Ljudi koji po čitav dan rade sa životinjama u veterinarskim klinikama i skloništima često su privučeni ovakvim aktivnostima jer ih smatraju životnim i ličnim pozivom.

Ali kada se često suočavaju sa patnjom životinja i smrću, pokaže se i mračna strana surove stvarnosti.

Novo istraživanje predstavljeno na godišnjoj konvenciji Američkog udruženja psihologa u Čikagu polovinom avgusta pokazalo je da su zaposleni i volonteri u ovoj oblasti suočeni sa visokim rizkom od depresije, anksioznosti, pa čak i samoubistva.

Skloni su istrošenosti - stanju emotivne, fizičke i mentalne iscrpljenosti izazvanim preteranim radom ili stresom, kao i takozvanim zamorom saosećanja - osećaju indiferentnosti prema patnji zbog preterane izloženosti tom stanju.

Šta znači tužni pseći pogled

Starački dom za životinje

'Znaš da će uginuti'

„Mnogo puta se dešava da gledate te životinje i znate da ne možete da ih spasite, i da će uginuti. Gledate ih u oči. Zastrašujuće je tužno, frustrirajuće, i boli", kaže 29-godišnja Andresa Čičone, koja redovno učestvuje u spasavanju zlostavljanih ili napuštenih životinja u Sao Paolu u Brazilu.

„Toliko je zla na svetu, ovakve stvari nas pogađaju", objašnjava ona.

Čičone je veganka, a sebe predstavlja kao nezavisnu aktivistkinju za prava životinja.

Ista ona empatija prema životinjama koja je nagoni da im pomaže ponekad izazove osećaje bespomoćnosti, anksioznosti i stresa, kaže Čičone za BBC Brazil.

No i pored uticaja na mentalno zdravlje, nastaviće da radi sa životinjama.

„Znamo da nas ovakve stvari pogađaju, ali ljubav je glasnija. Životinjama je potrebna naša pomoć, ne možemo da stojimo po strani prekrštenih ruku."

Kako je Kijev dobio Hitnu pomoć za životinje

Pas koji je putovao 8,000 kilometara

Kako mi je lutalica Lusi promenila život

Visoka stopa rizika od samoubistva

Prethodna istraživanja su već pokazala da su veterinari među onim profesionalcima koje najviše pogađaju problemi vezani za mentalno zdravlje.

Stopa samoubistva među veterinarima u periodu između 1979. i 2015. godine bila je između dva i tri i po puta viša od prosečne u Americi, pokazuju podaci istraživanja Američkog udruženja veterinara objavljeni u januaru.

„Mešavina ličnih karakteristika, zahteva profesije i okruženje u samom polju veterine dorinose" ovom povišenom riziku, rekla je Ketrin Goldberg, doktorka veterinarske medicine na Univerzitetu Kornel u državi Njujork, na predstavljanju studije.

Najnovije istraživanje na ovu temu predstavila je Anđela Furnije, profesorka na Odeljenju za psihologiju na državnom Univerzitetu Bemiđi u Minesoti.

Njeno istraživanje je obuhvatilo zaposlene i volontere u skloništima za životinje, kao i aktiviste za prava životinja.

Psi vodiči - stvarno najverniji prijatelji slepih ljudi

Psi lutalice: Od milosrđa do unosnog posla

„Agenti za dobrobit životinja, kako često nazivaju ove ljude, redovno su svedoci zlostavljanja, zanemarivanja i mučenja životinja, kao i rutinskoj eutoanaziji koja je česta u ovakvom okruženju", kaže doktorka Furnije.

„Radnici u skloništima se često susreću sa dilemom - zaduženi su za brigu o životinjama, ali na kraju mogu da joj okončaju život."

Ovo istraživanje pokazuje da takva dilema izaziva snažan osećaj krivice koji može da dovede do depresije, anksioznosti i insomnije, kao i unutar-porodičnom sukobu i nezadovoljstvom poslom.

Bolivijac koji pomaže lutalicama

Političari i kućni ljubimci: Ko koga više voli

Da li je šarplaninac savršen poklon za ruskog predsednika

„Ne mogu sve da ih spasim"

Luisa Mel, brazilska TV voditeljka, osnovala je azil za napuštene mačke i pse 2015. godine.

Ali njen aktivizam za zaštitu životinjskih prava traje mnogo duže, kaže Mel za BBC Brazil.

„Kada sam počela, ova tema je bila potpuno nova i ljudi su mi se smejali kada bih zaplakala zbog životinja koje bih videla na televiziji."

„Posetila sam brojne nevladine organizacije i azile za životinje i često bih se osetila depresivno zbog uslova u kojima žive, zbog pretrpanosti. Ove organizacije moraju da postanu mnogo profesionalnije.

Ove godine je njen tim, zajedno sa ekološkim vlastima, učestovao u akciji u kojoj je spašeno više od 1,500 pasa iz azila koji je bio zatvoren zbog zlostavljanja životinja.

Veliki broj životinja je preživeo, ali su neke i uginule. Mel kaže da je „poludela".

„Tada sam odlučila da nestanem na kratko", kaže.

Uklonila je naloge sa društvenih mreža i sa porodicom otišla na putovanje da bi se oslobodila stresa.

„Pre toga sam se osećala očajno jer sam shvatila da ne mogu da pomognem baš svakoj životinji. Sada sam prihvatila činjenicu da ne mogu da spasim sve životinje na svetu, te da ću učiniti koliko mogu," kaže ona.

„Svaka životinja je vredna vrhunskog truda."

*Dodatni intervjui: Marijana Alvim u Sao Paolu