Levica koju vredi čekati

Kao što je u kolektivnom sećanju Grobara ostao skok Ivana Ivanova protiv Tromsa 2012, tako će “dodirivanje neba” Nemanje Miletića u još jednom okršaju sa Norvežanima dugo veseliti navijače Partizana. Pamtiće se i kako je Savo Milošević vratio crno-bele na evropsku scenu posle jednogodišnjeg odsustva, govoriće se o uticaju na igru Bibrasa Natha, psihičkoj stabilnosti ekipe koja, kao posle prmljenog gola u Turskoj pre dve sedmice, nije potonula ni na severu kontinenta, ali… U analizi eliminacije Moldea posebno mesto trebalo bi da zasluži – Zoran Tošić.

I to zbog onoga što je u modernom fudbalu najbitnije. Konkretnog učinka. Proigravanje Sejdube Sume za izjednačenje i potom gol u finišu beogradskog duela, pa centaršut iz kornera na “Aker” stadionu vredan grupne faze potvrdili su koliko je Bambi i dalje – uprkos oprečnim mišljenjima – bitan za crno-bele. Kad je bilo najteže, na poslednjoj stepenici, bivši reprezentativac je ponudio dokaze da je i dalje igrač koji rešava utakmice. U kritičnim trenucima, kad je Molde vodio i u Humskoj i na svom stadionu, upravo je Zoran Tošić povukao Parni valjak napred i izveo ga na međunarodnu magistralu.

Sva tri gola u kojima je učestvovao u minulih devet dana najbolji su odgovor onima koji su pod upitnik dovodili Tošićeve mogućnosti u 33. godini života i govorili da više ne može da ponudi Partizanu. Samo, u pitanju je igrač sposoban da bukvalno jednim potezom reši meč. I zato mora da igra, da stalno bude u prvih 11, pošto se ne zna kad će mu se “nacratiti” situacija da izvede korner ili slobodan udarac, kad će opaliti levicom, bilo da uposli saigrača ili da sam puca. Uostalom, svaki tim trebalo bi da ima specijalistu za prekide (kao u NFL-u) i kad je lopta tu negde oko kaznenog prostora sve oči Partizanove publike su uperene baš u Tošića. Ni u kog drugog. Bambiju najviše veruju i saigrači i navijači da može da pogodi sa distance i sve su to dovoljni razlozi da ga Savo Milošević drži na terenu. Čak i kad sam Bambi, verovatno samosvestan, ne igra u polju kao u najboljim danima karijere. Pogotovo ne prekjuče.

Možda nije prodoran kao u prvom mandatu u Partizanu, možda nije nosilac kao što je bio CSKA, možda mu telo sugeriše da nema snage sa ritam od dve utakmice sedmično, kako je sam rekao tokom priprema u Sloveniji… Ni u tek završenim kvalifikacijama ne može se reći da je igrački briljirao, da je “vozao” rivale, međutim, nije sve u modernom fudbalu u prvom utisku na koji mu gledoci, uglavnom, sude. Ima nešto i do odbrambenih zadataka, odluke struke da Tošić pomogne Nemanji Miletiću u zatvaranju desne strane, a to da u zrelom fudbalskom dobu igra u oba smera je vrednost koja ne sme da se zanemari.

Na sve to, sa 33 godine, Zoran Tošić spada u red iskusnijih fudbalera, odmah iza Vladimira Stojkovića i Bojana Ostojića. Vrlo bitan podatak, dokazan baš ovog leta, u trenucima kad je iskustvom trebalo odbiti nalete panike kakvi su se mogli uočiti u Malatiji i Moldeu. Reč je o fudbaleru koji je preturio dosta toga preko glave, kao takav je dragocen da crno-beli deluju mirno i kad gube, što se, između ostalog dalo primetiti baš preksinoć, pošto je nekoliko puta uzeo loptu kad su svi drugi od nje bežali.

Još nešto: svi protivnici Partizana, u analizama, bilo javnim, bilo internim, zaziru baš od Zorana Tošića. Pomenu ga juče i Ole Gunar Solskjer, komentarišući ishod žreba za grupnu fazu Lige Evrope (Partizan, Mančester Junajted, Astana, AZ Alkmar)... Znaju svi oni da ta levica u svakom trenutku može da reši susret. Baš kao i poslednja dva.

Foto: Starsport