Kap krvi za Crvenu zvezdu i citat koji sve kaže: Ja ne igram da bih igrao, igram da bih pobedio

Nema euforije, samo blagog osmeha na licu. I radosti u očima. Vladan Milojević se ne razbacuje jakim rečima. Ali je posle drugog uzastopnog plasmana u Ligu šampiona trener Crvene zvezde više nego svestan šta je uradio sa ekipom. Koliko je podvig napravio. I koliki je samim tim teret sam sebi stavio na leđa. Opet.

Ali o tome nešto kasnije. Za početak...
"Moram da kažem da sam dosta ponosan. Od prvog dana kada smo pričali imali smo veliku ćelju da ponovim olepo iskustvo iz prošle godine. Znali smo da neće biti lako, kao što ništa u životu nije lako. Da se vratim malo, rekao sam im i pre Kopenhagena da jednostavno treba da uradimo sve ono što je do nas, da budemo ono što jesmo. Bog nas je nagradio".

Posebne čestitke igračima.
"Oni su pobednici. I znaju da ih mnogo volim. Možda i najviše na svetu. Čestitam i mojoj porodici, koja nažalost nije večeras bila ovde i mnogo mi je nedostajala. Ali znate kako, kad ste u Crvenoj zvezdi vi ste deo jedne mnogo velike porodice".

Međutim, nije Milojević sebi dozvolio da emocije prevladaju. On je prosto takav čovek. Razmišlja dugoročno i tako se i ponaša.
"Drugu godinu uzastopce živimo san. Među 32 najbolje ekipe smo u Evropi. I biće opet mnogo ulaganja u infrastrukturu, u klub, biće nešto za neka buduća pokolenja, kad svi mi odemo. Imaćemo opet omladince u Ligi šampiona za mlade, da se kale i igrači koji će u budućnosti nositi Zvezdu... Ovo nije samo sportski uspeh. Ovo je veliki uspeh za naš narod. Dovešćemo najveće evropske ekipe da upoznaju Beograd, našu zemlju, tradiciju..."

Ali kad već razmišlja u budućnosti unapred Milojević vidi i koliko će mu sav taj uspeh iscrpeti energije. A i prve dve godine umalo su ga oterale iz Zvezde. Nije lako nositi toliki teret. Nije kad stalno podižeš granicu.
"Utiske ćemo da sumiramo kad podvučemo crtu. Sadašnjost je uvek kratkovida. Kad prođe neko vreme sagledavaćemo stvari trezvenije... Ali svaki put kad dođe ovakav rezultat, kad prođe ta euforija, onda dođe još veći pritisak, još nedna obaveza... I da li je neko, bilo kad, rekao: Dobro, to je to, sad nema dalje?", naglas razmišlja Milojević.

Svestan je u stvari koliko je potrebno sebe dati da se bi od Zvezde dobilo nazad. Uvek je tako sa pojedincem u velikom sistemu... I ne misi tu samo na sebe.
"Svi smo ovde veliki zvezdaši, od uprave, do igrača, do navijača... I sve treba samo da gledamo koliko možemo da doprinesemo da vratimo ovu našu Zvezdu na stare staze uspeha. I sad, pogledajte ovu neverovatnu publiku. Ne mogu da vam kažem koliko sam ponosan. Na one navijače koji su davali krv. To su sitnice oje me čine mnogo ponosnim. Mi smo samo tu da damo neku kap. Da budemo zamajac. Da bude sve kako treba".

Pričao je i o samom meču, pričao je i tome da nema preteranih želja kad je žreb u pitanju, jer prošle je sezone dobio najgore što je mogao i sada je sve mnogo lakše. Ali za kraj, izdvojićemo samo još jedan Milojevićev citat. U stvari citat njegovog prijatelja. Kao odgovor svima onima koji su u danima dokolice lobirali za Milojevićev otkaz, jer Crvena zvezda u Evropi ne igra dovoljno lepršav i napadački fudbal.
"Citiraću mog prijatelja koji mi je jednom doslovce rekao: Ja igram da bih pobedio, ne igram da bih igrao".

Sve je jasno.

Foto: Star Sport