropi podeljenoj zbog straha, zatvaranja u nacionalizam i posledica ekonomske krize, gotovo sistematski opet javlja sve ono što je obeležavalo život Evrope od završetka Prvog svetskog rata do krize 1929. godine - istakao je Makron.
I premijer Slovenije Marjan Šarec uporedio je situaciju u Evropi sa onom pred izbijanje Drugog svetskog rata, kada su evropski političari popuštali Hitleru.
Da li ova upozorenja evropskih diplomata zaista treba shvatiti kao alarm za uzbunu i da li je zaista moguće da se čovečanstvo oklizne u novi svetski rat, pitali smo i istoričare, koji veruju da do toga, ipak, neće doći.
Istoričar Željko Vujadinović ističe da je rat velikih globalnih razmera uvek moguć, ali da to zavisi od mnogo drugih okolnosti, ne samo govora mržnje od strane pojedinih čelnika.
On pojašnjava da je Drugi svetski rat u sebi nosio klice jednog drugačijeg globalnog sukoba koji se odvijao posle tog rata, a koji je u istoriji poznat kao “Hladni rat”. Vujadinović ističe da je taj rat označavao tadašnje bipolarno uređenje sveta, odnosno postojanje dva velika bloka.
- Ono što bi se na neki način moglo vezivati za period pre Drugog svetskog rata i danas, to su periodične velike globalne ekonomske krize koje bi nekada mogle da dobiju nekontrolisane razmere. I to bi, onda, mogla da bude pretpostavka nekog novog sukoba – kaže Vujadinović.
On dodaje da u današnjem svetu, kada se govori samo sa stanovišta političkih odnosa, vidimo da je vreme unipolarnog sveta završeno.
Ono je bilo karakteristično posle rušenja Berlinskog zida, kada se mislilo da će postojati samo jedna velika sila i da će globalizacijski procesi, prema američkom modelu, obuhvatiti čitav svet.
- To, međutim, nije zaživelo. Danas svet u političkom, ekonomskom, pa u krajnjoj liniji i kulturnom smislu, živi po principu više regionalnih centara moći. Dakle, nemamo samo jednu super silu, iako je SAD i dalje na prvom mestu, niti bipolarni svet. Umesto toga danas na raznim meridijanima izrastaju pojedini veliki regionalni centri moći, odnosno regionalne sile, koje na neki način okupljaju okolne zemlje oko sebe – navodi Vujadinović. On ističe da ravnoteža njihovih odnosa onda određuje budućnost, tako da bilo kakav globalni sukob zavisi od odnosa između njih, piše Srpskainfo.
Vujadinović podseća da danas u svetu postoji mnogo nuklearnih sila, što s jedne strane održava opasnost po svetski mir, a s druge strane i ravnotežu.
- Dakle, mogućnost da bilo koja od njih može da bude generator nekog ne samo globalnog uništenja nego, pre svega, i sopstvenog uništenja. Zato svaka sila na neki način zazire od toga- ističe Vujadinović.
Govoreći o odnosu prema manjinama, Vujadinović se slaže da je jedna vrsta ksenofobije danas prisutna u savremenom svetu. On ističe da način njenog prevazilaženja s jedne strane zavisi od određenih globalnih procesa, a s druge strane od sposobnosti svake pojedinačne države da izvrši moć prihvatanja nekog drugog etničkog elementa koji je u ovom trenu velikih migracijskih procesa prisutan.
Prema Vujadinovićevim rečima, krajnje razvijeni svet pokušava se zaštititi od jakih migrantskih talasa kojima je izložen. To je vidljivo u Americi gde je u toku izgradnja zida sa Meksikom, kako bi se sprečio ulazak ilegalnih migranata. Isto je vidljivo i u Evropi jačanjem granica na rubnim delovima EU.
- Pojedine države se brane od migrantskih talasa tako što svoju naciju i državu homogenizuju pričom o opasnosti od migrantskog naseljavanja. A, kolika je ta opasnost stvarna, to je posebna tema. Uvek se tako radilo. Pričom o opasnosti od drugog se na jedan način homogenizuje sopstvena nacija – ističe Vujadinović. On dodaje da se ne sme zaboraviti da je istorija pokazala da su stare države, sa starim nacijama, uvek bile na svoj način pomalo ksenofobične.
Istoričar i diplomata Slobodan Šoja smatra da je poređenje današnjice sa onom pre Drugog svetskog rata prvorazredna glupost. On ističe nije zabranjeno porediti istorijska razdoblja, ali da bi bilo važno da se ljudi na odgovornim funkcijama ne upuštaju u nešto što ne poznaju ili nisu stručni.
- Mržnja prema manjinama i drugima i drugačijim, nacionalizam i slične pošasti su trajna istorijska kategorija i oni nisu vezani samo za neka određena razdoblja, već za celu istoriju u svom totalitetu- ističe Šoja. On dodaje da je izbijanje Drugog svetskog rata bila posledica nesavršenog mira i bolesnog ludila uglavnom jednog čoveka. Istovremeno, kako ističe on, društveni odnosi su bili veoma drukčiji. Šoja kaže da je savremeno doba zasnovano na potpuno različitim temeljima u odnosu na doba pre devet decenija.
- Pokretač svetskih negativnih kretanja nije bio novac, kao danas, već prolazno ludilo. Današnjica se odlikuje svesnom dehumanizacijom društva i željom za dominacijom materijalnog. Ukratko, suviše je više različitog nego sličnog s periodom vladavine fašizma i nacizma da bi se ta razdoblja mogla porediti - poručuje Šoja.
Šoja: Novi svetski rat nemoguć
Šoja smatra glupošću govoriti o izbijanju trećeg svetskog rata jer je nemoguć.
- Sa onim poslednjim svetskim ratom, u koji se išlo svesno, završio se period opšteg svetskog ratovanja oružjem. Globalni svetski rat vodi se već godinama drugom vrstom „oružja“ – kaže Šoja. On dodaje da svetske ratove mogu pokrenuti samo velike sile, ali da one to nikad neće uraditi. Međutim, kako ističe on, zato će te sile na određenim prostorima na planeti proizvoditi ratove koji će njima donositi korist.
- Svetske lidere, uključujući i naše, treba danas moliti da se vrate procesu humanizacije društva i dijaloga i mira među ljudima. Ako nas poslušaju o ratovima niko neće razmišljati- zaključuje Šoja.