Irina Subotić: Ugrađeno građansko vaspitanje i stvaralačka energija

Pratila sam njegov životni i umetnički put, sazrevanje i osvajanje naših i evropskih prostora. Imao je duboko ugrađeno građansko vaspitanje, ogromnu stvaralačku energiju, koncentrisanu snagu i volju, strpljivo je izgrađivao svoju karijeru, razumeo je svoj status umetnika u Parizu i u svetu, i na najbolji način prihvatio pravila velikog kulturnog centra a pri tom svoje slikarstvo nije podredio tuđim željama i ukusima.

Naprotiv, uspeo je da svoju ekspresivnu estetiku, punu uzbudljivog sadržaja, svoj jak rukopis i snažnu ljudsku poruku nametne kao posebnu vrednost. I iz toga je proistekao ogroman, moćan opus koji ga je doveo do naše ali i Francuske akademije – do besmrtnosti… Teško je poverovati da ga, ipak, među nama više – nema. Tako neočekivano, nepravedno…

Biljana Wilimon: Vlada nije mogao da bude star

Mene je ova vest toliko šokirala jer Vlada važi za čoveka za kojeg sam ja mislila da će zauvek da postoji. Vlada je bio takav da ga niste mogli doživljavati kao smrtnog jer je on uvek bio pun snage, vitalnosti, energije i duha… On se celog svog života branio svojim slikama, kao da je sve svoje strahove koje je imao od detinjstva utapao u njih. Možda su to strahovi od bolesti, možda od smrti, ali slike su bile njegov odušak. One su uvek bile snažne kao što je Vlada bio. U njegovom prisustvu niste razmišljali ni o čemu ružnom… Sećam se nekih ledenica u Beogradu, idemo nas dvoje i ja mu kažem „neću ovuda“ jer se plašim da nam nešto ne padne na glavu, a on mi kaže: „Ma, ne brini ti ništa. Drži se za mene, neće meni ništa da padne na glavu.“ To je neka vrsta optimizma čoveka koji nije nikad bio zatrovan ovom našom čamotinjom ovde i jednostavno je uvek posmatrao život sa njegove vedre strane. Jedino su njegove slike imale neku vrstu sirovosti u tom smislu da je on sve svoje nemire prenosio na platna. Vlada je često bio i centar okupljanja naših kolega i danas svi oni plaču. Kao da je umro neko mlad jer, prosto, Vlada nije mogao da bude star.

Ivana Simeonović Ćelić: Nikada nije zaboravio našu sredinu

Odlazak Vladimira Veličkovića ostaviće veliku prazninu u našoj i svetskoj umetnosti. Veličković, koji je svoju karijeru započeo kod nas, a nastavio je u svetu, nikada nije zaboravio našu sredinu. Uvek je dolazio, izlagao, pomagao mlade na mnogo načina, našu kulturu koja je u velikoj krizi. Nedostajaće nam veliki umetnik, veliki slikar i veliki prijatelj. Lično, Vlada i ja smo bili veliki prijatelji. Kad god bih došla u Pariz, bila sam njihov gost, a ovde bismo se viđali i u Muzeju Zepter i van toga.

Borka Božović, Galerija Haos: Naknadno ćemo shvatiti kakvog smo čoveka i umetnika imali u Vladimiru Veličkoviću

Verujem da ćemo, kao toliko puta do sada, naknadno shvatiti kakvog umetnika i čoveka smo imali u Vladimiru Veličkoviću. Ako bude pameti i svesti, u Beogradu bi što pre trebalo da se otvori njegov legat. Napustio nas je iznenada. Toliko zajedničkih projekata smo imali još pred sobom. NJegov odlazak je nenadoknadiv gubitak za sve nas. Hoću da verujem da ga kulturna Srbija i naročito mladi umetnici nikada neće zaboraviti. Volela bih da nastavimo izložbe u sećanje na njega. Lično sam izgubila dragog i veoma prisnog prijatelja, velikog gospodina.

Aleksandar Milojević, Galerija RIMA: Voleo je da čuje mišljenja mladih

Bilo je zadovoljstvo poznavati jednog tako velikog, pre svega, čoveka, a posle i umetnika Vladimira Veličkovića, koji je ostavio neizbrisiv trag kako u našoj, tako i u evropskoj i svetskoj umetnosti. Pamtiću ga po jednom kvalitetnom i profesionalnom odnosu koji smo imali, koji je kasnije prerastao u iskreno prijateljstvo. Mnogo toga smo zajedno uradili. Galerija RIMA je priredila četiri samostalne izložbe Vladimira Veličkovića, izdali smo dosad pet monografija, u stvari, ušli smo u projekat šest decenija stvaralaštva Vladimira Veličkovića u crtežu i do sada je izašlo pet. Ove godine će izaći šesta, poslednja. Sa tom šestom knjigom sa kojom se završava njegovo stvaralaštvo 2018, izgleda se završio i njegov život. Bio je jako vedar čovek, raspoložen svakome da pomogne i izađe u susret. Voleo je mlade i voleo je sa njima da razgovara, da čuje njihova mišljenja, voleo je da ih razume i ohrabri i da pokuša da ih usmeri da koračaju putem bez prepreka, da na osnovu njegovog iskustva da mladima podstrek i u životu i u umetnosti. Ja lično, Galerija RIMA, srećni smo što smo bili u mogućnosti da budemo svedoci dela njegovog stvaralaštva i da budemo prisutni kada su neka od njegovih najznačajnijih dela nastajala u njegovom ateljeu.