Ljubiša Tumbaković bio je gost redakcije Kurira i potpuno otvoreno odgovorio na svako pitanje koje smo mu postavili! Selektor „orlova“ otvorio je dušu i bez uvijanja pričao na temu debakla u Ukrajini, izgubljenog poverenja naroda u državni tim, o vrednosti reprezentacije na papiru, o stvarima koje će promeniti u budućnosti...
Reprezentacija Srbije igra protiv Portugala 7. septembra u Beogradu, a tri dana kasnije naš rival je Luksemburg na gostujućem terenu.
Kako ćete povratiti poverenje ljudi u reprezentaciju Srbije?
- To je ozbiljan projekat. Idejno to želi svaki selektor i trener - atmosferu koja je dvosmerna između navijača i tima. Poučen iskustvom od 30 godina, shvatio sam da u jednom dobrom rezultatu, pored stručnog dela i kvaliteta, jedan element koji posebno daje doprinos je ta atmosfera koja se stvara oko tima. Pokušavamo da približimo narod i reprezentaciju. Da podignemo taj odnos na najviši mogući nivo. Mnogo nam ja važna veza između naroda i reprezentacije.
Znate i vi sigurno da ima ljudi koji kažu „neću da gledam tim koji izgubi 5:0 od Ukrajine“. Šta njima imate da poručite?
- Mi drugu reprezentaciju nemamo. Potrebno je da emotivni momenat prilagodimo toj činjenici - drugu selekciju nemamo. Ako smo patriote, učestvujemo i u pozitivnoj i negativnoj emociji. Pa to je sport, živa stvar. Ne možeš više da kažeš: „Pobediću sigurno Luksemburg i Farska Ostrva“, jer su i oni napredovali... Ajde da bodrimo našu reprezentaciju, jedinu koju imamo.
Pričamo otvoreno - Srbija vredi više od 400 miliona evra, po tome je 12. reprezentacija sveta, ljudi imaju pravo da budu razočarani kada sam se desi da izgubimo od nekog na papiru slabijeg i to onako ubedljivo?
- To je igra brojki, ali i činjenice. Međutim, problem je od toga napraviti neku kompoziciju. Oni su kao individue veoma interesantni, ipak, jednu ekipu u fudbalu sačinjava grupa. Što više imamo kvalitetnih igrača koji nisu samo dobri na terenu, već su i osobe za primer van igrališta, onda možemo da kažemo da smo napravili jednu ozbiljnu reprezentaciju. To je uloga mog stručnog štaba. Mnogo kvalitetnih igrača, visoka tržišna vrednost, ali kada ih staviš u grupu, oni nemaju više tu vrednost.
Dakle, za reprezentaciju ne igra 11 najboljih, nego 11 onih koji čine tim?
- Apsolutno! To je pravi odgovor na pitanje o vrednosti reprezentacije.
Vratili ste igrače koji nisu bili tu. Šta vam je rekao Luka Milivojević na sastanku u Londonu?
- Nisam ih ja vratio, oni su sami sebe vratili. Luka je u prošloj godini odigrao svih 38 mečeva u Premijer ligi, i to po 90 minuta. Ono što se sve dešavalo je deo priče koja je iza mene. U razgovoru s tim igračima koji nisu bili deo reprezentacije prethodnih meseci nismo pričali u pravcu šta je to bilo. Nisam im dao mogućnost da pričaju na tu temu, cilj nam je bio da se upoznamo, da iznesem svoje principe u radu i da spremno dočekamo 1. septembar. Utisak mi je da je prošlo sve pozitivno sa obe strane.
Na spisku za predstojeće mečeve nema igrača Partizana. Konkretno vas pitam za dva imena - Strahinja Pavlović i Filip Stevanović?
- Kada god bude spisak, uvek će da bude komentara ovakvih i onakvih. Svako ima neku svoju simpatiju prema određenim igračima i to je normalno. Kod mene je na prvom mestu objektivnost. Kroz ceo život se trudim da budem maksimalno objektivan. Posebno sada u reprezentaciji. Mogu da pogrešim naravno, ali namerno neću pogrešiti. Ovaj spisak je deo moje objektivnosti i, naravno, stručnosti. Pa ja bih voleo da ima igrača Partizana. Voleo bih da ima još više igrača iz naše lige, ali nemamo ih. Dvojica igrača iz Crvene zvezde su sami sebe priključili svojom igrom.
Kako gledate ovaj trend što mladi treneri kao početnici sve češće dobijaju velike klubove i reprezentacije?
- Neće to dugo trajati. Ovo je jedna ozbiljna profesija koja traži jednu kompletnu ličnost. UEFA pro licenca je edukacija koja je semestralna i traje dve godine, ali je nedovoljno da dobijemo jednu kompletnu trenersku ličnost.
Da li ćete pratiti Mundobasket?
- Naravno. Fudbal, košarka i rukomet su sportovi koje stvarno volim. Kada igra Srbija, onda pratim bez obzira na to koji sport je u pitanju.
Da li bi nam dobrodošao Nikola Jokić u fudbalskoj reprezentaciji Srbije?
- Dobro bi nam došao jedan Aleksandar Đorđević. Gledam to iz pozicije selektora, da nam pomogne u bilo kom obliku. Sale je moj drug i mlađi kolega. Naravno da bi nam dobrodošao maestralni igrač poput Nikole Jokića, koji razigra celu ekipu, ali ima ih još od plejmejkera do krila i centara. Baš smo kvalitetni, verujem da ćemo napraviti dobar rezultat u Kini.
Baš kada budu mečevi protiv Portugala i Luksemburga, košarkaši će voditi bitke u Kini. Možemo li do uspeha na svim frontovima?
- To bi bilo baš lepo! Pa, pričamo o našoj državi. Košarka, fudbal, vaterpolo... Svi smo mi na istom zadatku - da donesemo uspeh Srbiji.
Najdraža utakmica
PAMTIM SVE DERBIJE, ALI JEDAN POSEBNO!
Koju utakmicu u karijeri posebno pamtite?
- Gotovo svaki derbi u Partizanu. Jedna je, moram da priznam, posebna. Revanš polufinala Kupa protiv Crvene zvezde. Prvi meč je završen 1:0 za Zvezdu. U revanšu je Zvezda izjednačila iz penala 13 minuta pre kraja. Bila su nam potrebna još dva gola. Uspeli smo u tome. Pogodili su Savo Milošević iz penala i Peđa Vasiljević, kojem je to bio jedini gol u karijeri uključujući i treninge (smeh). Kada sam vodio Šandung, igrali smo pet kola pre kraja prvenstva derbi sa Peking Guanom. Na stadionu je bilo 50.000 ljudi, ispred stadiona još toliko, a u gradu su bili razbacani video-bimovi i tamo je bilo na desetine hiljada. Što i nije nešto za grad od devet miliona stanovnika.
OTVORENO O KRSTAJIĆU, NJEGOVIM POTEZIMA, TAKTICI, TADIĆU...
Moj zadatak je da prepoznam ko s kim najbolje funkcioniše
Možda to nije baš pametno reći, ali Mladen Krstajić je grešio u nekim stvarima vezanim za tim...
- Ne bih se složio. Svako od trenera ima svoj način razmišljanja kada je igra u pitanju. To ne može niko da ti oduzme. Ljudi koji su u klubovima ili savezima biraju trenera, na njima je da prepoznaju ko je kakav profil trenera i s kim šta mogu da dobiju.
Krstajić je hteo da pomiri mišljenje svih ljudi trpajući i Ljajića, i Sergeja, i Matića, i Luku Milivojevića. Otprilike profil istih igrača, što se tiče brzinskih sposobnosti.
- To je taj detalj. Imamo veliku grupu igrača koji su na centralom delu terena i koji treba da odgovore zahtevima igre. E sad, kako prepoznati u toj grupi ko sa kim najbolje funkcioniše, ko je najbolja kombinacija... To je umešnost trenera i taj detalj koji je moj prvi zadatak.
Tadić u Ajaksu je prošlu sezonu proveo kao najistureniji igrač. Da li možete da ga zamislite na toj poziciji i u reprezentaciji?
- Iskreno, ne mogu. Čitava moja priča je malo drugačija. Imamo Mitrovića, napadača koji je korpulentan, snažan, „radi utakmicu“... Na toj poziciji vidim Mitrovića, ne vidim Tadića. Ako bi se, ne daj bože, povredili Mitar, Jović, Pavkov, onda bih morao da pravim neku transformaciju.
O mlađem kolegi
SAVO MILOŠEVIĆ IDE DOBRIM PUTEM
Kako vam se čini Milošević kao trener?
- Ima jedan dobar put, forsira mlade igrače, prepoznaje kvalitet omladinske škole. Ubacio je u priču male Stevanovića i Pavlovića. Tačnije, njih je ubacio Bata Mirković, a Savo je to prepoznao i nastavio tim putem. To je jedini recept za uspeh klubova u ovom regionu - forsiranje igrača sa ovih prostora, iz naših škola fudbala. Ne vidim neki drugi način koji dugoročno može da donese uspeh na svim poljima. Pričam i o finansijama i rezultatima.
Večito peckanje
KONOBAR, ZAMENI MI OVU CRVENU FLAŠICU
Da li je tačno da ste svojevremeno na Tari tokom priprema Partizana tražili da vam konobar umesto crveno-bele flašice „koka-kole“ donese drugu - crnu?
- Eh, da je samo bila „koka-kola“ (smeh). Mnogo toga ima gde se pominje crvena boja... Mada, nije baš to tako, crvena boja je boja radosti. Ima puno šala na taj račun, to je bilo više zbog atmosfere i ambijenta. Imam baš dosta prijatelja zvezdaša. To je ono pravo rivalstvo, zezanje pre utakmice, za vreme i posle. Pričam o periodu kada nisam bio u Partizanu, a kad sam bio, to je tek posebna priča. Sve u cilju dobrog druženja i dobre atmosfere. Nema ništa lepše od takvog pozitivnog zezanja i šala na taj račun...
Kurir / Miloš Bijelinić, Dejan Petković
Foto: Zorana Jevtić
NE PROPUSTITE
