Karina Češujko, glumica iz Litvanije u Kozarskoj Dubici: Srbe upoznala kroz priču o Dragotinjcima
Karina Češujko, glumica iz Litvanije i profesorica na Fakultetu umetnosti u Kalnasu, srpsku istoriju upoznala je posredstvom filmova Sime Brdara.
Komentara 0
Ova glumica rođena u Litvaniji, školovala u Moskvi, sa zavidnim iskustvom u kinematografiji, televiziji i pozorištu, letos je boravila u Kozarskoj Dubici.
Na projekcijama Brdarevih filmova u ovom gradu pod Kozarom te Gradiški i drugim mestima Srpske i Srbije, Karina je na sceni, uz veliko poštovanje i duge aplauze publike, oživela likove iz pripovetke “Dragotinjci” Sime Brdara.
Proučavajući istoriju Srba, osetila sam da je u njenim korenima mnogo snage, da šalje jasnu poruku koju ceo svet lako i jednostavno može razumeti, kaže Karina Češujko, stavljajući u prvi plan snagu srpskog mentaliteta. Za Srpsku i Srbiju je posebno vezana, promovišući istoriju srpskog naroda u svetu, saučestvujući sa njim, zbog tragičnih događaja koje je preživeo u ratu i posle pogroma.
Nedavno je nastupila i u Gradskoj kući u Subotici, gde je učestvovala u program posvećenom proteranim Srbima iz Krajine. Nakon susreta na filmskom festival u Moskvi sa rediteljem dokumentarnih filmova o srpskim stradanjima, Simom Brdarom iz Kozarske Dubice, počela je saradnju sa njim. To su bili prvi koraci njene spoznaje o stradanjima u ovom delu Evrope i sveta tokom Drugog svetskog rata.
- Sarađivala sam sa Simom, dok je radio svoj dokumentarni film „Krst od krvi”. Moja producentska kuća je učestvovala u produkciji Bradarovog filma. Danima smo pričali o tom filmu, o ljudima i vremenu kojim se on bavi. Reditelj mi je rekao da takođe sakuplja u sebi energiju za priče o njegovom zavičaju, o Dragotinji – ispričala nam je Karina.
U mnogim pričama sa Simom Brdarom osećala je, kaže, ponos na srpski narod, na njegove istorijske trenutke.
- Naučila sam da je ta istorija jaka, tragična i bogata, osetila sam da je u njenim korenima mnogo snage, prkosa, odlučnosti da pobedi u dokazivanju istine o vlastitom stradanju. Shvatila sam razmere zla u Jasenovcu i Donjoj Gradini - uverava Češujko.
Ona za to smatra presudnim saradnju sa Simom Brdarom koji je autor preko 40 dokumentaraca o istoriji srpskog stradanja.
Razumela sam, veli Karina, šta je najvažnije za sve Srbe, za srpski narod. To je istina o slobodarskim htenjima i stalna borba da to svet sazna i pravilno vrednuje. U srpskim korenima je mnogo snage, koja je vidljiva iz života srpskih, predaka, dedova i drugih generacija koji živote nisu štedeli ni u borbi za oslobođenje drugih porobljenih i poniženih naroda, smatra Karina Češujko čiji nastupi, posebno scenski prikaz Dragotinje i Dragotinjaca, gledaoce, na jedinstven način približava zavičaju pisca Sime Brdara i podneblju koje je svima u Potkozarju i Krajini blisko i razumljivo.
- Posredovala sam i organizovala više izložbi i Brdarevih predavanja o holokaustu i genocidu u NDH, u Jasenovcu, Donjoj Gradini. U Litvaniji je to primljeno sa velikim interesovanjem i uvažavanjem. Naš narod malo znao o tome. Nakon filmskih promocija i predavanja, sve se promenilo, posebno spoznaje o zločinima nad srpskim narodom - kaže Karina rekavši da je rođena u Litvaniji, ali da ima i ruske, ukrajinske, litvanske korene.
- Teško je glumiti na drugim jezicima, ali radim i u pozorištu, pišem priče i imam nameru da izdam knjigu o Srbima. Moja razmišljanja nisu okrenuta samo ka istoriji, nego i ka kulturi srpskog naroda. Na taj način bih želela da zaokružim svoj dugogodišnji kontakt sa Srpskom i Srbijom. Želim da izgradim nešto svoje, emotivno i psihološko, da napišem književno delo i time upotpunim svoje opredeljenje i bliskost sa Srbima. Želim da postanem, na polju kulture i umetnosti, deo srpskog nacionalnog bića - kaže Karina, piše Srpskainfo.
Tek je nedavno, napominje, saznala da je njena prabaka živela u Srbiji, ali je zbog ljubavi i udaje za pradedu preselila u Ukrajinu.
Uloge
Karina posebno uspešnim smatra svoje pozorišne i filmske uloge. To su uloga Lize Karti u pozorišnom spektaklu “Prodavač kiše” Ričarda Neša na sceni u Moskvi, ulogom Jevdokije Andrejevne u predstavi “Dani našeg života” Leonida Andrejeva, potom ulogom u filmu “Zločin i kazna”… Istovremeno ukazuje na veoma upečatljive detalje iz teksta Sime Brdara.
- Iz šatora su izlazili bunovni stranci, muškarci i žene, očito i pod dejstvom mitamina “M” i dobrog raspoloženja kao i ekspedicija “Oklopter”. Oklopterovci su zavezali ruke svim “neprijateljima” srebrnom paučinom iz vodenice i oterali ih do prve seoske kuće. Ona se nalazila oko 200 metara od vodenice.